Studenti poručuju da je kraj kada oni to kažu, Vučiću ostala samo represija

Pitanje nad svim pitanjima posle najmasovnijeg protesta u istoriji Srbije 15. marta jeste – šta i kako dalje? Dok vlast iz petnih žila pokušava da ubedi svoje biračko telo da je pobedila i odsvirala kraj protesta, studenti su odgovorili da je vlast iskoristila poslednju kartu koju je imala, a da se u njihovim rukama nalaze tri špila. Više su nego jasni kada kažu da njihovi zahtevi nisu ispunjeni i da je kraj onda kada oni to kažu.

Studenti su u subotu pokazali i dokazali da je predsednik Srbije [Aleksandar Vučić] u velikoj meri izgubio kontrolu nad situacijom u kojoj se država nalazi. On govori o nekakvim pobedama, EXPO izložbi, ekonomskom rastu, a na ulicama glavnog grada stotine hiljade ljudi je izašlo da jasno i nedvosmisleno iskaže nezadovoljstvo stanjem u zemlji. Taj njegov poslednji adut koji je imao u rukavu odnosi se na nasilje. Studenti su ga preveli žednog preko vode i nisu mu dozvolili da se naslađuje nad sukobom.

I dok je Vučić, sa jedne strane, bio spreman da žrtvuje sve ono što čini njegovu vlast već 13. godinu – svoje lojaliste, polusvet sakriven za fantomki i kapuljača, lažne studente, razne kriminalaca i na sve to još i 300-ak traktora – zarad opstanka na vlasti, studenti, s druge strane, nisu bili voljni da sa masovnošću svog protesta zaigraju taj rulet smrti. Predsednik Srbije jeste – i  doživeo je debakl.

Danima je guslao o tome kako se sprema neviđeno nasilje, koje je, kako se približavao 15. mart, pretvaralo u državni udar i na kraju u građanski rat. Vredi podsetiti da su upravo ratovi i nasilje prirodni milje srpskih radikala koji su iznedrili aktuelnog predsednika Srbije.

Jasno da će se ‘pumpanje’ nastaviti

Nije tajna da ima i razočaranih, nestrpljivih, koji su očekivali neki novi 5. oktobar, ali on se na sreću nije dogodio, jer je predsednik Srbije park ispred Predsedništva napunio ljudima koji su bili spremni da glavu daju za njegov opstanak na vlasti. Sada je jasno da će se „pumpanje“ nastaviti i to, kada je reč o studentima, sigurno mnogo jače nego što je bilo. Vlast je na studente krenula nekim nepoznatim oružjem i to usred petnaestominutne tišine za žrtve pod nadstrešnicom. I to je bukvalno bio – potez očajnika sateranog u ćošak.

Vučiću sada preostaje samo da krene u otvorenu represiju i diktaturu. Već je naložio ministarki pravde da tužilaštva procesuiraju sve koji su proteklih dana širili priču o upotrebi zvučnog topa. Gotovo da je i najavio hapšenje rektora Beogradskog univerziteta Vladana Đokića. Ne treba da iznenadi i predlog da se uvede prinudna uprava na fakultete, ali i u osnovne i srednje škole, koje su takođe u blokadi. Predsednik Srbije je u svojim govorima u proteklom periodu pretio „kontrarevolucijom“, a u tom talasu bi mogli da stradaju mnogi nezavisni mediji i novinari, ali i svako ko drugačije misli od njega. Dani pred nama će pokazati koliko će daleko da ode, ali drugu mogućnost sebi nije ostavio.

Kada je reč o studentima, oni će da nastave svoje blokade. Nikakav povratak na fakultete u smislu nastavka školske godine ne dolazi u obzir dok se njihovi zahtevi ne ispune. Kakvi su njihovi planovi i buduće akcije, za sada se ne zna. Postoje određena očekivanja javnosti da studenti jasno i nedvosmisleno izađu u javnost sa osudom predsednika Srbije i podrškom za formiranje ekspertske vlade koja bi ispunila njihove zahteve. Oni za sada u javnosti govore da se o tome nisu izjasnili njihovi plenumi, da nemaju stav po tom pitanju i da nastavljaju dalje sa protestima koji su nenasilni.

Studenti su pozvali građane da se, poput njih, organizuju u zborove građana i krenu u neposredno odlučivanje. U pojedinim lokalnim sredinama je već počela priča na tu temu, poput Kraljeva, Čačka i Obrenovca, i može da se očekuje da će se mnogo toga u narednim danima dešavati upravo u unutrašnjosti Srbije.

Turbulencije na političkoj sceni u Srbiji

Za to vreme, valja očekivati turbulencije na političkoj sceni u Srbiji. Deo članstva Socijalističke partije Srbije (SPS), čiji je lider Ivica Dačić, ministar policije u Vladi koja je u ostavci, bio je na protestima u subotu. Branko Ružić, potpredsednik SPS-a i čovek koga mnogi vide kao Dačićevog naslednika u stranci, javno je na televiziji najavio da će biti na protestu. I bio je. Da li je Dačić hteo da podnese ostavku ili su socijalisti to tražili od njega, sve je na nivou pretpostavki i nezvaničnih priča, ali nešto se definitivno dešava u redovima stranke koja je najduže na vlasti u Srbiji. SPS se sve češće i više distancira od Vučićeve Srpske napredne stranke.

U narednom periodu možemo da očekujemo da svoj opstanak u koaliciji sa Vučićem možda preispita i Rasim Ljajić, predsednik Socijaldemokratske partije Srbije, koji važi za realnog političara. Vuk Drašković sa jednim narodnim poslanikom, takođe može da okrene ćurak i liši Vučića podrške bez obzira što više nije predsednik stranke. Od političkih predstavnika Mađara u Srbiji ne može da se očekuje okretanje leđa Vučića pre svega zbog Viktora Orbana. Sve ovo govori o tome da je u bliskoj budućnosti moguć politički obrt u Srbiji.

Pred Vučićem je odluka o tome da li će predložiti novog mandatara za predsednika Vlade ili će se ići na raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora i to 8. juna. Ko će i kako izaći na te izbore u situaciji studentskih blokada i nepostojanja mogućnosti da oni budu slobodni i demokratski, ne vredi mnogo razmišljati, naročito ako studente ne budu zanimali.

Šta god da se desi, sigurno je da Vučić više nema ni autoritet, ni legitimitet za vođenje države na način na koji je to radio godinama unazad. Broj ljudi na ulicama je sve veći, protesti ne jenjavaju. Da li će tako i ostati, videćemo uskoro. Mnogo toga zavisi i od budućih odluka studenata, a ono što ostaje građanima Srbije je da i dalje imaju poverenje u njih – i da se naoružaju strpljenjem. Uostalom, studenti su više puta naglasili da ovo nije trka na 100 metara, već maraton.

Piše autor (Đorđe Kostić / Al Jazeera)