Putin doživio težak poraz: Birači u Jermeniji čvrsto za Zapad, stranka Nikole Pašinjana bi mogla samostalno da formira vladu

Pašinjan i njegova stranka Građanski ugovor tražili su mandat za novi geopolitički kurs Jermenije, uključujući udaljavanje bivše sovjetske republike od Moskve, približavanje Evropskoj uniji i jačanje saradnje sa Zapadom.

Tokom glasanja u nedelju, Pašinjan je rekao da će zemlja nastaviti da jača svoju nezavisnost, državnost, demokratiju i vladavinu prava.

„Evropska unija je naš glavni partner u sprovođenju demokratskih reformi i nastavićemo tim putem“, rekao je on.

Pašinjanov glavni protivnik, Samvel Karapetjan, je milijarder koji je bogatstvo stekao u Rusiji i koji je u kućnom pritvoru zbog optužbi da je navodno pozivao na rušenje vlade. Njegov pro-ruski blok Snažna Jermenija zauzeo je drugo mesto sa 23,28 odsto glasova. Karapetjan je odbacio tvrdnje da bi zemlju vratio pod rusku dominaciju i upozorio na ono što je nazvao Pašinjanovim „nepromišljenim jurnjanjem“ ka Zapadu.

On je od prošle godine u kućnom pritvoru zbog optužbi za planiranje državnog udara, koje odbacuje kao politički motivisane.

Stranka Snažna Jermenija zalaže se za razvoj bliskih poslovnih veza sa Moskvom i optužuje Pašinjana da pokušava da izazove sukob sa Kremljom.

„Referendum o budućnosti zemlje“

Ričard Giragosian, koji vodi nezavisni think tank Centar za regionalne studije u jermenskoj prestonici Jerevanu, opisao je izbore kao „ključne“ i rekao da oni „predstavljaju referendum o budućnosti zemlje“.

„Ovi izbori daju novi mandat za održavanje pozitivnog zamaha u diplomatskom angažmanu, normalizaciju odnosa sa susedima i nastavak diversifikacije bezbednosnih partnera Jermenije“, rekao je Giragosian za AP.

Narodna skupština Jermenije mora da ima najmanje 101 poslanika koji se biraju na mandat od pet godina. Stranke moraju da osvoje najmanje 4 odsto glasova da bi ušle u parlament, dok koalicije sastavljene od tri ili više stranaka moraju preći prag od 8 odsto.

Pašinjanova stranka na putu da vlada samostalno

Prema podacima Centralne izborne komisije Jermenije, blok Hajastan („Jermenija“) koji predvodi bivši predsednik Robert Kočarjan takođe će ući u parlament sa sovcojenih 9,93 odsto glasova.

Stranka „Prosperitetna Jermenija“, koju vodi proruski biznismen Gagik Carukjan, osvojila je 3,99 odsto prema najnovijim preliminarnim rezultatima, što je malo ispod cenzusa.

Izlaznost je iznosila 58,94 odsto, prema poslednjem saopštenju izborne komisije.

Centralna izborna komisija objavila je preliminarne rezultate izbora prema kojima je Pašinjanova stranka Građanski ugovor osvojila 64 mandata, blok Snažna Jermenija 29 mandata, blok „Jermenija“ 12 mandata.

Time stranka Građanski ugovor samostalno formira novu vladu i bira sledećeg premijera, prenosi News Armenia. Istovremeno, obezbeđuje tropetinsku većinu (3/5) ukupnog broja poslanika Narodne skupštine, što omogućava usvajanje ustavnih zakona i izbor određenog broja važnih funkcionera.

Međutim, ne obezbeđuje podršku od 2/3 ukupnog broja poslanika, te nema ustavnu većinu potrebnu za izmene Ustava. Nedostaje joj 6 glasova“.

„To je dovoljno da se formira vlada bez koalicionih partnera, izabere premijer, usvoji vladin program i državni budžet, kao i većina zakona i skupštinskih odluka samostalno“, rekao je analitičar Ričard Giragosian za AP.

Međutim, dodao je da rezultat ne daje Pašinjanovoj stranci parlamentarnu većinu potrebnu za ustavne promene bez referenduma.

Premijer obećava nastavak mirovnog procesa sa Azerbejdžanom

Opozicione stranke su takođe oštro kritikovala Pašinjana zbog pokušaja normalizacije odnosa sa susednim Azerbejdžanom. Jermenski lider i predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev su u avgustu u Beloj kući, zajedno sa predsednikom SAD Donaldom Trampom, potpisali dokument o kretanju ka mirovnom sporazumu.

Jermenija i Azerbejdžan su decenijama bili u sukobu oko Nagorno-Karabaha, otcepljene oblasti koju su dugo kontrolisale etničke jermenske snage uz podršku Jermenije. Azerbejdžan je 2023. godine u brzoj ofanzivi preuzeo potpunu kontrolu nad regionom.

