Partizan se vratio na tron i ponovo sanja da pokori Evropu sa Željkom

Godina je počela pobedom i završila se pobedom, a u srcima navijača Partizana imaće poseban značaj. Iako je malo falilo da bude jedna od najboljih u istoriji Partizana, 2023. će imati posebno mesto u crno-beloj istoriji.

Povratak Željka Obradovića na leto 2021. godine je imao posebnu težinu sam po sebi, ali je tek osvajanjem prvog pehara i povratkom u Evroligu sve to dobilo puni smisao.

Obradović je posle turbulentne prve sezone i neuspeha u pokušaju da osvoji prvi trofej sa crno-belima uspeo da napravi veliki iskorak samo godinu dana kasnije.

Splet okolnosti i rat u Ukrajini koji je značio izbacivanje ruskih klubova je donelo neočekivanu šansu da se Partizan vrati u Evroligu koju nije igrao osam godina, isto koliko je čekao i na neki značajniji trofej jer nekoliko domaćih kupova u to vreme nije moglo da zadovolji apetite navijača.

Taj povratak u Evroligu imao je višestruku simboliku. Partizan je ponovo dobio priliku da trči sa velikanima i to sa Željkom Obradovičem na klupi, a to je znalčilo i veliki broj tešklih mečeva u kojima je ekipa trebalo da se brusi za napad na titulu u ABA ligi.

Iako nije sve krenulo kako su se navijači nadali i sezona je pretila da bude fijasko, sve se okrenulo i ostalo je postalo istorija. A u smiraj 2022. se tek moglo naslutiti ono što čeka armiju navijača.

Partizan je pobedama nad Efesom i Crvenom zvezdom u Evroligi uspeo da zaustavi kola na nizbrdici i preokrene sezonu.

Željko je uspeo da sklopi kockice, a ekipa koja se žestoko mučila je odjednom postala kaznena ekspedicija.

Godina je započeta pobedom nad Zadrom u ABA ligi, a pobede u svim takmičenjima su se ređale kao na traci. U prva dva meseca, Partizan je doživeo ukupno četiri poraza od kojih tri u Evroligi, a jedini bolan bio je onaj u polufinalu Kupa Radivoja Koraća u Nišu koji je značio i oproštaj od šanse za prvi trofej.

Partizan je ipak nastavio da gazi i da igra najbolju košarku u Evropi što je rezultiralo plasmanom u plej-of Evrolige, prvo mesto pred plej-of ABA lige i oduševljenje košarkaške Evrope.

Crno-beli su na krilima Pantera, Ledeja, Nanelija, Lesora, Egzuma i ostalih igrali najbolju košarku u Evropi što je bilo dovoljno da se na povratničkoj sezoni u Evroligi nađu u plej-ofu. Malo je falilo da se čak dokopaju i prednosti domaćeg terena, ali je 20 pobeda i 14 poraza bilo dovoljno za šesto mesto i okršaj sa Realom u kojem im niko nije davao velike šanse, ali je usledila plej-of serija za pamćenje.

Partizan je otišao u Madrid da proba da napraiv čudo i makar jedan brejk, a vratio se na korak od plasmana na Fajnal-for.

Kevin Panter je trojkom preko Jabuselea u poslednjim trenucima prvog duela doneo crno-belima pobedu, a okršaj njih dvojice će obeležiti i drugi meč samo na potpuno drugačiji način.

Partizan je razbijao Real u meču broj dva i hitao ka drugoj pobedi kada je usledio sukob na terenu zbog jednog grubog faula Jabuselea nad Egzumom i tuče koju je inicirao baš Kevin Panter. Nastao je haos na terenu, meč je registrovan pobedom Paertizana, ali su crno-beli ostali bez svog kapitena zbog suspenzije na dve utakmice, kao i sa rovitim Egzumom koji nije mogao više da se sastavi, a uz tragediju i strašan masakr u školi Vladislav Ribnikar, mečevi u Beogradu su nosili neku čudnu notu.

Partizan nije uspeo da dobije makar jedan duel i završi na Fajnal-foru u Kaunasu, a i u petom meču je imao veliku priliku kada je u završnici treće deonice imao 15 poena prednosti.

Ni to na kraju nije bilo dovoljno i crno-beli su ostali bez plasmana na završni turnir koji im je bio na dohvat ruke.

To ih je zamalo koštalo u ABA ligi kada ih je tako grogirane zamalo izbacio Studentski centar, ali je Partizan izdržao i posle spektakularne serije od pet mečeva u finalu ABA lige konačno osvojio veliki trofej i prvi pehar od povratka Željka Obradovića.

Postavljeni su tako temelji za ono što se mnogi nadaju u bliskoj budućnosti – tituli prvaka Evrope.

Partizan je nastavio da raste kao klub što se najbolje videlo i ovog leta. Preko 15.000 prodatih sezonskih karata po rekordnim cenama dokaz su vere koju imaju navijači. Partizan je postao brend u svetu, a ono što crno-beli rade nadaleko priznato. Dolazak na utakmice Partizana postao je kulturni događaj i nešto što je postalo nezaobilazno i za turiste širom Evrope i sveta, a o mečevima kao što je utakmica na otvorenom u pripremi sezone sa Fuenlabradom pričalo se mesecima širom planete.

Partizan je postao mesto gde dolaze i velike zvezde poput Pi Džej Doužera i Frenka Kaminskog, a igrači poput Bruna Kabokla spremni da urade sve da bi se priključili crno-belom taboru i radu sa Željkom Obradovićem.

Partizan je novu sezonu počeo porazom u borbi za trofej u ABA Superkupu od Studentskog centra, ali i sa serijom sjajnih pobeda u Evroligi zbog kojih je već i pre Nove godine u realnoj priči za plej-of i Fajnal for.

Iako je pred Željkom Obradovićem još uvek dugačak put, deluje da su osnove još bolje nego godinu dana ranije, a šansa za odlazak na završni turnir u Berlinu realnija nego ikada.

Navijači zbog toga ponovo sanjaju najveći pehar u evropskoj klupskoj košarci.

Jer, ako Željko uspe da odevede Partizan na Fajnal-for, onda je sve moguće, jer je to njegov prirodni teren gde pliva kao riba u vodi.

Navijači veruju, a na igračima je da im na terenu nadu pretvore u stvarnost i godina pred nama će biti još bolja.