Zašto Vučić plaši Srbe ukidanjem Republike Srpske?

Zašto Vučić plaši Srbe ukidanjem Republike Srpske?

Tema najnovijeg Mosta Radija Slobodna Evropa bila je veliki Vaskršnji sabor Srbije i Republike Srpske, koji je će se održati 5 i 6. maja. Sagovornici su bili Dušan Janjić, predsednik Foruma za etničke odnose iz Beograda, i Žarko Papić, politički analitičar iz Sarajeva.

Bilo je reči o tome zašto će se, pored Beograda, Sabor održati i u drugim gradovima Srbije, da li će to biti istovremeno i politički i crkveni sabor i da li će učestvovati predstavnici Srba iz svih država regiona.

Sagovornici su govorili i o tome da li je srpski narod na Zapadnom Balkanu ugrožen obzirom da organizatori najavljuju da će biti donete važne odluke o, kako se ističe, opstanku srpskog naroda na svojim ognjištima i da li je jedan od ciljeva organizovanja Sabora da se baci u zasenak činjenica da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić zbog svoje pogrešne politike definitivno izgubio Kosovo, pa sada jača veze sa Republikom Srpskom da bi kompenzirao taj gubitak.

Razgovaralo se i o tome zašto Vučić najavljuje da će Sabor odupreti pokušajima ukidanja Republike Srpske kada niko ne pokušava da ukine taj entitet, da li taj skup treba posmatrati u kontekstu realizacije ideje o srpskom svetu, u kojoj meri je Sabor u funkciji predizborne kampanje u Srbiji, kao i o tome da li je glavni cilj Vaskršnjeg sabora da se brani vlast Vučića u Srbiji i Milorada Dodika u Republici Srpskoj.


Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić (Ilustracija)

Omer Karabeg: U najavi Sabora se kaže da će se on održati u Beogradu i drugim delovima Srbije. Znači li to da će se pored Beograda u isto vreme održavati slični skupovi i u drugim delovima Srbije? To do sada nije bio slučaj kada je Beograd organizovao slične skupove.

Dušan Janjić: Detalje organizacije ne znam, ali pretpostavljam da je to već deo kampanje za izbore u Beogradu. a možda i u drugim delovima Srbije.

Kada imate, da tako kažem, nacionalističku crkveno-narodnu koaliciju, ona obuhvata veliki broj sredina, pa može da organizuje više skupova. Ali po mom sudu oni imaju problem sa mobilizacijom ljudi.

To se pokazalo na prethodnom mitingu, pa sada neće da rizikuju da organizuju skup samo u Beogradu nego i po celoj Srbija, pa će onda pričati da je bilo milion ljudi širom Srbije, a možda će ući i u Republiku Srpsku.

Dušan Janjić: Ovo je manifestacija povratka u daleku prošlost.
Dušan Janjić: Ovo je manifestacija povratka u daleku prošlost.

Srpski svet

Omer Karabeg: Da li će to biti svesrpski sabor, da li će na njemu učestovovati predstavnici Srba iz svih zemalja regiona gde žive Srbi?

Žarko Papić: Iz najave vidimo da će očigledno biti tako. Ako se okupe vodeći srpski lideri iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske, Sjeverne Makedonije i, naravno, Srbije, onda to de facto znači političku institucionalizaciju koncepta srpskog svijeta koji se zagovara i gura.

I prije Vučića postojala su u Republici Srpskoj strategije koje su otvarale mogućnost srpskog svijeta što uveliko prekoračuje specijalne odnose između Republike Srpske i Srbije koji su mogući po Dejtonskom sporazumu.

Ono što mene kao građanina Balkana, Bosne i Hercegovine i bivšeg Beograđanina odista iznenađuje je, rekao bih, skoro srednjevjekovni rječnik i uključivanje crkve što nije primjereno sekularnoj državi. Pazite, govori se o opstanku Srba na njihovim ognjištima. Pa, hoće li već neko shvatiti da Srbi odavno ne žive na ognjištima. Žive kao i svi drugi Evropljani. Žive normalno, troše struju.

Sve to zajedno ima svoje predizborne elemente. Govorim o predstojećim lokalnim izborima u Srbiji i Bosni i Hercegovini. Pokreću se velike nacionalne teme, a potpuno se zaboravlja ono od čega ljudi žive. Ta vrsta intenziviranja nacionalističkog pristupa nacionalnom pitanju je nešto što je veoma rizično i veoma opasno u današnjim geostrateškim okolnostima.

