Da smo kojim slučajem pripadnici „poštene, pristojne i radne Srbije“ po meri Aleksandra Vučića i da smo pokorno i bezuslovno uzeli njegovu tvrdnju da nam je „uvek govorio istinu“, sada bismo se našli u velikoj nevolji – kako bi Radar ispunio prostor u broju koji je bio rezervisan za izveštaj sa „najvećeg skupa u istoriji“, najavljenog za 28. mart? I to mnogo prostora jer je njegov poziv na kontramiting zvučao baš gorljivo: „Pozivamo celu Srbiju, bukvalno celu, radničku, radnu, seljačku, poštenu Srbiju koja je sita svega ovoga, na najveći skup u istoriji Srbije 28. marta u Beogradu, da se izborimo za našu poštenu, slobodnu, časnu, slobodarsku i oslobođenu ponovo Srbiju.“
Šta se u međuvremenu dogodilo ne znamo jer je jedina informacija stigla od Njuz.neta u tekstu objavljenom pod naslovom „Vučić za 28. mart najavio najveće odlaganje skupa u istoriji“, ali možemo da pretpostavimo da mu je rok za mobilizaciju preostalih pristalica, potkupljivanje i ucenu, bio prekratak. Usledilo je odlaganje termina za period od 11. do 13. aprila, jer je na četiri meseca protesta odlučio da žestoko uzvrati – kontraprotestom koji će trajati cela tri dana. Uz to je priložio i ničim izazvan napad skromnosti, ali i pojašnjenje iz povrtarstva: „Mi ne možemo da pravimo milionske skupove kao neki koji se hvale i sa 100.000 ljudi, ali možemo da skupimo dve, tri hiljade ljudi. Važno je da postoji seme, koje će početi da klija, da klija za državu Srbiju, za rast, uspeh Srbije, a ne za njenu propast. Za nas je Kosovo i Metohija Srbija, Republika Srpska uvek može da računa na Srbiju.“
„Kaže da neću šetati Novim Sadom? Odoh ja tamo, prošetaću 15 minuta.“ Da li je otišao ne znamo, ali šetao nije sigurno jer su Novosađani postavili posmatrače i u slepim ulicama i svim budžacima, ali ga niko nije video ni tokom dana, a ni tokom noći
Imajući u vidu da se multipraktik predsednik sugestivno oglasio i 7. septembra 2022. kada nas je obavestio da će predstojeća zima „za sve nas biti veoma hladna, ali će sledeća (2023/2024) biti polarna, za celu Evropu“ iako se pokazalo da je bila toplija dva stepena od proseka, ostaje nam nada da mu uzgoj biljaka ide bolje od meteorologije. I da će se naći pošteni ratari da sa njim poseju seme za ono što je najavio svojim pristalicama da se ne bi osećali ostavljeno, izviždano i bedno: „Narode, glavu gore, nemamo čega da se stidimo, dobro smo se držali tokom ove krize, nijednu palicu nismo podigli na one koji su svakodnevno kršili zakone. Pokazali smo šta je demokratija, sada je vreme da pokažemo šta je država. Srbija će pobediti, ali tu mi je potrebna vaša pomoć.“
Imajući u vidu minuli staž u Vučićevom proricanju budućnosti, narodu koji bi da „digne glavu“ će baš morati mnogo da se posreći. Recimo, 2014. Vučić je izjavio da će do 2018. biti gotov auto-put do Crne Gore, 2016. je obećao „za sedam do 10 dana znaće se istina o Savamali“, a u februaru 2018. je najavio da će do 2023. biti završeni metro i gondola na Kalemegdanu. U maju 2022. je imao jedno od najdramatičnijih obraćanja kada je nakon sastanka sa patrijarhom Porfirijem izjavio da je Srbija u mnogo težoj situaciji nego što to izgleda, da se „nad našom zemljom nadvijaju ogromni i gradonosni oblaci“, a da posle leta dolazi period možda najteži od 1944. godine do danas, zbog čega je zatražio pomoć SPC da bi „građani razumeli poziciju u kojoj se zemlja nalazi“. A u naletu plašenja je podsetio novinare da im je mnogo puta pripovedao o budućnosti i da se ispostavilo da je u 95 odsto situacija bio u pravu. Izgleda da u tom slučaju nije, ukoliko patrijarh nije uradio i više od traženog, pa je lično razduvao „gradonosne oblake“.
Zar obojena revolucija nije pobeđena?
Uz takve promašaje imao je i neke blaže – samo je kasnio. Tako je obećao da do 2020. više neće biti predsednik SNS-a, ali je to odložio za tri godine, a i da će biti prvi u Srbiji koji će primiti vakcinu protiv kovida. Primio je, ali sa pet meseci zakašnjenja, mada nas je svake nedelje obaveštavao zašto odlaže pa smo čuli i da je mlad i zdrav muškarac koji se odriče u ime ugroženijih, ali i da je jako šmrcav pa mu Lončar ne da.
