Još od malih nogu vidjelo se da će biti lukav i dovitljiv bog, jer iako je bio još u pelenama, uspio je da svom bratu Apolonu ukrade stado bikova, koje je uspio tako vješto da sakrije da je Apolon morao da iskoristi sve svoje proročanske sposobnosti, i svoja poznanstva, da bi ih našao.
Štaviše, moguće je da Apolon ne bi ni uspio da dokaže krađu stada da mu u tome nije pomogao pravedni Zeus. Ubrzo je ovaj nesporazum okončan na obostrano zadovoljstvo, odnosi među braćom su se izgladili, a Hermes je bratu poklonio liru koju je sam izumio i napravio od kornjačinog oklopa. Osim toga što je Hermesu poklonio bikove, Apolon ga je naučio i vještini proricanja.
Hermes je glasnik bogova. Na sandalama i šljemu koji je nosio imao je krila, i uvijek je držao skiptar. Pokraj toga što je prvenstveno bio Zeusov glasnik, odnoseći i donoseći poruke po Zeusovom nalogu, bio je i pratilac duša koje je odvodio u Had. Veoma često se može naići na Hermesa koji na hiljadu načina pomaže herojima: Heraklu, Perseju, Odiseju, zatim oslobađa Iju, koju je boginja Hera pretvorila u kravu, ubijajući Arga koji ju je čuvao, pa od tada nosi i ime Argofonije, što bi značilo Argov ubica (od grčkih reči Argos + fonias = Argo + ubica).
Hermes je imao mnogo djece. Neka od njih su: Mirtil od Klimene, Polib od Htonofile i Autolik (Odisejev djed) od Filonide. Kao njegovi sinovi spominju se i Pan, Arpalik, Abder i drugi.
(Srpskainfo)