Pašinjan je u ponedeljak najavio da Jermenija namerava da u bliskoj budućnosti ugradi mirovni sporazum sa Azerbejdžanom u ustav.

„Važno je potvrditi da je ovo zaista transformativni projekat, jer Jermenija postaje raskrsnica sveta“, rekao je Pašinjan na sastanku skupštinskog odbora za državna i pravna pitanja. Njegova izjava se može odnositi na strateški geografski položaj zemlje, koja povezuje evropska energetska tržišta i gasna polja Centralne Azije.

Lideri EU čestitali Pašinjanu pobedu

Visoki zvaničnici Evropske unije čestitali su Pašinjanu nakon tesne izborne trke, koja se u Evropi posmatra kao test ruskog uticaja.

„Duh Baršunaste revolucije koju ste vodili 2018. i dalje je živ“, izjavila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u objavi na društvenim mrežama, misleći na masovne proteste koji su doveli do smene bivšeg premijera Serž Sargsjana.

„Duboko cenimo naše partnerstvo sa demokratskom Jermenijom koja se sve više približava Evropi. Jermenija može da računa na nas“, dodala je.

Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta takođe je čestitao Pašinjanu.

„Zajedno EU i Jermenija grade snažnije veze među ljudima i stvaraju nove mogućnosti u energetici, trgovini i digitalizaciji. Naše snažno partnerstvo je ulaganje u mirniju i prosperitetniju budućnost celog regiona“, naveo je u objavi na mreži X.

Predsednik Francuske Emanuel Makron čestitao je danas Pašinjanu rekavši da će rezultat ojačati „momentum ka bližim vezama sa Evropom“.

Nezadovoljstvo Kremlja

Pašinjanov pokušaj da ojača veze sa Zapadom i izvede Jermeniju iz sfere uticaja njenog bivšeg imperijalnog zaštitnika izazvao je nezadovoljstvo Kremlja i kritike predsednika Vladimira Putina, piše The Moscow Times.

Analitičar Armen Badaljan rekao je da rezultat znači da je Pašinjanova stranka „osvojila dovoljno mesta u novom parlamentu da formira sledeći kabinet zemlje“.

Međutim, nije osvojila supervećinu potrebnu za ustavne promene koje zahteva Azerbejdžan kao uslov za konačni mirovni sporazum.

„Prosperitet i saradnja“

Pašinjan je proglasio „istorijsku pobedu koja će obezbediti večnost i razvoj Jermenije“.

On je obećao uravnoteženu spoljnu politiku, navodeći da će Jerevan „nastaviti kurs približavanja Zapadu“, ali i dalje jačati odnose sa Rusijom.

„Jermenski narod je glasao za regionalni prosperitet i saradnju i nadam se da će to izazvati pozitivan odgovor Turske i Azerbejdžana“, rekao je na konferenciji za medije, dodajući da „moramo institucionalizovati mir između Jermenije i Azerbejdžana“.

On je takođe obećao „konačno iskorenjivanje kriminalno-oligarhijskog sistema iz Jermenije“, navodeći: „Lideri tih snaga moraju krivično odgovarati.“

Kritičari optužuju Pašinjana da koristi sudove, policiju i administrativne resurse za pritisak na protivnike, navodeći da se njegova reformistička vlada uprkos političkoj konkurenciji sve više okreće autoritarnim metodama.

Jermenski Istražni komitet saopštio je da je otvorio 59 krivičnih postupaka zbog navodnih izbornih nepravilnosti, uključujući slučajeve višestrukog glasanja, i da je uhapsio devet osoba.

„Neprijatelji slobode“

Pašinjan je zamrznuo učešće u bezbednosnom bloku pod vođstvom Rusije – Organizaciji Ugovora o kolektivnoj bezbednosti, potpisao sporazum o strateškom partnerstvu sa Vašingtonom i usmerio Jermeniju ka mogućem članstvu u Evropskoj uniji.

Moskva je oštro reagovala na mogućnost gubitka još jednog saveznika u onome što smatra svojom sferom uticaja.

U upozoravajućoj poruci, ruski predsednik Vladimir Putin je u maju rekao: „Svi vidimo šta se sada dešava sa Ukrajinom… Kako je sve počelo? Pokušajem Ukrajine da se pridruži EU“.

Kremlj je bio široko optužen za pokušaje uticaja na izborni proces.

Analitičari su ukazali na onlajn dezinformacije, hakerske aktivnosti i narative bliske Kremlju koji predstavljaju saradnju sa Zapadom kao opasnu.

U nedeljama pre izbora, Rusija je pokrenula trgovinski rat protiv Jerevana, zabranivši uvoz više proizvoda iz Jermenije.

Jermenski zvaničnici su takođe upozorili da „neprijatelji slobode“ finansiraju propagandne kampanje.

Za mnoge Jermene, opozicija je i dalje povezana sa ruskim uticajem i oligarhima.

Danas