Žarko Papić: I prije Vučića postojala su u Republici Srpskoj strategije koje su otvarale mogućnost srpskog svijeta što uveliko prekoračuje specijalne odnose između Republike Srpske i Srbije koji su mogući po Dejtonskom sporazumu.
Žarko Papić: I prije Vučića postojala su u Republici Srpskoj strategije koje su otvarale mogućnost srpskog svijeta što uveliko prekoračuje specijalne odnose između Republike Srpske i Srbije koji su mogući po Dejtonskom sporazumu.

Dušan Janjić: Ako su Srbi, koji će se okupiti na Vaškršnjem saboru, jedini Srbi, onda smo odavno propali, Srbija ne postoji. Radi se o Srbima koji su na budžetu, bilo Beograda bilo Moskve. Šešelj je to nekad zvao Velika Srbija, to su bili Ćosićevi sni.

Za razliku od prvog crkveno-narodnog sabora 1990, kada su se bavili situacijom na Kosovu, ovo je manifestacija povratka u daleku prošlost. Svi ti ljudi i patrijarh – čovek, rekao bih, mlad po godinama, ali nije savremen – govore jezikom odbrane vlasti, to je jezik koji može da dovede do novih tenzija u regionu. To se vidi već po najavama.

Srpska vlast sa Vučićem na čelu promenila je strategiju i uvela priču o pravu Vojske Srbije da štiti Srbe gde god da žive. Ne vidim koja će vojska to da iznese, da li ova Vojska Srbije koju je zadnjih godina napustilo 18.000 profesionalaca. Ko onda? Paravojske? Kriminalci? Narko-klanovi? Probalo se to u Banjskoj. Druga je stvar koliko će to koštati Srbiju. Istorijsko iskustvo kaže da na kraju račun uvek stigne.

Omer Karabeg: Neki čak kažu da je ovaj veliki Vaskršnji sabor u stvari početak realizacije projekta srpskog sveta.

Žarko Papić: U svakom slučaju to je korak u razvoju koncepta srpskog svijeta. Dodaću jedan novi momenat koji je skoro anegdotske naravi. Prije nekoliko dana Elmedin Konaković, predsjednik jedne važne partije u Bosni i Hecegovini, govorim o Narodu i pravdi, uputio je poziv za sastanak svih Bošnjaka po istom modelu, da – anegdotski rečeno – napravi nešto kao bošnjački svijet. Pozvao je na sastanak bošnjačke lidere iz Bosne i Hercegovine, Srbije, Sandžaka prije svega, Crne Gore, Sjeverne Makedonije i Hrvatske.

Konaković je, inače, jedan od lidera takozvane Trojke koja je u posljednjih godinu i po dana napravila ozbiljne proboje na putu Bosne i Hercegovine ka evropskim integracijama. Uspjela je da dobije pregovore sa Evropskom unijom.

U pozivu za taj sastanak čovjek se samo ponižava. Govori o tome da to nije njegova ideja nego da je bio na iftarima u Zagrebu i Podgorici, pa je to tamo čuo. Kaže da je spreman da bude na kraju kolone, da bude na začelju stola i poziva SDA, vodeću bošnjačku partiju kako je on kvalifikuje, a koju je pobijedio na izborima, da tu bude prva, da drži uvodno izlaganje i vodi igru. Onda je najveći dio partija u BiH to odbio, od SDA do drugih partija. Nezavisni intelektualci su takođe bili veoma kritični prema svemu tome.

Vučić je podržao tu ideju predlažući da on, ako treba, finansira taj skup indirektno poručujući – nemojte nama prebacivati što se nacionalno okupljamo i vi treba da se nacionalno okupljate, pa kud puklo da puklo. Samo što nije tako rečeno. Važno je da je u bošnjačkom nacionalnom korpusu, u dobrom dijelu inteligencije i političkih partija Konakovićev poziv naišao na odbijanje. Međutim, Uskršnji sabor, kada je reč o opozicionim partijama u Srbiji, ne nailazi ni na kakvu kritiku što je, moram reći, zaprepašćujuće.

