Tehnološki Viškovi
Poslodavci i sindikalci potpisali su nedavno sporazum u kojem je jedan od ciljeva otvaranje 10.000 radnih mjesta sa prosječnom platom od 2.000 KM i više. Utom se pojavilo spasonosno rješenje po kojem je potrebno 10.000 zaposlenih iz javnog sektora prebaciti u realni i za godinu dana će univerzum biti u ravnoteži.
Pa da vidimo šta bi u realnom sektoru mogli i znali da rade neki ugledni „djelatnici“ iz javnog sektora. K’o što je i red, krenućemo sa šefovima resora u Vladi Republike Srpske.
Radovan Viškovi(ć) – s obzirom na to ko su mu bili ministri i s kim je deverao, premijer Srpske u realnom sektoru bi mogao da bude samo na bolovanju.
Zora Vidović – direktor firme u stečaju.
Alen Šeranić – o doktori(ca)ma mislim sve najbolje.
Miloš Bukejlović – ima sve reference za predsjednika Udruženja novinara Republike Srpske. Fale mu samo šljem i pancir.
Siniša Karan – bio bi bilo šta u realnom sektoru samo da mu se kurtalisati funkcije.
Savo Minić – upravnik privatnog lovišta.
Danijel Egić – nezaposlen.
Željka Stojičić – tehnološki višak.
Bojan Vipotnik – referent za krsne slave i zaštitu životne sredine.
Zlatan Klokić – toliko dugo je ministar da više ništa drugo ne zna raditi.
Željko Budimir – profesor međunarodnih odnosa u realnom sektoru bi bio isto.
Denis Šulić – ministar trgovine i turizma mogao bi zabavljati mališane i prodavati šećernu vunu.
Senka Jujić – eto, aj’ vi recite. Ja stvarno ne znam.
Petar Đokić – sudski tumač za engleski jezik.
Selma Čabrić – logoped u nekoj instit…, instut…, insta…, bllll…
Nedeljko Čubrilović – bio bi inženjer kod Bobija u firmi.
Vojin Mitrović – kod njega se to sve pomiješalo, javni, privatni sektor, koncesije, solarne elektrane, ne zna više kad je ministar, a kad privatnik.
Draško Stanivuković – kako trenutno stoje stvari bio bi student prodekan ili bagerista.
Zoran Tegeltija – imao bi svoju špediciju. Dokazano zna taj posao.
Goran Selak – radio bi kontradiverzionu zaštitu i obavještajne poslove za privatni sektor. I konačno počeo plaćati porez za ono što sad radi iz hobija.
Staša Košarac – mogao bi da donosi drva kad se peče rakija. I da povremeno promiješa kot’o.
Srđan Amidžić – bio bi nešto oko para.
Darko Banjac – stručni saradnik za kumove, tendere i upućivanje na banjsku rehabilitaciju.
Nenad Nešić – veliko iskustvo u borbi protiv trgovine drogom i pranja novca koje je stekao kao ministar bezbjednosti mogao bi da iskoristi da se zaopravde bavi trgovinom drogom i pranjem novca.
Sanja Vulić – mogla bi biti monahinja.
Obren Petrović – bio bi modni dizajner.
Darko Babalj – profesionalni posmatrač na biračkom mjestu.
Mladen Bosić – njemački turista. Mhm!
Sredoja Nović – trenutno traži stan u Beču, jer se knjiga prodaje k’o luda.
Nebojša Radmanović – ne bi znao raditi ništa.
Nikola Špirić – trgovac nekretninama.
Mirko Šarović – iznajmljivao bi nekretnine. Uglavnom svoje.
Nedeljko Elek – BIA, pardon bio bi bez dinara u džepu.
Srđan Todorović – u realnom sektoru bi bio socijalista.
Branislav Borenović – pomagao bi Nebojši Radmanoviću.
Igor Crnadak – bio bi turistički vodič.
Vukota Govedarica – mlinar.
Luka Petrović – suvlasnik.
Kostadin Vasić – izbacivač.
Milan Tegeltija – vođa navijača.
Nebojša Vukanović – direktor RTRS (to nije baš realni sektor, pogotovo ako se cijeni po TV programu, al’ to je jedino mjesto sa kog Vukan ne bi mogao da napravi štetu).
Nataša Radulović – vlasnica „My waya“ ili „Orhideje“.
Igor Žunić – bio bi psiholog za javni sektor.
Petko Rankić – bi bio Kostadin Vasić.
Ramiz Salkić – Srbin.
Davor Pranjić – Hrvat.
Jelena Trivić – bila bi borac Vojske Republike Srpske.
Milan Radović – u realnom sektoru bi bio političar.
Dragana Čavka – de se Bogu mol’te.
P.S. Bobi bi svakodnevno bio optuživan za mobing.
Nezavisne
