Da li Iran i Izrael imaju oružje za masovno uništenje?!

Da li Iran i Izrael imaju oružje za masovno uništenje?!

Nuklearne tenzije porasle su na Bliskom istoku nakon direktnog sukoba Irana i Izraela, ali i izveštaja da je iranski režim možda svega nekoliko dana udaljen od atomskih sposobnosti.

Nad Evropom je već nadvijen preteći oblak nuklearne opasnosti, otkako je počela ruska invazija na Ukrajinu i stalni napadi na elektranu u Zaporožju – najveću nuklearku kontinenta. Sada je region Bliskog istoka zahvaćen spiralom nasilja od napada Hamasa na Izrael 7. oktobra, u stanju uzbune zbog osvetničkog udara Irana na Izrael – i onoga što bi moglo da usledi.

Iran je u subotu uveče lansirao baraž sa preko 300 dronova i krstarećih i balističkih projektila kao odmazdu za izraelski napad na njihov konzulat u Siriji, u kojem je poginulo sedam oficira Revolucionarne garde (IRGC). Napad se završio bez ozbiljnih posledica po Izrael, nakon što je velika većina njih presretnuta i oborena.

U poruci isporučenoj preko svoje misije u Ujedinjenim nacijama, Teheran je rekao da se nakon napada odmazde ova “stvar može smatrati zaključenom”.

“U slučaju da izraelski režim napravi još jednu grešku, odgovor Irana će biti mnogo oštriji”, rekla je iranska misija pri UN na mreži “X”.

„Netanjahu bi voleo da uništi iranska nuklearna postrojenja“

Izraelski mediji, međutim, pišu da se može očekivati odgovor Izraela, čiji je premijer Benjamin Netanjahu je u međuvremenu sazvao ratni kabinet, koji će da odluči o tome. “Gardijan” piše da su i Iranci veoma svesni da bi Netanjahu – u idealnom slučaju – želeo da uništi iranska nuklearna postrojenja, koja dugo vidi kao egzistencijalnu pretnju Izraelu.

– U Izraelu se pažnja sada pomerila na procenu štete i posledične odluke o odgovoru bezbednosnog kabineta. Dok nacija već operiše u ratnom režimu zbog tekućeg sukoba u Gazi, mnogi će verovatno navoditi da to predstavlja priliku za Izrael da uzvrati udarac na iranskom tlu, potencijalno gađajući ključne vojne, energetske i nuklearne instalacije. Ukoliko bi prevladala ova linija rezonovanja, katastrofalni rat bio bi gotovo neizbežan – rekao je Masud Mostadžabi, zamenik direktora Bliskoističnog programa u Atlantskom savetu.

Procene su da Izraelci u zalihama imaju od 80-400 nuklearnih bojevih glava koje može da isporuči na više načina – avionima, krstarećim raketama lansiranih iz podmornica ili balističkim projektilima “jerihon”.

Da li Iran ima nuklearno oružje?

Dok se Izrael smatra „nedeklarisanom silom sa nuklearnim oružjem“, kako je to opisao “Volstrit žurnal”, iranski nuklearni program je napredan, ali im manjka kapaciteta za nuklearno oružje.

Iran je značajno unapredio svoj nuklearni program otkako je administracija Donalda Trampa povukla sad iz sporazuma JCPOA iz 2015, naširoko kritikovanog da nije dovoljno strog u ograničavanju iranskih ambicija. Deluje da je Iran ohrabren svojom sve većom alijansom sa Rusijom, posebno nakon njene invazije na Ukrajinu, piše Allisrael.com.

Jedina je zemlja bez nuklearnog oružja koja proizvodi 60 odsto obogaćenog uranijuma i ima dovoljno nuklearnog goriva za oko tri bombe. Kako piše “Tajms of Izrael”, Iran trenutno ima 150 kilograma uranijuma obogaćenog na 60 odsto, što je dovoljno za toliko.

To bi zahtevalo dodatni korak prečišćavanja i izgradnju specijalizovanih naprava za detonaciju, ali se smatra da to nije značajan izazov za Iran, koji je već pokazao svoju sposobnost da izbegne zapadne sankcije koje ciljaju da ometu razvoj oružja.