Kad govorimo o Bosni i Hercegovini, politički pluralizam u Bošnjaka je u začetku i razvija se na dobar način za razliku od srpskog i hrvatskog nacionalnog korupusa. Vodeća bošnjačka nacionalna, da ne kažem nacionalistička, partija SDA momentalno je u opoziciji. To je značajna razlika koju treba napomenuti. Kako će se stvari dalje razvijati zavisi od geostrateških okolnosti. Mi apsolutno ne znamo šta će se dešavati početkom ljeta u Ukrajini, šta će biti ako neka ruska ofanziva uspije, šta će biti ako se nastavi blokada pomoći Ukrajini. Živimo u dosta nesigurnom svijetu i ovaj Uskršnji sabor će jako doprinijeti jačanju nacionalnih tenzija u regionu.

Omer Karabeg: Zašto se opozicija u Srbiji, čak i ova proevropska, pravi kao da ne postoji Vaskršnji sabor?

Dušan Janjić: Mislim da je dobro što se ona ideološki ne izjašnjava jer to je trik da se oni podele. Oni se fokusiraju na ključnu stvar, a to je – stop mafiji. To je prva stvar, a druga je borba za demokratske izbore. A crkveno pojanje daleko je od demokratije. Vučiću treba Sabor za prikupljanje glasova na predstojećim izborima. Ali sigurno je da masovnog odziva i mobilizacije za ovo uskršnje molebanije neće biti.

Žarko Papić: U Republici Srpskoj imate jasnu tendenciju jačanja ili tranzicije autoritarnog režima u totalitarni. Donijet je Zakon o kleveti koji sprječava javnu kritiku, najavljen je i Zakon o stranim agentima koji pogađa nevladine organizacije. U oba slučaja skoro da je preuzet Putinov model.

Čemu nacionalizam služi? Služi da se omogući kontrola nad stanovništvom. Poruka je – opasnost dolazi sa strane, tolerišite naše koji će vas normalno krasti i pljačkati, to je bolje nego da vas pljačkaju neki drugi. Bez nacionalizma ne može opstati korupcija, nepotizam, opšta pljačka naroda. Međutim, opozicija u Republici Srpskoj nikada ne izgovara riječ nacionalizam, nikada ne ulazi u ideološke sporove. Nikada neće reći – Bosna i Hercegovina je naša domovina, već samo – mi bismo to malo drugačije radili.

Režim u Republici Srpskoj teško se može srušiti na taj način. Može se srušiti jedino ako se počne urušavati unutar vodeće partije SNSD-a. A mislim da postoje naznake da je počelo. Dokle će to ići i kako će se završiti – teško je reći.

Republika Srpska za Kosovo?

Omer Karabeg: Ima mišljenja da je cilj održavanja Sabora da se baci u zasenak činjenica da je Vučić zbog pogrešne politike praktično definitivno izgubio Kosovo i da sada kao kompenzaciju za taj gubitak jača veze sa Republikom Srpskom. Ima li u tome istine?

Dušan Janjić: Što se tiče Kosova, u toku je nova faza navikavanje Srbije na stalne gubitke, a to je isporučivanje onoga što je već dogovoreno. Vaskršnji sabor treba da digne galamu po principu drž’te lopova.

A to što su uvode kosovske tablice, što dinara neće biti – Vučiću nije važno. Samo mu je važno da on ne odgovara. On je svestan da nema članstva u Evropskoj uniji ako nisi ušao u NATO. On to ne sme da izgovori. Ne sme dok god mu Moskva to ne odobri.

Milo Đukanović je to znao, pa je obavestio Lavrova da oni moraju iz ekonomskih i državnih razloga da idu prema NATO paktu. Lavrov je, ja to znam iz insajderskih izvora, rekao – u redu, samo nemojte preko 2.000 stranih vojnika i ne mogu biti rakete dugog dometa. Onda je došla Putinova promena – ne može nikako jer nas NATO ugrožava, odnosno, može ako se s nama dogovorite.

Ako neko kalkuliše, a to su, pre svega, zagovornici ideje o srpskom svetu, da će Rusija pobediti i da će Moskva da nadgornja Vašington, taj se prevario. Činjenice na Kosovu, ako hoćete i Banjska, govore da je Moskva prihvatila realnost da sve što spada pod koridor 8 – znači Jadransko, Jonsko i Crno more – pripada američkom uticaju. Ko to ne vidi – dobro jutro. Upravo zato Vučić pokušava da prikaže da poslednja faza njegovog pregovanja nije bila katastrofalna, da njegov potez izvlačenja Srba iz institucija nije bio katastrofalan, a jeste, pa da – ako pobedi američka priča, a pobediće – to čak predstavi kao neku vrstu svoje pobede.

