Jedni, doduše rijetki, već vide dva decembarska čeka jer, bože moj, nije mala stvar kad takvo nešto najavi lider najuticajnije političke partije. Plan je, naime, da 13. plata bude oslobođena poreza, što bi bila pomoć države domaćim poslodavcima da na ovaj način nagrade zaposlene.
Drugi, koji su u velikoj većini, ni na sekund nisu povjerovali da bi ih pred božićne praznike moglo ogrijati ovo sunce. U prvom redu, zato što znaju mentalitet gazda kod kojih rade…
I ono malo nade što se i kod njih javilo, ugasila je poruka poslodavaca da će trinaeste plate biti, samo ako radnici uspiju da zarade te pare. U suprotnom, cijela priča će završiti na onoj staroj – ujeo vuk magare.
Radnici su sumnjičavi i zbog toga što ne mogu da ostvare ni ona prava koja propisuje zakon, a koja poslodavci vješto eskiviraju. Jedno je regresa, za koji mnogi zaposleni, brat bratu, više ne znaju ni šta je, ni kako izgleda. O isplati dijela plate na račun, a dijela u koverti, više je suvišno i pričati…
Nadu u isplatu 13. plate još više guši činjenica da mnogi radnici nemaju čak ni zdravstveno osiguranje, pa, kad se razbole, ne znaju ni kud bi ni šta bi.
I, onda, treba da vjerujemo da će nam ti isti poslodavci na kraju godine dati 13. platu, sumnjičav je dobar dio radničke klase. Oni su i te kako svjesni da će se njihove gazde teško odreći i marke profita, ma koliko da su oni koji za njih rade to zaradili i zaslužili. Jer, da je drugačije, plate u mnogim preduzećima ne bi bile na granici minimuma, ljudi bi imali zdravstveno osiguranje, a o regresu se ne bi se ni pričalo, jer bi se njegova isplata podrazumijevala.
Nažalost, situacija u dobrom dijelu realnog sektora daleko je od toga…
Poslodavci priznaju da razmišljaju o isplati neoporezovane 13. plate, ali da, ako ruže u njihovim reduzećima ne budu cvjetale, od toga neće biti ništa.
A to što radnici godinama i decenijama gaze po trnju, puneći kase svojih gazda, njihov je problem.
Autor: Maja Radonja
