Aplauzi i naklon velikom Koraksu, beskompromisnom pobunjeniku koji nam je ulivao nadu i radio do poslednjeg daha

U prepunom CZKD – u, u prisustvu Koraksove ćerke Tatjane Koraksić i članova porodice, o njegovom delu su govorili Željko Bodrožić, predsednik NUNS-a, istoričarka Branka Prpa, karikaturista Dušan Petričić, glavna urednica Novog magazina Jelka Jovanović, urednik Novog Magazina Mijat Lakićević, osnivač Novog optimizma Branislav Guta Grubački, i glavni i odgovorni urednik Danasa Dragoljub Draža Petrović.

Simbolično, komemoracija Koraksu „poklopila“ se sa današnjim protestom „Ti i ja, Slavija, jer studenti pobeđuju“.

– Govorio sam i pisao ovih dana o Coraxu kao kolegi i saradniku, i koliko nam je njegovo prisustvo i delo značilo i koliko je druženje sa njim bilo inspirativno. Čast mi je što sam tokom poslednje dve decenije sarađivao i družio se sa Koraksom, a sada bih govorio o Koraksu kao hrabrom i nepokolebljivom antifašisti – rekao je Bodrožić.

– Njegove dečje oči videle su zlo u izvornom obliku i to strašno iskustvo ugradilo mu je neskriveni animozitet i prezir prema ekstremistima svih boja i nacija, ali i dar za detektovanje nacoša još dok su u povoju. Nije ih štedeo, naprotiv, ogolio bi ih i nagrdio do maksimuma u svakoj prilici.
I to s punim pravom, baš kao što je u pojedinim situacijama pribegavao skatološkom humoru, jer se zlo i bestidnost moćnika samo tako moglo nacrtati.

– Baš kao što su svojevremeno anketirali građane o najdražim pesmama Đorđa Balaševića, i svako je odabrao drugu iz tog bogatog opusa. Tako će nam bogati opus Predraga Koraksića Koraksa još dugo služiti, jer su njegove karikature bezvremenske – istakao je Bodrožić.

Prema rečima Branke Prpe, Koraksovo trajno prošlo vreme je hronologja događaja koji su iz jednog stoleća prešli u novo stoleće, izronilo iz mračnih voda kao levijatan koji zamraćuje budućnost.

– Ili, tačnije, ukida je, svodeći je na život od danas do sutra. Koraks je pratio taj rimatm pokazujući kako politika utire put u ekstremnu budućnost. ili vreme bez budućnosti.

Grubo falsifikovanje istine u besomučnom ponavljanju laži, inspirisalo je Koraksa da na to odgovari govorom grube demistfikacije. To je podrazumevalo i posebnu fokusiranost na moralni cinzam vladajući krugova.

Kako je podsetila, Koraks je svojim karikaturama svedočio i o ideološkoj alhemiji u kojoj su se spajale religiozne poruke sa nacionalnim šovinizmom i ratnim pokličima. A po definiciji Albera Kamija, pobnjeni čovek je onaj čovek koji kaže ne!

– Koraks je afirmisao i Kamijeve principe antifašizma: borba za sebe, borba za druge, borba protiv vlastite pasivnosti. Zajedno sa Koraksom otkrivali smo naše mesto u društvu i hrabrost ideala – istakla je između ostalog Branka Prpa, i još jednom se zahvalila Koraksu za sve što je učinio za svakog od nas, kao i za naše društvo.

Karikaturista Dušan Petričić, koji je uz Koraksa takođe jedan od najprovokativnijih i najbeskompromisnijih kritičara svih ovih godina koje su nam „pojeli skakavci“, posebno današnja vlast, podsetio je na njihove profesionalne početke i značaj toga što je Koraks krajem 80-tih i početkom 90-tih vratio u opticaj karikaturu koja se bavi konkretnim političkim figurama i likovima, a koja je u doba socijalizma gotovo izumrla.

– Dobar deo mog profesionalnog života proveo sam uz Koraksa – doveo me je davnih godina u Borbu, na četrvti sprat gde je postojalo jedno zanimljivo mesto. Kad sam ga upoznao, bio je značajan novinar, i oko sebe je okupio ekipu mladih ljudi. Karikatura koja je u to doba tek počela da se pojavljuje u našim novinama, a to je bio kraj 60-tih i početak 70-tih godina, bila je na neki način „filozofska“ karikatura – imali smo jako mnogo slobode, i ta vrsta filozofskog razmišljanja bila je neviđena pojava u jednoj socijalističkoj zemli.

Prema rečima Petričića, Koraks je prednjačio u tome u to vreme.

– Moglo se pretpostaviti da je imao upornosti i da se nije lako predavao. Ja sam otišao odavde devedesetih, i sa distance od dvadeset godina pratio sam kako Koraks pretvorio u izuzetnog hrabrog i beskompromisnog borca. A ne može se biti dobar profesionalac ako niste dobar čovek, ako niste spremni da žrtvujete samog sebe, jer je hrabrost izuzetno važna u svim profesijama.

Tome nas je, kako je istakao Petričić, Koraks svakodnevno učio svojim karikaturama.

– Samo ako smo hrabri možemo da izađemo iz mraka i blata u kojem se valjamo, Koraks je znao kako se treba u ovakvim vremenima boritii i kako se izvući iz užasa ove vlasti – rekao je Petričić opraštajući se od svog višedecenijskog kolege i bliskog prijatelja.

