Strah od rušenja

Na osobito nastran i osion način, Vladimir Đukanović je postao oglasna tabla SNS-a. On je zadužen da javno obrazloži jaki strah klike od mogućeg pada, naročito šta bi takav ishod značio za režim i njegove rušioce.

Slušao je govor Jove Bakića na skupu u Novom Sadu i ništa drugo nije čuo u njegovoj besedi osim ideje da se sruši A. Vučić! Naravno, protest zakazan za subotu nema veze sa litijumom, kaže taj, cilj je obaranje kultnog spomeničkog objekta iza koga osim šuta ne ostaje ništa.

Predsednik vlade Miloš Vučević je nekoliko dana ranije otkrio zaveru za rušenje Vladara. Ništa njih ne zanima (rušioce), nego da nasilno oteraju izabrane a naročito jednoga i uzmu vlast bez izbora. Dok je to govorio Vučević se trudio da izgleda zabrinuto i mudro.

I Siniša Mali zna da su protesti samo kulisa za rušenje njihovog predsednika. I to je tema kojom se moramo ozbiljno pozabaviti, kaže Siniša. Način „pozabavljanja“ je tajna koju režim čuva za subotu.

I onaj koga valja rušiti misli da su protesti nastali sa tim ciljem: da bude nasilno sklonjen. Ali njegova su razmatranja nešto preciznija, uz obrazlaganje teških posledica takvog pada. Oni to rade uz pomoć stranih zapadnih službi, a ja znam koje su. Cilj im je da posle mog uklanjanja zaustave razvoj Srbije.

Ljudi koji organizuju proteste, sa svoje strane tvrde da se ne bave politikom. Samo neće dozvoliti da se kopa. Ni po koju cenu.

U tom stavu sadržane su brojne nijanse jednog pokreta koji je neizbežno politički, pa i sam epilog pobune. Ekološke akcije u Srbiji nisu moguće bez jasnih političkih ciljeva. Dakle, verzija u kojoj Rio Tinto odustaje od kopanja a Vučić ostaje da caruje, nije verovatna. Razvezivanje tog čvora nije moguće bez gordijevske žestine. A to je politika razrešenja, kao što je čuvanje Vučića poput večne nacionalne znamenitosti politika jeftinog kulta i njegove gipsane dogradnje.

Odnos posluge i klike prema bizarnoj vrsti božanstva na vlasti u Srbiji postaje metanisanje izvan prostora i vremena. Takva vrsta balkanske mitologije je ofucani vodvilj u kome svi amateri ponavljaju iste sklopove reči i rečenica a kralj predstave žali nad sobom i vremenom koje će ga neizbežno pregaziti.

Odatle je nastala je filozofija odnosa vlasti i ulice o kojoj često govori Jovo Bakić. Đuki nije dato da razume šta je Jovo rekao ni sada ni ranije.

U Srbiji nije moguća promena vlasti na izborima. Vlast koja na razbojnički način uvek izabere sebe, ne ostavlja drugi demokratski prostor građanima osim ulice. Videli smo kako se preti ljudima koji ukazuju na tu jedinu mogućnost. Ne da smene vlast, makar ne odmah, nego da joj omoguće da promeni svoje smrtonosne odluke, ili da sama ode. I vladaru je ponuđeno da u miru i pri poslednjim ostacima zdravog razuma podnese ostavku i bude izveden pred časne sudije kad za to dođe vreme.

Koje zapadne službe je izabrao Vladar za svoje protivnike, ako njihove zemlje imaju koncesiju za kopanje po Srbiji? Moguće je da su to agenti odmetnuti od svojih država, koji se drže Vulinove dvopolnosti: ruski agent u Srbiji, srpski agent u Moskvi.

U pobuni građana 2.000 godine, bračni par Milošević – Marković je za sve što se događalo optužio strane službe i njihove ovdašnje plaćenike.

Građanin A. Vučić je ostao bez aduta za prozivku stranih plaćenika, jer je on osumnjičen da je prvi među njima, pa ga od mogućeg rušenja više čuvaju Olaf Šolc i moćni vlasnici velikih rudarskih kompanija, nego Ana, Dačić, Mali i Đuka.

Masovni protesti po čitavoj Srbiji razjedaju njegovo pouzdanje, osećanje moći i ostatke državničkog garda. Njegovu neotklonjivu paranoju svode na svakodnevne sumanute istupe, koje proizvodi teška oštećenost i uvredljivi su za građane Srbije. Postoji nešto od čega niko ne može da ga odbrani, a to je on sam. Ima zastrašujućeg protivnika, i ako ga kompanije čiji je talac osmotre malo bolje, moraće da se zabrinu oko njegove pouzdanosti.

Upravo su sporna doslednost u donošenju odluka, hirovitost i bahatost u njihovom obrazlaganju, lažljivost i neprijatno ispoljavanje teških emocija – razlog za sumnju u njihovu racionalnost. Šta je onda bilo odlučujuće u razumu čoveka koji je sebe ovlastio za sve, da donese nekoliko toliko pogubnih odluka koje dovode u pitanje sudbinu zemlje i neizbežno sudbinu vlasti i vladara samog?

Odatle dolazi razumevanje prirode protesta i njegovih ciljeva. Vrlo je izvesno osipanje broja vernika sakatog boga i pucanje poslednjeg stuba na kome se drži njegova vlast. Taj proces je već postao nepovratan.

Siniša Mali je dao nejasnu, no sumnjivu i preteću izjavu namenjenu skupu u subotu. Ako režim u velikom strahu potegne batinu čemu je sklon, sve što će se posle događati ide na njegov završni račun.

Ljubodrag Stojadinović/Peščanik.net, 09.08.2024.