Ali, kakav god da je kontramiting spremio, ostaje pitanje – čemu? Zar obojena revolucija nije gotova i to već više puta?
Prvi put ju je odjavio još 13. decembra prošle godine, kada je i prvi put slagao da je ispunio sve studentske zahteve. Izrazio je nadu da se sve vraća u normalu i poentirao: „Sve što smo obećali, ispunili smo bez obzira na to kakva će nečija reakcija da bude. Meni je važno samo da narod vidi ko je govorio istinu. Mi od ponedeljka svi radimo svoj posao na najnormalniji način. Niko im neće dozvoliti nasilje da primenjuju, nigde na silu da upadnu… I šta ćemo dalje?“
Još je veći blam bila Vučićeva najava od 21. marta kada je krijući se na 15 kilometara od Niša u nekom bunkeru hotela Nais poslao poruku: „Uskoro dolazim u Niš i razjuriću sve batinaše koji misle da mogu da prave red u Srbiji onako kako oni hoće“
U februaru je sam morao da smisli „šta ćemo dalje“ jer su studenti nastavili da protestuju zbog neispunjenih zahteva, a građani zbog prirode režima, pa je ponovo isukao kalendar i pročitao nekoliko ključnih datuma. Za početak je objavio da je „gotovo s obojenom revolucijom“, da „nema uzimanja vlasti na silu“ i rezimirao: „Ništa od toga nema, tačka. Suviše sam ozbiljan čovek da bih vam ovako čvrsto nešto rekao, a da nisam siguran u to“. A onda je 19. februara podigao i glas i ulog i zagrmeo na mitingu u Sremskoj Mitrovici: „A vi što ste organizovali pokušaj obojene revolucije – uništiću vas svuda u svetu jer će moj udžbenik o tome kako sam pobedio obojenu revoluciju biti najčitaniji bestseler u celom svetu i prodavaće se u milionima primeraka… Boriću se kako naši protivnici nisu mogli ni da sanjaju. Videće čoveka nesalomljivog i nepokolebljivog, kojem nikada više ništa neće moći… Javite im, propala je obojena revolucija.“
Nemajući poverenja u sopstvenu publiku ipak je zaređao po režimskim televizijama da bi lično preneo poruku da je fajront, a i da bi promovisao najavljeni udžbenik-bestseler čije je objavljivanje zakazao za Vidovdan sa namerom da uz pomoć knjige koju će čitati i Orban i Kinezi baci u zasenak propast srpskog carstva. I, valjda sa željom da se ubuduće Vidovdan obeležava zbog njegove tiražne i još nenapisane knjige a ne Kosovskog boja i ubistva kneza Lazara.
I umesto da prione na taj istorijski udžbenik, ipak je 8. marta odlučio da zakaže još jedan datum kada će pobediti „obojenu revoluciju“, odlučio se za 15. mart i najavio da će tada „biti odsviran kraj“.
U toj kalendarskoj najavi je opet malo vrdao kada je u pitanju obrazloženje kako će kao „ozbiljan čovek“ ispuniti najavljeno obećanje, pa je zaboravio da pomene da će u svrhu kraja svirati zvučni top. Umesto toga je složio sledeću priču: „Oni znaju da više vremena nemaju, zato će morati sve da bace na jednu kartu. Nažalost, pokušaće nasiljem nešto da urade i shvatiće tada da im je kraj. Završiće mnogi iza rešetaka koji budu počinili krivična dela, ovi drugi će da shvate da su ih lagali ovi političari koji su im obećavali da je nasiljem nešto moguće da se učini, i to je to“. A imao je i dodatak koji je podrazumevao minutažu: „Pustićemo ih pet, šest minuta, gađaće kamenicama, topovskim udarima, pustićemo ih da ceo svet vidi ko je prvi počeo i da krenu na Skupštinu. A onda će država da pokaže da je država.“
Izgleda da država baš i nije država
Na njegovu veliku žalost, i tog puta je malo pokvario onu statistiku po kojoj u 95 odsto slučajeva nepogrešivo proriče budućnost, pa je umesto „krajem“ morao da se bavi razlozima zbog čega je sviralo zabranjeno oružje. I snašao se, saopštio je još jednu laž – da vojska i policija nemaju zvučni top, a potom odredio i nove rokove: „Istraga će se završiti u potpunosti u roku od 48 sati, a zatim svi odgovorni za takve izmišljotine i laž biće odgovorni licu pravde.“ Pa kad ni to nije prošlo, onda je 28. marta još jednom odredio nove rokove i rekao: „Sinoć su došli ljudi iz FSB-a, oni su krenuli od jutros da rade. Obići će da vide sve sprave koje mi imamo. Ostaće ovde nekoliko dana, sedam ili osam i posle toga će izaći sa svojim stavom i oko zvučnog topa, da bismo razvejali još neke od laži. Da bismo mogli da pokažemo čime se sve služe, kako obmanjuju i kako to sve izgleda.“
Ukoliko bi kao opravdanje za tolike omaške u predviđanju satnice za kraj obojene revolucije mogla da se prihvati Vučićeva želja da se to što pre dogodi, koja mu očito zamagljuje moć prosuđivanja i predviđanja, teško je naći opravdanje za njegovu potrebu da i dalje proriče. A to uporno radi od dana kada je pala nadstrešnica i od samog početka je podjednako neuspešan u tome.
