Šta je obilježilo 36-godišnju političku karijeru Mila Đukanovića, je li ugrožen položaj Crne Gore u NATO savezu, je li Rusija dobila novog pijuna, šta čega Crnu Goru u narednom periodu, neke su od tema o kojima smo govorili sa političkim analitičarem iz Beograda Dušanom Janjićem.
On u razgovoru za BUKU kaže da je sa novim predsjednikom Milatovićem potpuno izvjesno da će se tek zaoštiriti borba za stabilnost i bezbjednost Crne Gore.
“I za konačno odmeravanje snaga ko je za Crnu Goru u NATO i Evropskoj uniji, a ko je samo za Crnu Goru u EU. Argument za to je da je u ovoj pobedi, pored svih drugih stvari, izuzetno značajan doprinos Milatovićevoj strani infrastruktura i svi drugi resursi Demokratskog fronta. Drugi argument za to je da njegovo obećanje da će uvesti Crnu Goru za njegovog mandata koji traje pet godina u EU. To nije realno s obzirom na to da mora godinu, dve najmanje da potroši da ispravi ono što je vlada u kojoj je bio ministar napravila. Da podsetim da je sa tom vladom Evropska unija prekinula dalje pregovore oko proširenja. Dakle, samo obnoviti kancelarije, infrastrukturu, to je već posao od par godina i to je težak zadatak”, rekao je Janjić.
Dodaje da je očigledno da je Rusija imala svoje prste u crnogorskim izborima, ali da je to radila pametno, suptilno i pažljivo, ne ostavljajući vidljive tragove.
“Što se tiče Moskve ja mislim da je ona prisutna, da koristi resurse iz Srbije, ovaj put manje zvanične resurse više nezvanične, ali proverene: Šešelj, SPC, tako da su oni radili vrlo mudro. Ta politika otvara veliki prostor za dalje održavanje i jačanje uticaja Moskve. S druge strane to tera Zapad na vrlo jasne odluke pre svega na dogovor Nemačke i Amerike, da li oni žele slabu Crnu Goru sa tako jakim ruskim uticajem. Crna Gora je front borbe protiv Moskve. Sve nam govori da će naredne godine biti godine žestokog političkog, međunarodnog i unutrašnjeg obračunavanja.”
Janjić kaže da pobjedom Milatovića Srbija nije ništa dobila, a da će se tek pokazati da li je i koliko bila umiješana u crnogorske izbore. Direktne podrške Vučića Milatoviću nema, ali za Janjića su vidljive indirektne veze.
“Indirektne veze naravno postoje, ta Vlada Zdravka Krivokapića u kojoj je Milatović bio ministar je primenila nešto što je bio specijalitet Srbije, a to je emitovanje novca od 700 miliona obveznica. Izgleda da je propala koordinacija u otkupu obveznica jer su dolazeći na konsultacije očekivali da će Srbija da ih otkupi, a Srbija nema para ni za sebe.”
Janjić je komentarisao i navode da Vučić podržava i druge “nove nade” na Balkanu poput Narodnog fronta Jelene Trivić.
“Što se tiče Trivićke ja tu ne isključujem da može dobiti pomoć od SNS-a . Jednostavno, šta se pokazalo, Dodik je postao problem svima pa i Beogradu. Ogroman problem, a izgleda za Vučića i teško rešiv problem, a u tom izbornom i postizbornom ciklusu najoperativnija i najdoslednija se pokazala Trivićka. Osnivanje fronta jeste model da se ona u javnosti promoviše kako predstavlja promene i vrlo jasno odnos prema Dodiku. Pokazalo se da je gradonačelnik Banjaluke vrlo brzo pao na ruku Dodiku, on se ponaša kao i Dodik, a bio je jedan od viđenijih iz PDP-a kao nasljednik budućih vođa Republike Srpske samim tim i BiH.”
Crnogorski izbori imaće posljedice i u odnosima u regionu, a već su prisutne različite reakcije u zemljama regije. Dok su Milatoviću čestitale vlasti Republike Srpske i Srbije u drugim zemljama je obrnuta situacija.
“Na primer na Kosovu u Albaniji, pa evo i u Bosni i Hecegovini gdje se prepoznaje ta rusko-srpska ruka i na tom se insistira. To znači da će se zapravo kolateralno dalje širiti nepoverenje prema Srbiji i prema regionalnim integracijama koje su inače nužne. Kod Đukanovića je bilo jasno da neće prema Open Balkanu, iznosio je i neke argumente, ali imamo sada ove koji hoće u Open Balkan i za njih se vezuje da hoće da na mala vrata možda da naprave veliku Srbiju i veliku Albaniju. Tako da imaćemo s jedne strane negativne posledice i širenje tog nepoverenja, ne samo među zemljama i nacijama nego i unutar pojedinih nacija u regiona. S druge strane ono što je najvažnije ponovno ta Avet Moskva se uzdiže i to na najgori mogući način kako treba zapadnjačkoj propagandi – rat samo što nije izbio.”
Janjić dodaje da će Đukanović u karijeri dugoj 36 godina ostati upamćen kao neko ko je prošao brojne faze u političkom životu. Jednu je počeo 1991. proglašenjem Crne Gore za ekološku državu.