Američki obaveštajni izveštaj

li, američki obaveštajni izveštaji, uključujući godišnju procenu iz marta, navode da nema dokaza da je Iran nastavio rad na proizvodnji nuklearne rakete koju je pokušavao da napravi devedesetih i ranih 2000-ih.

Prema izveštaju iz marta, iranski napredni nuklearni program još nije proizveo oružje. Iran trenutno ne preduzima ključne aktivnosti razvoja nuklearnog oružja neophodnih za proizvodnju nuklearnog uređaja za testiranje. Ali, upozorava se da je Teheran ubrzao proizvodnju i rad centrifuga za obogaćivanje uranijuma, goriva koje se koristi i za bombe i za nuklearnu elektranu. Zemlja je takođe ograničila mogućnost IAEA da nadzire neke ključne objekte. Takođe je proširila svoj konvencionalni i nekonvencionalni vojni arsenal – uključujući balističke projektile i dronove – kao i sposobnosti za sajber napade.

Iran će ostati pretnja Izraelu i američkim saveznicima i interesima u regionu dobrano nakon sukoba u Gazi, zaključuje se u izveštaju.

„Danima udaljen od nuklearnog oružja“

Prema “Vašington postu”, iranski režim je možda danima udaljen od toga da zadobije dovoljno materijala za nuklearno oružje.

U izveštaju – koji se oslanja na poslednju inspekciju IAEA iranskih postrojenja u februaru – ukazuje se na “indikacije alarmantnih promena”. Konkretno, kako se navodi, inspektori su bili svedoci obnovljenih, užurbanih aktivnosti na glavnoj lokaciji za nuklearni razvoj u Iranu, a ono što ih je najviše zabrinulo je to da je Iran povećao proizvodnju visoko obogaćenog uranijuma, prenosi Allisrael.com.

Iako ovaj uranijum nije adekvatan za upotrebu u oružju, značajno je čistiji od nivoa potrebnog za civilnu upotrebu nuklearne energije. Mogao bi da se preradi u materijal za oružje za svega nekoliko dana, navodi portal.

Nakon napada u Siriji, visoki iranski zvaničnici pozvali su vrhovnog vođu, ajatolaha Alija Hamneja, da uradi upravo to – pojača aktivnosti na obogaćivanju uranijuma i sklopi nuklearno oružje. Hamnei tehnički smatra fetvu – islamsku pravnu presudu – protivnu sklapanju nuklearnog oružja jer je u suprotnosti sa “duhom islama”, kako piše “Times of Izrael”.

Stoga su pozivi ajatolahu da ukine fetvu – uključujući onaj glavnog imama režima – privukli pažnju Zapada. Takvi pozivi izazvali su sumnju da Hamnei priprema teren za upravo takvu odluku, pozivajući se na domaće “pritiske”.

„Lakše je napraviti bombu nego držati taj uranijum“

Takođe, Mahmud Reza Agamir, kancelar Univerziteta Šahid Behesti u Teheranu, rekao je u intervjuu na iranskoj televiziji da ajatolah svakako može da povuče svoju fetvu. Agamir, profesor nuklearne fizike za kojeg se smatra da je dobro povezan sa režimom, rekao je da bi u trenutnoj fazi nuklearnog programa “bilo mnogo lakše napraviti bombu nego držati toliko obogaćenog uranijuma na visokim nivoima”.

– Ne radi se o proizvodnji atomske bombe. Kad imate visoke sposobnosti, to znači moć – rekao je on, dodajući da “čak i francuski ciklus nuklearnog goriva nije završen, ali naš jeste”.

Dok neki iranski stručnjaci tvrde da ajatolah nikad nije objavio zvaničnu fetvu, kako piše “Jerusalim post” portparol Irana u UN odbio je da obezbedi kopiju navodne fetve protiv nuklearnog oružja. Ajelet Savjon, direktor projekta iranskih medijskih studija instituta MEMRI, rekao je prošle godine da “Hamnejeva fetva o zabrani nuklearnog oružja… nikad nije objavljena i ne postoji”.

(Blic) Foto: TSAFRIR ABAYOV, EPA/ ABEDIN TAHERKENAREH, SHUTTERSTOCK/ZEF ART / TANJUG/AP

CATEGORIES
Share This