Afrika se razdvaja brže nego što se mislilo – formira se novi okean

Ipak, „uskoro“ je relativan termin – i dalje će biti potrebno još nekoliko miliona godina, ali to je treptaj oka na geološkoj skali.

„Otkrili smo da je rifting u ovoj zoni napredniji, i da je kora tanja, nego što je iko prepoznao. Istočna Afrika je napredovala dalje u procesu riftinga nego što se ranije mislilo„, kaže Kristijan Rouan, geonaučnik na Univerzitetu Kolumbija.

Najintrigantnija stvar u vezi sa ovim otkrićem su njegove implikacije za našu sopstvenu istoriju. Zona rascepa Turkana u Keniji bogata je ranim homininskim fosilima, što implicira da je bila ključna lokacija za ljudsku evoluciju.

Ali novo otkriće sugeriše da region možda nije nužno bio važniji za naše pretke nego bilo gde drugde u Africi – umesto toga, može biti da su ovi geološki procesi stvorili veoma povoljne uslove za fosilizaciju.

Trenutni raspored kontinenata na Zemlji deluje nam kao konstanta, ali oni se stalno pomeraju – iako izuzetno sporo, piše ScienceAlert.

Pre više od 200 miliona godina, svi su bili zbijeni zajedno u jedan superkontinent, i predviđa se da će se u dalekoj budućnosti (uglavnom) ponovo spojiti.

Tamo gde se dve tektonske ploče susreću, formiraju se planine. Tamo gde se razmiču, rađaju se okeani.

Istočnoafrički rift sistem je jasan primer ovog drugog. Afrička ploča se trenutno deli na dve: masivnu Nubijsku ploču na zapadu, koja obuhvata veći deo kontinenta; i manju Somalijsku ploču, koja obuhvata veliki deo istočne obale i ostrvo Madagaskar.

Za novu studiju, naučnici su se fokusirali na specifičan deo tog sistema: rift Turkana, koji se proteže stotinama kilometara kroz Keniju i Etiopiju. Tim je analizirao seizmička merenja prethodno uzeta u regionu i izračunao koliko je kora tamo debela.

Ispostavlja se da je mnogo tanja nego što se očekivalo: samo oko 13 kilometara debljine u centru rifa. Za poređenje, kora je deblja od 35 kilometara duž ivica rift regiona.

I kada kora u zoni rifa postane tanja od oko 15 kilometara, to znači da je ušla u fazu nazvanu „sužavanje“. Nakon što dostigne tu tačku, razdvajanje kontinenta je praktično neizbežno.

„Što kora postaje tanja, to postaje slabija, što pomaže nastavku riftinga„, kaže Rouan.

Za nekoliko miliona godina ona će završiti ovu fazu i ući u sledeću: okeanizaciju. Kao što ime sugeriše, to je način na koji se formira novi okean.

Kora će se istegnuti toliko tanko da magma izbija odozdo, koja se zatim skuplja i hladi da formira basen. To će postati novo morsko dno, kako voda počinje da nadire iz Indijskog okeana.

Ovaj proces već počinje u Afarskoj depresiji, koja se nalazi u severoistočnoj Africi blizu Crvenog mora.

Istraživači procenjuju da je rift Turkana ušao u svoju trenutnu fazu sužavanja pre oko četiri miliona godina, nakon produženog perioda vulkanske aktivnosti. Zanimljivo, to se poklapa sa starošću najranijih homininskih fosila i dokaza pronađenih u tom području.

To verovatno nije slučajnost, sugeriše tim. Kako je rift počeo da se sužava, sedimentacija je počela da se akumulira brže, čineći ga savršenim za beleženje detaljnog zapisa života koji je tada tamo postojao.

„Vremensko poklapanje između ove tektonske tranzicije i početka kontinuiranih, debelih slojeva sa fosilima sugeriše da je faza sužavanja pružila ključne uslove za očuvanje fosila. Smatramo da su ove tektonske promene igrale fundamentalnu ulogu u oblikovanju izuzetnog paleoantropološkog zapisa zone rifa Turkana„, pišu istraživači.

Istraživači kažu da bi budući rad mogao da istraži ovu vezu.

Istraživanje je objavljeno u časopisu „Nature Communications“.

Agencije