Pišu: Viktor Radonjić, Siniša Janković, bivši policijski inspektor, Zoran Gavrilović, sociolog
Ministar unutrašnjih poslova u prvom javnom nastupu, deset dana od zločina na Senjaku nije registrovano njegovo postojanje u javnom prostoru nastupio je ofanzivno: „U Ministarstvu unutrašnjih poslova se ne raspravlja o kategoriji ostavke, ovde se raspravlja o kategorijama – ko je kriv, a ko nije kriv, i samo tako se može razgovarati. Ja ne snosim nikakvu krivicu što se toga tiče… On (Veselin Milić) je iz miljea bivšeg direktora policije, (Milorada) Veljovića, koga je postavila Demokratska stranka“, rekao je Dačić.
Ministar policije, međutim, nije baš usklađen sa činjenicama. Naime, rešenjem Dačića, a na predlog Veljovića, Milić je postavljen na mesto načelnika Policijske uprave za grad Beograd. Dalje, ovde je reč o 2012, kada je Dačić bio predsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova.
Koliko je stanje u policiji zapravo alarmantno videlo se nakon 12. maja, tačnije tek kada su gotovo tri dana posle počinjenog ubistva javnost preplavile različite informacije o zločinu u restoranu na Senjaku, u kom je učestvovao i treći čovek u policijskoj hijerarhiji, njegovo obezbeđenje i ko zna još koliko drugih policijskih službenika, starešina i funkcionera. Kako nakon ovih saznanja, opisati stanje u policiji? Pogubna je i naizgled neverovatna odluka da se stanje u policiji 22. maja oceni kao – redovno.
Zločin od 12. maja nije izolovan
Ali ovo nije nikakvo iznenađenje. Na stanje u višeslojnom sistemu kakav je policija ne može bitno da utiče jedan događaj, ukoliko je izlolovan. Ali, zločin od 12. maja nikako nije izolovan. Naprotiv, to je plod zla koje je blagovremeno i sistematski sejano u policiji.
Kada je uspostavljena aktuelna vlast 2012, nakon euforije zbog velikog broja uhapšenih, ubrzo su usledile zloupotrebe i gašenje Radne grupe MUP-a sa zadatkom da rasvetli sporne privatizacije. Kada je uspešno uništena borba protiv političke korupcije, uklonjene su i prepreke za široku zloupotrebu policije
Kada je uspostavljena aktuelna vlast 2012, nakon euforije podsticane rezultatima borbe protiv kriminala i korupcije ogledanih u pritvorskom „mesu“, u velikom broju uhapšenih za sporne 24 privatizacije, ubrzo su usledile zloupotrebe u vidu onemogućavanja provera, zadržavanja predmeta spremnih za realizaciju, pa se došlo i do konačnog gašenja Radne grupe MUP-a (sa zadatkom da rasvetli sporne privatizacije), jer je javnost progutala dve izjave tadašnjeg direktora policije, da se Radna grupa samo raštrkava i to zbog ušteda, jer je za dve godine koštala dva miliona evra, što nije tačno. Kada je uspešno uništena borba protiv političke korupcije, uklonjene su i prepreke za široku zloupotrebu policije.
Svim policijskim službenicima jasno je stavljeno do znanja – ako ti nećeš, ima ko hoće da zakon ne poštuje, da ga grubo krši, da se od vladavine prava odmetne i direktno stavi na stranu zloupotrebljene političke moći, neformalnih centri moći i mafija. Stanje u policiji tokom vremena je doterivano na maksimalnu kriminalizaciju, ali i politizaciju.
Pre pet godina režim je hteo da nakon formalne javne rasprave usvoji Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima. Tim zakonom trebalo je omogućiti policiji da po zakonu primenjuje norme koje nisu u skladu sa vladavinom prava
U međuvremenu, 2019. otkrivena je Jovanjica, obimna plantaža marihuane. Uhapšeni je dobio podršku državnog vrha, a policijski službenici koji su zločin otkrili i dalje preživljavaju torturu.