Jelka Jovanović je podsetila na Koraksovu beskrajnu duhovitost, kroz događaj od pre tri godine, kada su pripremali njegovu knjigu „Bez reči“, zbirku karikatura koje su kroz 25 godina objavljivane u Danasu. Koraks je pitao ko će da napiše predgovor, a ona je odgovorila da izabere sam.

– Kako da izaberem, kad me ni jedan uvodničar je nadživeo, rekao je Koraks. I zaista – Koraksovo delo će nadživeti sve nas, verujem da će biti predmet izučavanja na studijama novinarska kad se budu reorganizovale, a i na likovnim akademijama, jer je on crtež doveo do savršenstva.

Kako je istakla Jovanović, Koraksovo znanje i prepoznavanje aktuelnog trenutka bilo je fascinatno, bolje nego kod novinara.

– Koraks je pravu temu pogađao sa nekoliko linija, preciznije i bolje od hiljade reči i tekstova, zato je veliki, i zato će nas njegovo delo nadživeti. Bila mi je velika čast da sarađujem s njim – rekla je Jelka Jovanović.

Mijat Lakićevič koji je takođe bio i saradnik i bliski prijatelj sa Koraksom, podsetio je kako je on svoje genijalne karikature celog života crtao sa jednim okom, kako je zbog svog oca Stojana, koji je bio učitelj, komunista i jedan od pokretača ustanka protiv Nemaca u čačanskom kraju. njegova porodica neprestano bila prinuđena da se seli…

Koraks je studirao arhitekturu, nacrtnu geometriju mu je predavao čuveni profesor Anagnosti, a Koraks je kod njega, kako je ispričao Lakićević, imao devetku, bez obzira na problem sa vidom.

– Sve ovo govori da se Koraks od malih nogu susretao sa raznim nedaćama, ali nikad sebi nije dozvolio da klone duhom. To nepresušno vrelo duha bila je glavna Koraksova karakterna crta. A to znači – vedrina. Koraks je bio, uprkos svemu, vedar čovek. Voleo je humor, satiru, i zato je nastojao da njegove karikature budu duhovite, smešne, i da likovi koje crta budu, između ostalog, pre svega smešni.

Kao što je Čaplin napravio verovatno najbolji film o nepojavnom zlu zvanom Hitler, tako je i Koraks ove „hitlere iz našeg sokaka“ nastojao pre svega da ismeje i obesmisli. I u tome je ,anravno, kao niko uspevao – istakao je Lakićević.

Na komemoraciji su prikazani i inserti zabeleženi kamerom sa Koraksovih gostovanja po Srbiji sa pokretom Novi optimizam, sa njegovih izložbi, promocija njegovih knjiga i kalendara, susreta sa njegovim poštovaocima…

Kako je podsetio Branislav Guta Grubački, Koraks je 2017. bio laureat nagrade „Primer Novog Optimizma“, i svojim genijalnim delom zasigurno se preselio u legendu.

– I ne samo to – Koraks je bio duhovit, blag, plemenit i vrlo toap čovek. A pre od prilike zri nedelje javio mi se da kaže da se oporavlja, što je značilo da ćemo moći da nastavimo saradnju i putovanja po Srbiji na kojima je ragovarao sa ljudima. To znači da se nikada niej predavao i da je bio spreman sve da učini kako bi došlo do promene ove vlasti – rekao je grubački.

Na kraju komemoracije koja je, zapravo, bila omaž istinskom velikanu naših života, obratio se i Dragoljub Draža Petrović, ističući da će Koraks zauvek biti simbol Danasa – i u danu kad je preminuo na našim stranicama bila je njegova karikatura, i Danas će iz svoje arhive nastaviti da ih bjavljuje.

– Koraks je bio nacionalno blago Srbije – rekao je Petrović, podsećajući na njegovu poslednju izložbu „U nedostaku dokaza“ u Muzeju devedesetih, u februaru ove godine.

– A 30. marta uveče bio sam stručni vodič kroz ovu izložbu . Koraks je upravo izašao iz bolnice i zamolio sam ga da se makar na kratko uključi preko spikerfona da kaže nešto pubici kada već ne može da dođe. Pričao je dobrih 20 minuta. Šalio se preko spikerfona da je na odeljenju kardiologije pored njegove sobe tri puta prošla jedna njegova karikatura. I sva tri puta mu je mahnula, ispričao je potpuno samouvereno.

Pitao sam ga kako mu je to mahnula njegova karikatura, a Koraks je odgovorio:

– Ma da. Na odeljenju gde sam ležao, ležao je i Ivica Dačić. Tačno sam brojao, tri puta je prošao pred moje sobe na intenzivnoj, i tri puta mi mahao – rekao je Koraks, a ja sam se uvek iznova začudio kako mu radi „kefalo“ i koliko je bistar, bistriji od svh nas – ispičao je Petrović.

U prepunom CZKD – u (bilo je nekoliko redova dodatih stolica), odavanju počasti velikanu koji je linijama ispisao našu mračnu istoriju, dajući nam i nadu da su promene moguće i da treba da se borimo, prisustvovali su mnogi njegovi saborci – Čedomir Čupić, Vesna Rakić Vodinelić, Irina Subotić, Dejan Atanacković, Vida Petrović Škero, Borka Božović, Ištvan Sabo, Tatjana Petovar, Nikola Barović, Biljana Đorđević, Katarina Jovanović, Zoran Živković, Aida Ćorović…

Svi oni nakon završene komemoracije, uputili su se na protest podrške studentima, koji je danas u 18 h održan pod sloganom  „Ti i ja, Slavija, jer studenti pobeđuju“.

Danas