Čini se da Njegoševi stihovi „Moje pleme snom mrtvijem spava“ nikada nisu bili aktuelniji. Ni dan nakon proslave 9. januara nema nikog ko bi podigao glas, a kamoli presavio tabak i tužio Milorada Dodika za uvredu što je orden republike dao vašarskom pevaču koga je proglasio za čuvara tradicije.
I to neposredno pošto je za senatora imenovao Vulina. Ni od tog udarca se još nismo oporavili.
Ipak, naši jadi i sramota su mali spram onih koje su Njegošu prišili.
Jer, na njegov vapaj: „Su čim ćete izać pred Miloša?“ pevač Mirko, duhovno Baja, će odgovoriti: Sa ordenom Njegoša i to prvog reda!“.
„Imamo li kakav orden da damo kafe kuvarici? Šta fali, više ga je zaslužila nego oni odlikovani“, govori danas koleginica osvrćući se na događaj u Banjaluci.
Kao da ne znaju za Domanovića, niko se nije prepoznao, nikome nije bilo neprijatno, a ponajmanje onima koji su odlučili i stali iza ordena opskurnoj muzičkoj zvezdi sa seoskih vašara.
Mislili smo da je dovoljno da okrenemo glavu i ignorišemo to što se vašar sa ograničenog prostora na rubu sela izlio i pritisnuo celokupnu teritoriju. Više ne pomaže ni ako začepimo nos. Za oči štipa činjenica da je neko odlučio da Mirka (duhovno Baja) izdvoji i prikaže kao osobu za primer, kao nekoga na koga treba da se ugledamo.
„Čuva tradiciju naroda“, obrazložili su. Otkad je ono što Baja radi tradicija? Pa i tradicija bi se sad, da je nisu razvlačili, profanisali, na njoj jahali, zarađivali i u pojam je ubili, digla i tužila ove likove na čelu RS.
Čuli smo i ministra Nešića da „sa ozbiljnošću krutom“ traži da se pronađe osoba u Zenici koja je zapalili zastavu. Ipak, to što je neki balvan zapalio zastavu nikada nije naudilo ni jednoj zemlji niti joj je okrnjilo ugled. Šešelja i sličnih Vacića ima na svakoj strani, da ne kažem u svakoj ulici, budući da nam se primitivizam decenijama nameće kao ultimativna društvena vrednost. Nažalost, nije se našao niko sa zahtevom da se za uvredu države tuži onaj ko je Nešića proizveo u ministra. Ili što je odlikovanje dao vašarskom pevaču.
Teško je setiti se eksplicitnijeg ataka na ugled jedne zajednice koja pretenduje da bude ozbiljno shvaćena. A nije kao da smo zaboravili predsedavanje Nataše Radulović, afere „Dva papka“, Džombićevog pada niz stepenice, braće Hofman, Davidove smrti, Bobar banke, kuma Radišića, beogradskih vila i ostalih čuda koja su prećutana. „I prihvaćena“, dodali bi predstavnici vlasti. Jer, oni to tako shvataju. Sve što prođe danas uz mali otpor, sutra ide glatko.
Računamo, da ovde još žive misleći i slobodni ljudi, oni koji imaju želju da grade zemlju prosperitetnu i modernu, valjda bi dali glas od sebe.
Umesto toga javni servis nas ubeđuje da je sve veličanstveno i dostojanstveno.
Pa čak i stereotipni (o objektivnosti da ne govorimo) govor umetnika Kolje, koga se sa gnušanjem i bend napustio, predstavljaju kao nešto o čemu region priča.
„Visok stepen nacionalnog konsenzusa“ postoji samo u vestima režimskih medija i izjavama naručenih analitičara. Običan svet je uglavnom svestan da je ovo prezadužena zemlja korupcije i privatizovanih institucija.
Zato jedan muzej čitave Hercegovine može samo da gleda u leđa pomenutom Baji, jer je dobacio do trećeg reda Njegoša. A i to možda samo zbog poslušnosti direktorke koja je stavila veto na nepoželjne promocije. Inače se muzeja niko ne bi setio u zemlji gde su institucije Baja i njemu slični.
Nema tog Šmita koji može da ugrozi RS koliko su na nju udarili oni koji je vode.
Sinovi Manjače, Goci i ostale ale i zmajevi, isturite grudi za orden. Vi ste na redu.
Direkt portal