U 2021. videli smo lep prikaz krajnje ozbiljnog pokušaja totalnog degradiranja vladavine prava i morala. Režim je hteo da nakon formalne javne rasprave usvoji Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima. Tim zakonom trebalo je omogućiti policiji da po zakonu primenjuje norme koje nisu u skladu sa vladavinom prava.
Policijsko nasilje prema građanima sa elementima sadizma
Tri godine kasnije, u padu nadstrešnice u Novom Sadu stradalo je 16 lica. Masovni građanski protesti ukazali su na rizik od nasilne smene vlasti. Režim je svojim postupcima jasno pokazivao da neće to dopustiti, da je spreman na visoku cenu i zloupotrebu ovlašćenja, a u cilju suzbijanja protesta.
Ali, snage koje su naklonjene režimu topile su se pred gotovo epskim talasom građanskog nezadovoljstva, jedinstva i spremnosti na borbu za promene. Pozivanje na zakone nije dolazilo u obzir. Tako su u policiji smenjeni svi koji se nisu izjasnili i dokazali kao spremni na odbranu režima. Dakle, na ovaj ili onaj način, iz policije su sklonjeni oni koji su se držali zakona, pravila, pravde, vladavine prava i morala. Povremneo policijsko nasilje prema građanima preraslo je u masovno političko nasilje sa elementima sadizma.
Posle masovnih protesta zbog pada nadstrešnice, u policiji su smenjeni svi koji se nisu izjasnili i dokazali kao spremni na odbranu režima. Na ovaj ili onaj način iz policije su sklonjeni oni koji su se držali zakona, pravila, pravde, vladavine prava i morala
Četvrtog septembra 2025. MUP je povukao svoje inspektore iz Udarne grupe Tužilaštva za organizovani kriminal; njihov zadatak je bio da operativno pomognu tužilaštvu u istrazi za korupciju u slučaju pada nadstrešnice. Obrazloženje je da se to čini jer je usvojena nova sistematizacija radnih mesta, šta god to značilo.
Učešće policije u zločinu od 12. maja je vrh ledenog brega kriminalizacije policije, koji polako postaje sve vidljiviji. Sve to vodi ka jednom od mogućih ishoda – totalnom krahu organizovanog društva.
U sociologiji devijacija postoji pojam delinkventnog područja, koji označava društveni prostor u kojem su kriminal, nasilje i različiti oblici socijalno devijantnog ponašanja učestaliji nego u ostatku društva. Ovaj koncept se razvio na Univerzitetu u Čikagu kroz istraživanja urbanih četvrti u američkim gradovima tokom prve polovine 20. veka.
Kriminal je rezultat društvenih uslova u kojima ljudi žive
Njihova istraživanja su pokazala da je kriminal rezultat pre svega društvenih uslova u kojima ljudi žive. Delinkventna područja najčešće karakterišu siromaštvo, visoka nezaposlenost, česte migracije stanovništva, slaba povezanost među građanima, nepoverenje u institucije i odsustvo stabilnih društvenih autoriteta. U takvim sredinama porodica, škola, lokalna zajednica i druge institucije gube sposobnost da održavaju društvene norme i regulišu ponašanje, zbog čega kriminal i nasilje postaju gotovo normalizovani oblici svakodnevnog života.
Učešće policije u zločinu od 12. maja je vrh ledenog brega kriminalizacije policije, koji polako postaje sve vidljiviji. Sve to vodi ka jednom od mogućih ishoda, totalnom krahu organizovanog društva
Ovakvi procesi ne mogu se razumeti bez teorije o podeli rada i društvenoj solidarnosti. U svom delu O podeli rada u društvu Dirkem objašnjava da je podela rada način na koji društvo organizuje profesije, društvene uloge i odnose među ljudima. U modernim društvima ljudi su međusobno povezani upravo kroz različite profesije i specijalizacije – lekare, profesore, sudije, novinare, policajce, radnike ili državne službenike. Svaka profesija ima određenu društvenu funkciju i moralnu odgovornost, a preko profesija pojedinac stiče identitet, status i osećaj pripadnosti društvu.
