Zvuči kao normalan život. Ali, za većinu radnika u BiH to je luksuz.
Ako ćemo pravo, za većinu radnika u BiH luksuz je i živjeti od plate. Nakon posla mnogi jure na drugi, pa na treći posao i željno isčekuju „doznake“ od rođaka iz inostranstva.
I sve to da bi skrpili dovoljno novca za hranu, ogrev, odjeću i obuću.
Osam sati rada, osam odmora i osam sati za dokolicu, čuvene „tri osmice“ za koje se radnički pokret borio još u doba Marksa i Engelsa, i danas su aktuelne. Na Balkanu.
Na trulom Zapadu, druga priča. Na Zapadu se radna sedmica skraćuje na četiri dana. Ima se, može se. A bogami i mora se.
Radna snaga, pogotovo ona kvalifikovana, postala je luksuzna roba. Nije da zapadni kapitalisti ne vole ekstraprofit, ali oni znaju da radnike moraju „podmićivati“ raznim bonusima, da im ih konkurencija ne bi preotela.
Nije baš neki humanizam i renesansa, ali jest zakon tržišta.
Tržište radne snage je, konačno, „proradilo“ i u BiH. Ima posla, ko hoće da radi, i u Njemačkoj. Dugo su poslodavci govorili „kome nije dobro, nek ide“. Pa su ih radnici poslušali. I sad frka.
Plate rastu, ne baš koliko bi trebalo, ali rastu. Ali gle vraga, to nije dovoljno! Sad radnici biraju. A njih čak 35 odsto, pokazala je jedna anketa, biraju poslove koji nude balans između rada i privatnog života.
Čak i među industrijskim radnicima sve je manje onih koji će pristati da za stotinu ili 200 KM „bonusa“ u koverti pristanu na prekovremeni rad, radne vikende, kolektivni godišnji odmor kad odmoru vrijeme nije.
Vrijeme je bogatstvo koje se ne može platiti novcem, pogotovo ne mizernim iznosima, koje nude poslodavci milioneri u BiH. Hoće ljudi da se igraju sa svojom djecom, da ih vode na more, da se druže sa bračnim ili nebračnim parnerima, da izlaze, čitaju, ili naprosto da žive.
Jer, ima života i osim posla. Na kraju krajeva, radni ljudi rade da bi živjeli, a ne da bi im posao uništavao život.
Radni ljudi su, gle čudesa, ljudi, a ne samo „trošak u poslovanju“. Što prije to poslodavci shvate, biće bolje: i njima, i radnicima i cijeloj zajednici.
Autor: Milkica Milojević
(Srpskainfo)