Žarko Papić: Kosovo jeste, ne govorim o međunarodno-pravnoj situaciji, nezavisna država. Albanci nisu mogli da žive samo u Srbiji. Mogli su da žive u Jugoslaviji dok su imali ozbiljna autonomna prava. To što je radio Milošević samo je ubrzalo gubitak Kosova.

Režimu u Srbiji, kao i svim autokratskim režimima, odgovara zamrznuti konflikt. Kontrolom zamrznutog konflikta po principu malo ga odmrzneš, pa ga ponovo zamrzneš, jačaju nacionalne tenzije, jačaju emocije i ostaje se na vlasti. Sjetimo se se kako je jačao Putin. Jačao je ratovima – Čečenija, Gruzija, Krim, sada Ukrajina. Svaki put je sve jači i jači. Toj vrsti režima treba konflikt. U srbijanskom slučaju to je zamrznuti konflikt.

Izgleda da nikome ne odgovara rješenje problema Kosova koje bi stabilizovalo situaciju na Balkanu. Uz to, moram to dodati, sa Kurtijeve strane je očigledno riječ o mekom etničkom čišćenju Srba sa Kosova. Na šta se s druge strane ne reaguje. Kao da svi čekaju da tamo Srba više ne bude, pa da problem više ne postoji. Da li je reč o nekoj trgovini – odista ne mogu odgovoriti. Teza da će Republika Srpska kad-tad biti kompenzacija za gubitak Kosova postoji odavno. Ona je i u osnovi ideje srpskog svijeta, ali mislim da se to nikada neće moći realizovati. Istorija pokazuje da je Bosna mirna kad joj se ne miješaju sa strane – ni susjedi, ni velike sile.

Mirna Bosna je moguća kad se Bosna ostavi sama sebi. Interes je i Bošnjaka, Hrvata i Srba da se oslobode tih miješanja i žive normalno kao što su uspijevali da žive 47 godina u ZAVNOBiH Bosni i Hercegovini uz, hajmo reći, represivne intervencije ponekad.

Vučićev scenario

Omer Karabeg: Vučić je rekao da će na Vaskršnjem saboru biti reči i o pokušaju ukidanja Republike Srpske. Ko danas pokušava da ukine Republiku Srpsku?

Dušan Janjić: Još pre Sabora Vučić je u nastupu na nacionalnim televizijama – kada on nastupa na jednoj televiziji to prenose sve televizije sa nacionalnom frekvencijom – na čuvenoj kineskoj tabli nacrtao scenario borbe protiv specijalnog rata koji navodno protiv njega vodi Zapad, a u jednom momentu rekao je i kolektivni Zapad što je ruska terminologija.

Objasnio je da će taj specijalni rat da krene tako što će od njega da se traži da prizna Kosovo i da pusti niz vodu Republiku Srpsku. U sledećem nastupu je rekao da je cilj tog rata da se on obori i da se dovede marionetski režim. A marionetski režim u Vučićevoj interpretaciji je opozicija – Srbija protiv nasilja i koalicija Nada. Dakle, otvoreno je rekao da se bori za vlast.

Žarko Papić: Mislim da apsolutno ne postoji nikakva realna opasnost da se ukine Republika Srpska. Problem je u tome što se u unutrašnjoj trgovini separatistička retorika koristi kao pritisak da se dobiju veća prava za Republiku Srpsku unutar Bosne i Hercegovine.

Straše narod da će se ukinuti Republika Srpska, a prije desetak dana Dodika govori – evo samo što me nisu uhapsili. To je strategija zatezanja nacionalnih tenzija, pozivanje nacije na okup ne bi li se branili oni koji su joj na čelu. Problemi u Bosni i Hercegovini su složeniji.

Kjučni problem je sudar dva koncepta. Pojednostavljeno govoreći, s jedne strane je koncept koji bismo mogli nazvati unitarističkom centralizacijom Bosne i Hercegovine koji nije po Dejtonu i kojim se zagovara dominaciju većinske nacije. S druge strane, kao potpuno pogrešan odgovor na to, je prijetnja separatizmom. Između ta dva koncepta, koji nas muče decenijama, pojavio se koncept – hajmo se probati dogovoriti, naći kompromis, naći konsenzus, fokusirajmo se na evropske integracije.