Dirkem upozorava da podela rada može postati patološka ili negativna kada prestane da proizvodi društvenu solidarnost. To se događa onda kada profesije izgube autonomiju, profesionalnu etiku i javnu funkciju, a društvene pozicije postanu rezultat privilegija, političke podobnosti, korupcije ili društvene nejednakosti. U takvim okolnostima ljudi više ne veruju da se rad, znanje i profesionalnost vrednuju na pravedan način.
Umesto osećaja pripadnosti i međuzavisnosti, raste osećaj nepravde, frustracije i društvene isključenosti. Podela rada tada više ne integriše društvo, već proizvodi sukobe, nepoverenje i otuđenje među ljudima. To se u sociologiji zove stanje anomije, tj. slabljenje zajedničkih normi, vrednosti i pravila ponašanja.
U anomičnom društvu građani gube poverenje u institucije, profesije i društveni poredak, dok raste osećaj nesigurnosti, besmisla i socijalne distance. Ljudi više ne veruju da društvo funkcioniše po jasnim pravilima, zbog čega dolazi do porasta agresije, korupcije, nasilja i različitih oblika devijantnog ponašanja. Upravo iz anomije nastaje društvena dezorganizacija, stanje u kojem institucije slabe, društvene veze pucaju, a zajednica gubi sposobnost da kontroliše konflikte i održava društvenu koheziju.
Kada postoji raskorak između društvenih ciljeva, poput uspeha, pravde ili jednakosti i realnih mogućnosti da ih građani ostvare legalnim i legitimnim putem, raste verovatnoća devijantnog ponašanja. U takvim okolnostima kriminal, korupcija ili nasilje postaju alternativni mehanizmi društvenog opstanka i napredovanja
Produkt opisanog stanja, prema Robertu K. Mertonu, dovodi do manifestnih funkcija, one koje su javno deklarisane i društveno poželjne, tj. do latentnih funkcija, skrivenih posledica koje institucije i društveni procesi proizvode. Tako, na primer, manifestna funkcija policije jeste zaštita bezbednosti građana, ali latentna posledica može biti proizvodnja straha, društvene distance ili percepcije političke kontrole ukoliko građani nemaju poverenje u institucije.
Mertonova teorija je značajna, jer pokazuje da društvene institucije mogu formalno funkcionisati, dok istovremeno proizvode skrivene oblike dezorganizacije i anomije. Kada postoji raskorak između društvenih ciljeva – poput uspeha, pravde ili jednakosti – i realnih mogućnosti da ih građani ostvare legalnim i legitimnim putem, raste verovatnoća devijantnog ponašanja. U takvim okolnostima kriminal, korupcija ili nasilje postaju alternativni mehanizmi društvenog opstanka i napredovanja.
Srbija kao delinkventno područje
Srbija je društvo visoke korupcije, niske solidarnosti, institucija slabog integriteta, urušene vladavine prava, visokog klasnog raslojavanja i zatvaranja, rečju, Srbija je društvo koje dovodi do regresiranja od građana do podanika, od vladavine prava i mehanizama etičkog upravljanja, kao regulatora, ka nesputanoj moći – regulatora iznad zakona.
Nakon puknute tranzicije (privatizacija, medijska tranzicija i reforma sudstva), 2012. dolazi do promene vlasti. Na vlast dolazi miksovana struktura (neo)radikala i lovaca na položaje iz redova prethodne vlasti. Značajna većina (neo)radikala je imala negativan stav prema EU integracijama Srbije, vladavini prava i razumnom rešavanju Kosovskog pitanja; reč je o umreženoj grupaciji koja je zadojena etnonacionalizmom.
Kako bi zadržao i ojačao podršku neoradikala, Aleksandar Vučić im je otvorio vrata korupcije i nekažnjivosti. Za uspostavljanje sistema lične vlasti, odnosno stabilokratije imao je prećutnu saglasnost spoljnih faktora, prednjačila je Angele Merkel.
