Svi protestvuju osim nas, valjda nam je dobro
Talas masovnih protesta različitim povodom se širi svijetom, za razliku od nas koji bi imali milion razloga za bunt, a građani ćute. Da li i postavljamo pitanje zašto je to tako!?
Proteste zbog reforme pravosuđa koja bi državu Izrael odvela u diktaturu, kako smatraju protestanti, nisu organizovale ni političke partije niti opozicija. Građani su se spontano pobunili protiv svoje vlade za koju smatraju da treba da sluša građane i u prvom redu služi njima, a ne političarima. I ne prolaze opravdanja vlasti i alarmi da je prtestima ugrožena nacionalna bezbjednost, jer ljudi više jednostavno nisu naivni i neće da budu krepene lutke.
Mi imamo sličnu situaciju u RS sa Zakonom o kleveti koji drastično smanju slobodu govor i izuzev par udruženja novinara i donekle opozicije, gotovo da nema ozbiljnije reakcije. I vrlo vjerovatno da je neće ni biti. Standardni izgovor da neko treba da organizuje i povede proteste, opozicija ili neko drugi, samo je izgovor za strah i inertnost mase koja je odavno izbubila osjećaj za svoj dostojanstvo, da ne govorimo o elementarnim pravima.
Njemačka je saobraćajno paralisana jer sindikat radnika traži povećanje plata za 10 posto, nakon što je zbog energetske krize, ali i krize bankarskog sektora, došlo do značajnog pada standarda, rasta kamata i povećanja troškova života. Šta bismo mi tek trebali da kažemo, nakon brojnih poksupljenja i siromaštva koje je zahvatilo preko polovinu populacije?
Slični razlozi su i u Velikoj Britaniji i Španiji, kao i brojnim drugim zemljama. U njima postoji kultura bunta i jedan snažan osjećaj demokratskih sloboda, kao i da je vlast tu gdje jeste da bi bila u službi naroda, a ne obratno.
Da li smo zaista toliko ubijeni u pojam da ne osjećamo ni minimum odgovornosti za ono što nam se dešava, ako ništa da se pobunimo protiv jednog nakaradnog sistema vrijednosti koji nam vlast nameće. Ili nam se sve svelo na konstataciju „samo neka ne puca“ i „može i gore“. Takvom logikom će nas vlast ovakva kakva jeste uvesti u situaciju i da se puca, kada iscrpi sve opcije prevara, jer smo to već iskusili, kao i da zaista bude gore, iako gore gotovo i ne može.
Sve je ovo razlog da se napokon dozovemo i pokrenemo, da se borimo za svoja prava i ono što nam pripada. Jer nemamo šta da izgubimo, pošto ništa ni nemamo!
ISTOK