To je uspjela da uradi Trojka, dobila je velike, čak pretjerane komplimente od strane Evropske komisije, i napravila ozbiljan rezultat. Ni njoj, ni nama bukvalno se nije dalo ni tri dana da uživamo u tome. Došli su udari oko Izbornog zakona, došla je grozna, radikalna, agresivna reakcija od strane Republike Srpske. U toj situaciji, u tom unutrašnjem sudaru unutar Bosne i Hercegovine sada se pojavljuje taj sabor 5. i 6. maja koji može jako negativo uticati na unutrašnje odnose u Bosni i Hercegovini. To je ono čega se veoma plašim. Ne postoji opasnost da bude ukinuta Republika Srpska, još je manja opasnost da će biti rasturena Bosna i Hercegovina mada ima puno snaga koje rade na tome.

Neophodno je smirivanje situacije, smirivanje tenzija, zrelost ako je moguća ikakva zrelost. Jer zajednički nam je interes bar relativan mir na Balkanu, da počnemo da živimo normalno. Dodaću još nešto.

Rusi su dovoljno pametni da ne smiju da pobijede Ukrajinu. Kad bi napravili veliki proboj, uzeli, na primjer, Odesu, direktno bi uveli NATO u Ukrajinu. Oni će izbjegavati te situacije. Mrcvariće se i jedni i drugi. Osvajaće po pet kilometara i šest kuća u nekom selu. Geostrateška situacija je takva da se svi plaše jedni drugih.

Nije mi jasno kako Republika Srpska, dijelom i Srbija, ne razumiju da je oslanac na Putina i Rusiju civilizacijski potpuno pogrešan izbor. Ako treba da biram između Rusije i Evrope – koja daleko od toga da je savršena i koja je puna grijehova, ali u kojoj me ne hapse zato što sam rekao rat, a ne specijalna operacija – meni je izbor jednostavan. Biram bolju budućnost. Parafraziraću Churchilla – parlamentarna demokratija i opšti izbori su najmanje loš oblik upravljanja. Sve je bolje od autokratije, totalitarizma i onoga što vodi diktaturama.

Odbrana režima

Omer Karabeg: Mislite li da će na Saboru zaista biti donete važne odluke o opstanku srpskog naroda na svojim ognjištima, kako je najavio Vučić, ili će to, pre svega, biti manifestacioni predizborni skup?

Dušan Janjić: Glavna tema će biti viktimizacije srpske nacije. Pričaće se o žrtvama, o progonima Srba, o tome da je NATO tokom bombarovanja ubijao i ozračivao samo Srbe, ne i Albance i Bošnjake. Nemaju ništa novo da kažu. Dodik već deset godina najavljuje otcepljenje iako se zna da je to slabljenje ugleda Republike Srpske. Prvo u zajedničkoj državi, pa onda i u inostranstvu. Ako neko ubija i sistematski uništava Republiku Srpsku, onda je to Dodik.

Zastrašivanje naroda osnova je autoritarne vlasti. Ono služi da se preplaši narod, zatvori u tvrđavu i da se onda pojavi vođa i kaže – jedino ja mogu da vas branim. To radi Putin, to je radio Hitler, to su radili svi autoritarci, to pokušavaju i Dodik i Vučić, ali objektivno taj sistem ne radi. Život je jači od njih. Evo vam primera. Prošle godine je sve Vučićeve priče pokvario je jedan strašan događaj. To je ubistvo dece u školi i mladih ljudi u okolini Beograda.

Ljudi su počeli da razmišljaju – možda je moja nacija ugrožena, možda sam ja ugrožen kao Srbin, ali deca su mi ubijena u Srbiji. Ovih dana se to desilo sa monstruoznim ubistvom dvogodišnje devojčice. Život u Srbiji ide protiv Vučićeve priče.

Žarko Papić: Mislim da će Sabor donijeti neke odluke koje nemaju prevelike veze sa ugroženošću. Nisu Srbi ugroženi. Priča o ugroženosti se koristi da se Srbi okupe – ne da bi branili Srbe, nego postojeće režime. Govorim o režimima u Republici Srpskoj i u Srbiji. Odbrana režima se predstavlja kao uslov opstanka Srba. Ali moja zabrinutost tiče se prije svega odnosa u Bosni i Hercegovini.

Tenzije rastu, uzavrele su emocije. Osjećaj nacionalnog je, nažalost, sišao u narod. Nije više riječ samo o rukovodstvima. Narod prenaglašeno postaje nacionalno senzibilan. To je rezultat višedecenijske manipulacije. Situacija je eksplozivna – toga se najviše bojim.

Slobodna Evropa

CATEGORIES
Share This