Srbija od 2012. srlja ka dnu relevantnih međunarodnih lista koje mere stanje korupcije, vladavine prava i slobode medija. Rad Saveta za borbu protiv korupcije je faktički stopiran imenovanjem lojalnih članova, „pacifikovana“ je Agencija za sprečavanje korupcije i blokirana borba protiv korupcije
Srbija je srljala ka dnu relevantnih međunarodnih lista koje mere stanje korupcije, vladavine prava i slobode medija. Urušen je sistem za borbu protiv korupcije u slučaju Saveta za borbu protiv korupcije, čiji je rad faktički stopiran imenovanjem lojalnih članova (suprotno aktima Saveta). Uporedo se pacifikuje Agencije za sprečavanje korupcije i blokira sprovođenje borbe protiv korupcije na nivou lokalnih samouprava, a što je i obavezujuća mera Srbije u Poglavlju 23. Vučić (počev od 2017.), putem industrije populizma, gradi ličnu vlast, odnosno pokušava i uspeva da Srbiju dovede u stanje sistemske korupcije. Za te potrebe slomio je ključnu demokratsku instituciju, Narodnu skupštinu i izbore kao ključni demokratski proces.
Izgradnja infrastrukture bio je način da se putem netransparentnih mehanizama javni novac prebaci hibridnim/političkim kapitalistima nastalim na poslovanju sa državom, ali i da se finansira partijska infrastruktura, odnosno napuni ćup iz kojeg se finansiraju mediji sa zadatkom da stvaraju auru ovostranog božanstva.
Lična vlast jednog čoveka umesto vladavine prava
Tako Srbija postaje svojevrsno korumpirano područije gde latentnu funkciju, integraciju i regulaciju preuzima neustavna lična vlast Aleksandra Vučića, umesto vladavine prava, integriteta institucija i slobodne demokratske javnosti. Bazu čini partijsko-korumpirana ekonomija, a nadgradnju etnonacionalizam i etnofiletizam sa elementima neovizantijske i pseudoreligiozne simfonije.
Netransparentnim mehanizmima vlast javni novac prebacuje hibridnim/političkim kapitalistima nastalim na poslovanju sa državom i finansira partijsku infrastrukturu, odnosno puni ćup iz kojeg se finansiraju mediji sa zadatkom da stvaraju auru ovostranog božanstva
Sistem bezbednosti menja svoju funkciju, od funkcije bezbednosti prelazi na funkciju obezbeđivanja lične vlasti predsednika, tajkuna i kriminalnih struktura zauzvrat dobijajući mogućnost pribavljanja (ilegalnih) prihoda, privilegija i zaštitu od kažnjivosti, gradeći svoju profesiju i ulogu u negativnoj podeli rada, u okviru korumpiranog područja čiji je simbol ilegalno šatorsko naselje Ćacilend, između Narodne skupštine i Predsedništva Srbije.
Negativna podela rada je stvorila nove profesije – medijske propagandiste, batinaše, depolitizovane poslanike i partijske preduzetnike. Regularne profesije se rapidno deprofesionalizuju, urušavanjem strukovnih udruženja i komora, smanjenjem poštovanja relevantnih zakona, pravila struke i etičkih standarda koja kapituliraju spram moći vladara i njegovih lojalista kao paraprofesionalne strukture.
Sistem bezbednosti menja funkciju i glavna svrha mu je obezbeđivanje lične vlasti predsednika, tajkuna i kriminalnih struktura, zauzvrat dobijajući mogućnost pribavljanja (ilegalnih) prihoda, privilegija i zaštitu od kažnjivosti
Tako dolazimo do slučaja Senjak gde načelnik policije grada Beograda umesto da postupi po zakonu i pravilima službe i uhapsi kriminalce, on se bavi nelegalnom medijacijom, rešavajući sukobe na nivou delinkventnog područja. Obavljajući svoju regulatornu funkciju na neustavan način, umesto javnog tužioca, predsednik Republike, saopštava činjenice iz istrage. To mu omogućava novinar na javnom medijskom servisu obavljajući propagandu ulogu, a ne funkciju novinara.
Pomenuti Merton ukazuje na četiri reakcije u odnosu na anomiju – prihvatanje anomije, društvenu samomarginalizaciju, migraciju i bunt – antianomijsku reakciju koju 18 meseci predvode oni koji su izabrali da sklone okove delinkvenog područija Srbije u borbi za obnovu njene poništene državnosti.
Radar
