Profesor Pravnog fakulteta u Zagrebu: Studenti nisu pod teretom ratne prošlosti, oni su budućnost

Profesor Pravnog fakulteta u Zagrebu Aleksandar Maršavelski izjavio da „studenti nisu pod teretom ratne prošlosti“. „Žele tu saradnju, putuju, druže se, prate šta se događa u drugim zemljama, gestovi solidarnosti su veliki korak napred. To treba negovati i isticati kao nešto pozitivno. I hrvatski studenti su pružili podršku studentima u Srbiji, to su učinili i studenti iz drugih država. Oni su budućnost, to je jedini način da se u budućnosti spreče ovakve netrpeljivosti“, kaže on.

Govoreći o objavljivanju ličnih dokumenata studenata, profesor kaže da se „očito tu radi o medijskoj propagandi i širenju netrpeljivosti“, što ocenjuje kao „neprihvatljivo“.

„Činjenica je da naše zemlje nemaju određeno suočavanje sa prošlošću, vrlo lako se ova nacionalna netrpeljivost raspiruje. Specifično za ovaj slučaj, nije samo širenje netrpeljivosti Srba prema Hrvatima, nego zapravo su primarno targetirane osobe koje imaju dvojno državljanstvo, tu je posebno problematično što se radi o velikoj populaciji, može se slobodno dati procena da tu ima između 50 i 100 hiljada ljudi, žive i u Srbiji i u Hrvatskoj, koji su ovim postupkom stigmatizovani, ako imaju ambicije javno istupati, da ih neko može stigmatizovati zbog toga“, kaže Maršavelski.

Dodaje da je to „krivično delo“.

„U najmanju ruku neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka, koje ako počini službeno lice se mora i službeno goniti. Tužilaštvo bi trebalo da reaguje, a u najmanju ruku građani imaju pravo da zaštite svoja prava, podnesu odgovarajuće tužbe, povređena je privatnost, lični podaci, mogu se obratiti i Strazburu, uveren sam da će uspeti u tome“, smatra profesor.

Govoreći o studentima, kaže da „vide da tu nema jezične barijere“.

„Naši jezici se različito zovu, ali se svi razumemo. Oni sami nisu pod teretom ratne prošlosti, rođeni su nakon rata, žele tu saradnju, putuju, druže se, prate šta se događa u drugim zemljama, gestovi solidarnosti su veliki korak napred. To treba negovati i isticati kao nešto pozitivno. I hrvatski studenti su pružili podršku studentima u Srbiji, to su učinili i studenti iz drugih država. Oni su budućnost, to je jedini način da se u budućnosti spreče ovakve netrpeljivosti“, kaže on.

Ističe da je vlast pokušala sa defanzivnim pristupom.

„Pokušali su da potkupe studente kreditima, onda su videli ako neće milom, onda će silom, pa su počeli sa drugim radnjama, ali i delovanje silom je bilo kontraproduktivno, i to je raspirilo proteste, ne vidi im se kraj, vlast je zaista u ozbiljnim problemima“, kaže on.

Smatra da treba „istrajati na tome da institucije odrade svoj posao“.

„Da se istraži slučaj nadstrešnice, da se ne istražuje samo smrt, nego i ta korupcija koja je pozadina tih događaja, da se bore za institucije. Institucije su najvažnije u demokratskom društvu, na kraju vam nije toliko važno ko je na vlasti, nego da institucije rade svoj posao kada se nešto dogodi“, kaže.

Dodaje da će se videti u kom smeru će zahtevi u budućnosti ići.

„Ali moraju u nekom trenutku i politički formulisati svoje zahteve, neće to moći sami. Moraće da potraže i pomoć EU, u protivnom će se društvo naći u pat poziciji“, kaže.

Podsetio je da je „neposredno pred pristupanje EU Hrvatska imala premijera Sanadera i nekoliko ministara koji su uhvaćeni u korupciji“.

„EU je insistirala da se ta korupcija procesuira, mi ne bismo završili u EU da Sanader nije završio u zatvoru, da ministri nisu procesuirani, u završnici je i stranka HDZ procesuirana za korupciju. Ona se vratila na vlast, ali je sada pojedinačno bogaćenje, a ne sistemsko, kao u vreme Sanadera. U Srbiji je još sistemsko, mora da se zaustavi sistemska korupcija“, kaže Maršavelski.

Osvrnuo se i na masovno ubistvo na Cetinju, kada je ubijeno 12 osoba, kao i na napad u školi u Zagrebu u kome je ubijeno jedno dete.

„Postoje indicije da su učinjeni određeni propusti, da se to moglo na neki način sprečiti. U Srbiji je to u prvom redu odgovornost roditelja, mislim na Ribnikar, zato su i osuđeni. Treba razmotriti mere bezbednosti u školama, to jeste jedno pitanje. Jesam protiv onoga da imamo kao u SAD metal detektore, policiju, onda škola ne postaje mesto gde se uči, nego više liči na zatvor, ali treba naći odgovarajuće mere koje pružaju bezbednost deci, a stvaraju i dalje prijateljsko okruženje u kome uče. Što se tiče Hrvatske, tu je verovatno propust psihijatra. Majka je tražila da se počinitelj ne pušta iz psihijatrijske ustanove, jer je opasan, psihijatar je napravio krivu procenu, pustio ga je, a on je uradio šta je uradio. Na Cetinju je odgovornost pravosuđa da nije procesuiran na odgovarajući način, da nije osuđen pravovremeno, nije sprečen, osuđen je za nedozvoljeno držanje oružja, ali je kod njega bilo oružje. Sve tri države bi trebalo da ulože više u pružanje psihijatrijske i psihološke podrške građanima kako ne bi zapali u te krize i počinili ta teška kaznena dela“, kaže Maršavelski.

Profesor je pomogao u formulaciji definicije femicida, koji je u Hrvatskoj uveden kao zasebno krivično delo.

„Glavni povod je bio događaj u BiH u Gradačcu, gde je počinitelj snimio kako je ubio svoju ženu. Grozno, to je odjeknulo regionom, to je bilo u avgustu 2023. godine, u septembru je Vlada Hrvatske zbog tog slučaja odlučila da uvede to krivično delo u hrvatski kazneni zakon. Malo se tu lutalo sa definicijom, ja sam tu pomogao formulisati odgovarajuću definiciju – rodno zasnovano ubistvo ženske osobe, to je vezano i za Istanbulsku konvenciju“, kaže on.

N1