“On je tada okupio mlade Crne Gore i nakačio se na onaj talas rušenja jugoslovinskog komunizam i federacija. Tajna uspeha je priključiti se onima koje je već pobedio, znači Miloševiću. On se odlučio za priključivanje Miloševiću sa mantrom mladi, lepi i naravno sa zelenom državom kao agendom, ekološkom državom. Potom je nastavio odličan korak odvajanja od Miloševića pre odvajanja Crne Gore. On je bukvalno predvodio taj deo političkog spektra u Crnoj Gori koji je prekinuo rat, napustio ratište Hercegovačko, Dubrovačko, a zatim priznao ratnu suodgovornost barem za ove bošnjačke izbjegljice koje su isporučivali paravojskama takozvanih četničkih jedinica u sadašnjoj Republici Srpskoj”, dodaje Janjić.
Đukanović je igrao i veliku ulogu u otvaranju prozora u Jugoslaviji, koja je bila pod sankcijama, prema Zapadu.
“Tu je došlo do sukoba i razlaza s Miloševićem. On već tada definiše tu svoju platformu povratak državnosti Crne Gore, povratio je državnost preko referenduma koji je podržalo 55% garađana. Onda je sa svojim DPS-om i sa drugima uveo Crnu Goru u NATO. To je takvo bogohuljenje sa stanovišta Moskve i srpskog nacionalzma da je to ono glavno zbog čega mu nisu nikada oprostili. Korupcija je samo bila dodatak za diskreditaciju. Naravno, na kraju pod DPS ovom vladom su otvorena mnoga pregovaračka poglavlja i mnoga su zatvorena, ali on je pravio mnogo grešaka. U stvari nije naučio lekciju zašto se raspala Jugoslavija. Jugoslavija se raspala zato što nije bio razlike između države i partije. Kad ti spojiš partiju i državu, što je sad pretnja u Srbiji sa SNS-om, onda raspad jednog ili drugoga povlači ono drugo”, govori Janjić o političkom putu Mila Đukanovića koji je nekoliko puta neuspješno pokušavao transformaciju DPS-a.
Odlaskom Mila Đukanovića stranke DF, Demokrate, URA, Evropa sad izgubile su alibi da traže krivca u lošem radu, ali je sada pitanje koliko će pokret Jakova Milatovića osvojiti glasova i hoće li moći biti nezavisan od proruskog DF-a. Janjić ocjenjuje da Rusi ne dopuštaju strankama koje kontrolišu koaliciju sa DPS-om kojem NATO ne oprašta komunizam.
“Milo je otišao jedna era koja je imala više faza je završena”, dodaje Janjić.
Na pitanje je li pobjedom proruskih stranka otvoren put ka izlasku Crne Gore iz NATO saveza, Janjić kaže da će se to teško promijeniti te da vjeruje da će Crna Gora ostati dijelom Sjevernoatlanskog saveza.
“Crna Gora se našla u NATO-u i sada je teško to totalno ukloniti, da nije bila u NATO ne bi imala onako mirnu izbornu noć. Još niko ne sme ni da otvori pitanje ostanka u NATO. Niko. Tako da neće oni napustiti NATO, ali mislim da oni i Rusima trebaju u NATO kao mali put za malo špijunaže, malo destabilizacije i za indirektne pretnje regionu.”
Janjić kaže da je Milatović građane pridobio ekonomskim mjerama i povećanjem minimalca koji će razbiti krhku crnogorsku ekonomiju koja nije sanirana tokom COVID-a.
“Oni kad se sad suoče sa padnom standarda, teškim procesom obnavljanja dijaloga, sa nekim rizicima, pitanjem bezbednosti, će se naći u problem.”
Široka koalicija, dodaje Janjić, oko Milatovića nije nikakvo okupljanje alternative drugačije od Đukanovića već je to koalicija protiv DPS-a.
“Ono su oni vratili na mantru protiv Đukanovića, kao i 2012. A to je mantra razgradnje i emocija. Razgradnja se uvek lakše diže nego gradnja nečeg novog. Oni nisu došli do faze da naprave nešto novo i zato je lako da se ujedine.”
Za Janjića je veoma problematična uloga zapadnih zemalja na Balkanu, a posebno uloga Njemačke i njemačkih Liberala.
“A da ne kažem CDU. Vratili su sve ovo što imamo, i naprednjake, i Orbana, i vi tamo šta sve imate. Igra tih stranih igrača je jednostavno, rekao sam, u ime mantri o brisanju komunizma. Pa komunizam je umro u 90-im, kad je 50% članica EU bilo komunističko. Sad oni određuju meru obračuna s komunizmom.”
Takva demokratija je, dodaje Janjić, svedena na odustvo vrednosti i trgovinu i na procedure.
“Tako da nije to uopšte iznenađujuće, nije prvi put, ja sam rekao da je taj model već bio proban u slučaju destabilizaciji Sjeverne Makedonije i rušenja Kire Gligorova. Tu je Amerika izvukla korist.”
Milatović pripada, ocjenjuje Janjić, romantičarskim i postmodernism nacionalistima što je pojava širom Evrope i Amerike.
“Dakle je to globalni problem, ali mala je Crna Gora da izdrži sve te eksperimente. Da se Crna Gora bavila sobom, a dok nije imala vladu, a to je ta vlada u kojoj je bio Milatović u doba COVID-a i ostalog, dok je Albanija otvorila tolike investicije u turizmu i svemu bila bi malo povoljnija situacija. Malo ko će se opredeliti za investicije i doći u svrhu turizma u Crnu Goru, ako već može doći do Albanije koja puni najviše u razvoj. Putne mreže se povećavaju, atraktivnost Albanije je naslonjenost na Grčku. Crna Gora još nije svesna koliku cenu je platila i koliko će platiti za onaj deo 2018, 2019, 2020. godine litija, pa protesta i onda dve godine neslažanja sadašnjih pobednika”, zaključuje Janjić.
Buka
