Upjesmi se prepoznala sada sedamdesetogodišnja Jelena Đorđević, koja je davne 1972. u Vranju upoznala Tokovića. Jelenu su svi u to vrijeme u Vranju zvali Lela Numerka, mnogima je slomila srce, patako i Tokoviću.
Ali jedino je on napravio pjesmu i to još kakvu davnih pedesetih i šezdesetih godina, kada se punim plućima još moglo udahnuti staro Vranje, za prelijepom brinetom JelenomĐorđević okretalo se i uzdisalo i staro i mlado.
U cvijetu mladosti bila je jedna od najljepših Vranjanki, a ljepota je nije napuštala, takoda je i 1974. godine, sa svojih 39 leta, postala umjetnička muza i jedna od legendi Borine varoši, prepoznatljive po pjesmi, čemeru, dertu i karasevdahu “koji se do Stambola čuje Poslije slučajnogpoznanstva na veselju u Vranjskoj Banji sa poznatim pjevačem i kompozitorom Draganom Tokovićem, Đorđevićeva je postala čuvena — Lela Vranjanka.
Zadivljen njenom ljepotom, kompozitor Toković napisao je i posvetio joj pjesmu “Lela Vranjanka”, koja jeproslavila pjevača vranjske muzike Stanišu Stošića.Čak i u samom Vranju malo ko zna da je Lela Vranjanka današnja penzionerka ovdašnje Duvanske industrije Jelena Đorđević Numerka, koja u Sarajevskoj 18 živi sa suprugom SlobodanomStošićem Žokanom, novinarom u penziji.
Vranjanka
Volela me jedna vranjanka.Kraj nje mi je duša ostala.Nit’ je Sofka, nit’ je Koštana,Već najlepša Jela, Jelena.Nit’ je Sofka, nit’ je Koštana,Već najlepša Jela, Jelena.Refren:|: Pusto!Pusto!pusto mi je sve!Nema!Nema!Nema moje Jelene!Dođi!Dođi!Dođi Jelo Jelena!Ti si moje srce odnela! Sve bih dao kad bih saznao,Ko je moju Jelu ukrao…..Od svih lepša Jela, Jelena.
Srpskainfo
