Tako se u ovim podacima vidi da je izvoz u dva mjeseca ove godine iznosio 2,74 milijarde KM, a u istom periodu prošle godine 2,59 milijardi KM.
Sa druge strane, uvoz je u januaru i februaru ove godine bio 4,84 milijarde KM, a u dva mjeseca prošle 4,55 milijardi KM.
Kako se navodi u ovim podacima UIO BiH, najviše proizvoda je za dva mjeseca ove godine izvezeno u Hrvatsku, za 459 miliona KM.
Slijedi izvoz u Njemačku za 409,9 miliona KM, Srbiju 303,2 miliona KM, Austriju 258,7 miliona KM, Sloveniju 238,8 miliona KM, Italiju 193,7 miliona KM, Crnu Goru 98 miliona KM.
U Nizozemsku je izvezeno proizvoda za 65,4 miliona KM, Češku 64,4 miliona KM, a Francusku 59,8 miliona KM.
Najviše se izvozilo nuklearnih reaktora, kotlova, mašina, te aparata i mehaničkih uređaja i njihovih dijelova za 228,5 miliona KM.
Što se tiče uvoza, Hrvatska je i tu prva, i iz ove zemlje je uvezeno proizvoda za skoro milijardu KM, tačnije 939,4 miliona KM.
Iz Srbije je uvezeno robe za 634,8 miliona KM, Njemačke za 402,7 miliona KM, a Slovenije za 399,1 milion KM.
Italija je u BiH uvezla proizvoda u dva mjeseca ove godine za 344,9 miliona KM, Austrija za 240,5 miliona KM, Turska za 222,4 miliona KM, a
Kina za 219,3 miliona KM.
Na devetom mjestu po najvećem uvozu u BiH ove godine je Mađarska sa 196,6 miliona KM uvezenih proizvoda, dok u prvih 10 najvećih uvoznika ulazi i Poljska sa 137 miliona KM.
Najviše se uvezlo mineralnih goriva, mineralnih ulja i proizvoda njihove destilacije, bitumenskih materija i mineralnih voskova za oko 661 milion KM.
Marko Đogo, profesor na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Istočnom Sarajevu, rekao je da ove podatke ne može nazvati dobrim rezultatima.
– Do prije nekoliko godina Republika Srpska je imala pokrivenost uvoza izvozom oko 80 odsto, a sada je to palo na 70 odsto ili čak manje. Što se tiče BiH, ranije je bio oko 70 odsto, a sada je 65 odsto ili manje. Nakon praktično decenija imali smo rast pokrivenosti uvoza izvozom, sada ponovo počinje da pada. Pokrivenost uvoza izvozom je tradicionalno shvaćeno kao jedan od najčešće korištenih i najvažnijih pokazatelja konkurentnosti. Ovo je ozbiljan indikator da se nešto ne dešava kako treba. Sam rast izvoza, ako je povećan rast uvoza, ne znači nam puno. Meni se ovi podaci nimalo ne sviđaju i mislim da moramo preduzeti aktivnosti da se vratimo na trend rasta pokrivenosti uvoza izvozom. Ako su turbulentne godine, okej je da se smanjuje, ali to ne smije postati trend. To može dovesti u pitanje makroekonomsku stabilnost zemlje – naglasio je Đogo, prenose Nezavisne.