Recimo, 2014. Vučić je izjavio da će do 2018. biti gotov auto-put do Crne Gore, 2016. je obećao „za sedam do 10 dana znaće se istina o Savamali“, a u februaru 2018. je najavio da će do 2023. biti završeni metro i gondola na Kalemegdanu
Samo 10 dana nakon tog tragičnog događaja, uspešan prorok se iselio iz njega. Nemajući pojma šta čeka ni njega ni njegovu stranku, najavio je da će SNS da se „pozdravi sa nekim članovima“ koji su se obogatili zbog bliskosti sa vlašću i najavio da će se to odigrati u periodu od marta do juna, kada bude bila i rekonstrukcija vlade. U januaru je uz one koji su u međuvremenu uhapšeni morao da se pozdravi i sa celom vladom nakon ostavke premijera (radi se o poprilično dugom pozdravu), ali je i tada imao precizne (nove) rokove u kalendaru – 28. januara je izjavio će u narednih 10 dana doneti odluku da li će se ići na izbore ili u sastavljanje nove vlade, ali se tih 10 dana nekako proteglo i još uvek traje. Doduše, nedavno je na svoje neznanje dodao i malo nade, pa je obećao da će nova vlada verovatno biti izabrana u narednih 30 do 40 dana, kada „situacija u zemlji biti politički stabilna“. A da bi i lično doprineo toj stabilnosti, odlučio je da se i sam umeša u gužvu i svojom ličnom hrabrošću pokaže ko je ovde pravi autoritet.
Recimo, početkom februara je besno reagovao na primedbu Gorana Ješića da se ne usuđuje da prošeta Novim Sadom (ne radi se o zlobi već o činjenici – od pada nadstrešnice nije šetao tim gradom), pa je šetnju najavio za 7. februar. „Imam nekog stranačkog posla tamo, inače nisam planirao, planirao sam da izađem iz auta, obavim šta imam i vratim se, ali danas ću da šetam Novim Sadom 15 minuta“, izjavio je, a onda dodao: „Kaže da neću šetati Novim Sadom? Odoh ja tamo, prošetaću 15 minuta.“ Da li je otišao ne znamo, ali šetao nije sigurno jer su Novosađani postavili posmatrače i u slepim ulicama i svim budžacima, ali ga niko nije video ni tokom dana, a ni tokom noći. Čak se ni u tabloidima nije pojavila neka foto-montaža sa zakašnjenjem koja bi nas uverila u suprotno. Još je veći blam bila Vučićeva najava od 21. marta kada je krijući se na 15 kilometara od Niša u nekom bunkeru hotela Nais poslao poruku: „Uskoro dolazim u Niš i razjuriću sve batinaše koji misle da mogu da prave red u Srbiji onako kako oni hoće.“ Šta u njegovom kalendaru znači „uskoro“ teško je razumeti jer se stiče utisak da će pre studenti biciklima stići do Strazbura nego on do Niša.
Vučić je sa pet meseci zakašnjenja primio vakcinu, pravdajući se da je mlad i zdrav muškarac koji se odriče u ime ugroženijih, ali i da je jako šmrcav pa mu Lončar ne da
I koliko god njegovo licitiranje datumima izgledalo tragikomično kada su u pitanju unutrašnje prilike, ono postaje samo tragično kada je namenjeno za spoljnu upotrebu. Nedavno je evropska komesarka za proširenje Marta Kos doživela niz napada zbog tolerantnog stava koji je ispoljila nakon sastanka sa njim, zbog čega je dala intervju u kom je pokušala da se opravda i između ostalog rekla: „I upravo ovaj razgovor sa predsednikom Vučićem, koji svakako nije bio lak, doveo je do toga da sada imamo njegova obećanja, ne samo meni, već i predsednici Evropske komisije i predsedniku Evropskog saveta, da će sve ono što sam mu rekla da Srbija mora da uradi na svom evropskom putu biti urađeno u narednim nedeljama.“
Dakle, Vučić će u narednim nedeljama, kako je obećao, preduzeti odlučne korake ka slobodi medija, u borbi protiv korupcije i izbornoj reformi. A EU će za to vreme skrštenih ruku gledati kako se novinari satanizuju, nekažnjeno tuku i izbacuju sa konferencija jer rok od nekoliko nedelja još nije prošao.
Radar
