Poljska bi mogla da bude najsnažnija vojna sila u Evropi
Kroz niz velikih ugovora o naoružanju, Poljska namjerava da uspostavi vojnu prevlast u kontinentalnoj Evropi, iako je visoka cijena ovog proširenja ujedno i izvor zabrinutosti za neke stručnjake.
Ako sve bude po planu ove zemlje, Evropa će uskoro imati novu vojnu velesilu: Poljsku.
Lideri vladajuće stranke u zemlji Pravo i pravda (PiS) nedavno su objavili da će zemlja imati najjaču vojsku u Evropi u naredne dvije godine, zahvaljujući velikoj modernizaciji postojeće opreme i ogromnom pojačanju trupa.
Vojska je bila jedna od najvažnijih tema razgovora u Poljskoj od početka rata u Ukrajini prošle godine, budući da je ova zemlja u stalnom riziku da se sukob nedaleko od granice prelije i na njenu teritoriju.
„Poljska vojska mora biti toliko moćna da ne mora da se bori samo protiv svoje snage“, rekao je Mateuš Moravjecki, poljski premijer, u novembru prošle godine.
Tada je obećao da će država imati „najmoćnije kopnene snage u Evropi“.
Ali, da li je ovaj veliki program ponovnog naoružavanja objektivno realan cilj ili jednostavno skupo obećanje koje ima za cilj da poveća podršku stranci uoči izbora u toj zemlji kasnije ove godine?, prenosi Euronews.
Prema rangiranju vojne snage „Global Firepower’s“ za 2023, najjače vojske u Evropi – poslije Rusije, trenutno su Velika Britanija, Francuska i Italija.
Svoj položaj Velika Britanija duguje ponajviše ljudstvu i vazduhoplovstvu, dok Francuska može da računa na snažnu helikoptersku flotu i nekoliko ratnih brodova razarača. Italija je u januaru 2023. imala 404 helikoptera i dva nosača aviona. Poljska je bila peta na listi.
Međutim, Poljska je već pokrenula plan koji će je dovesti do titule najjače vojske Evrope.
Prošle godine Poljska, zemlja koja je punopravna članica NATO-a od 1999, potpisala je zakon kojim je Vladi dozvoljeno da troši tri odsto svog BDP-a na odbranu od 2023. godine, što je pun procentni poen iznad onoga što se očekuje od članica Alijanse.
Poređenja radi, Njemačka se nedavno obavezala da će povećati svoje izdatke za odbranu kako bi dostigla prag od najmanje dva odsto koji je NATO postavio za svoje članice. U 2021. godini, prema najnovijim podacima Eurostata, zemlje EU koje su potrošile najveći dio svog BDP-a na odbranu bile su Grčka (2,8 odsto), Letonija (2,3), Estonija (2,0), Rumunija (1,9), Francuska, Kipar i Litvanija (1,8).
Nova članica NATO-a, Finska, koja ima jednu od najjačih vojski u Evropi, planira da potroši šest milijardi evra, odnosno 2,3 odsto svog BDP-a na odbranu u 2024. godini – što je zapravo 116 miliona evra manje nego što se očekivalo da će potrošiti ove godine.
Ako potpredsjednik Vlade Jaroslav Kačinjski uspije u svojoj namjeri, vojna potrošnja u Poljskoj bi mogla da se poveća na pet odsto BDP-a zemlje u narednoj deceniji, kako je on sugerisao.
Poljska je takođe najavila veliku kupovinu moderne opreme i masivnu operaciju regrutovanja koja će se vjerovatno održati u narednim godinama. Zemlja želi da regrutuje oko 150.000 vojnika u narednoj deceniji, što će njenu vojsku sa sadašnjih 128.000 aktivnog osoblja i 36.000 vojnika teritorijalne odbrane dovesti do 300.000 vojnika do 2035. godine. Sa novim trupama, zemlja će stvoriti šest oklopnih jedinica – dok Francuska i Njemačka imaju dvije, a Velika Britanija samo jednu.
(Agencije) Foto: Shutterstock
