Olimpijakosov pečat na savršenu sezonu

Nakon tri utakmice, tenzije i drame u finalu, Olimpijakos je postao šampion Evrope. Gotovo da se sve nacrtalo – to su uradili na terenu dvorane OAKA, gde svoje domaće utakmice igra njihov najveći rival Panatinaikos

Maj, Atina, sjajna košarka i na kraju titula svoje ekipe. Deluje da Olimpijakosovi navijači mogu konačno da odahnu – 13 godina čekanja, uz brojne bolne poraze, konačno su završene, a titula je ponovo u vitrinama pirejskog velikana.

Već neko vreme se za Olimpijakos priča da su tim sa najslabijim mentalitetom u Evropi, makar kada govori o ovim najjačim imenima.

Oli je uvek bio deo završnice, ovo im je peti vezani nastup na najjačem turniru, ali je pehar iz godine u godinu izmicao. Bilo je tu i bolnih poraza, poput onog iz Kaunasa, kada je Ljulj pogodio za trofej Reala, pa onaj šut Vase Micića, iz polufinalnog okršaja u Beogradu.

Uvek je Olimpijakos, još od 2013, bio na onoj pogrešnoj strani u velikim utakmicama. Sada to nije bio slučaj. Pod glavnim reflektorima, uz najveći pritisak i domaći teren, Realove povrede koje su dale alibi Madriđanima, Olimpijakos ovaj put nije pao.

Pogodili su crveno-beli one najbitnije šuteve kada se meč lomio, nešto što ih dugo godina nije krasilo. Uz one najbitnije, iskočili su i igrači iz drugog plana, pokazavši da Olimpijakos jeste najbolji tim, kao i ekipa sa najdužom klupom. Ni to nije bio problem u mečevima odluke, kao u nekim minulim sezonama.

Bio je Olimpijakos pod najvećim pritiskom, sve je izdržao i na kraju stigao do trona. Nema dileme, Pirejci su ove godine bili najbolji na Starom kontinentu. Prvo mesto u regularnom delu, lak prolaz dalje u četvtfinalu, pa dva trijumfa na završnom turniru – ovu titulu niko ne može da im ospori.

Nakon meča, Serđo Skariolo se obratio medijima, a tom prilikom je izneo jednu sjajnu činjenicu. Trener Reala je poručio da je Jorgos Barcokas godinama u klubu, da je imao priliku da stvori kor igrača i da na kraju dođe do titule. Pitanje je mogu li naši večiti rivali da se ugledaju na prvaka Evrope?

Izdržao je Barcokas sve. Nekoliko puta su ga mediji smenjivali, iz godine u godinu je padao na samom finišu, a u tri sezone pre turnira u Atini, Olimpijakos je tri puta završavao na pobedničkom postolju. Ipak, nikada na ovom mestu koje se stvarno pamti.

Međutim, konačno je došlo vreme za naplatu. Sve godine patnje, teških poraza i tuge za navijače ovog kluba, naplaćene su u OAKA Areni. Kao da je neko već pisao skriptu.

Ova grupa momaka prošla je prethodnih godina kroz sve dobro i loše, kroz sve uspone i padove. Za to je nagrađena uspehom pred svojim navijačima, u noći koju će malo ko moći da zaboravi.

Strpljenje se isplatilo, ko zna koji put, a Barcokas i tim su pehar vratili u vitrine Olija. Možda je vreme da se ugledamo i na one najbolje.

Agencije