Zvijezda sedme i osme sezone ove španske dramske sapunice je i Mirela Balić, koja je u ovom Netflixovom mega hitu pokazala svu raskoš svog talenta. Ona je u julu boravila u Sarajevu tokom 16. Telemach Omladinskog Film Festivala Sarajevo na kojem je dobila nagradu za najbolju glumicu u serijima 2023/2024. Tokom dodjele nagrada rekla je da veoma sretna i da joj je ovo prva nagrada na domaćem jeziku. S Mirelom smo u Buka intervjuu razgovarali o njenoj karijeri, porijeklu i glumačkim izazovima.
BUKA: Mirela, ovih dana smo u medijima često mogli pročitati da si ti porijeklom iz Sarajeva, međutim na nekim stranicama koji su objavili tvoju biografiju stoji da su ti roditelji iz Srbije, odnosno Hrvatske. Riješi nam ovu misteriju, i reci odakle si zapravo.
Prvu stvar koju moram da kažem je da je bitno znati da internet nije uvek tačan tako da ću vam ja reći. Inače, ja sam se rodila u Madridu, živim u Madridu, ali majka mi je iz Srbije iz Beograda, a otac mi je Hrvat iz Splita. To su mi pravi korijeni.
BUKA: Iako si rođena Španjolka, čini mi se da u tebi ima dosta Balkana. Dosta si srdačna, došla si kao zvijezda popularne Netflixove serije, ali si dosta pristupačna. Kakav je tvoj osjećaj kad dođeš na Balkan? Kao svoj na svome ili?
Znaš šta, to mi se uvek dešava, pričam sa prijateljima jer ovo je već treća godina kako nisam mogla da dođem na Balkan zbog snimanja, što je super stvar, ali u srcu mi je bilo čudno što tri godine nisam tamo došla. Kako se osjećam, pa imam tu dualnost, gde sam ja Španjolka i tamo samo se rodila, ali kad sam u našem okruženju ili kad sam sa bakom na moru ili ovde gde jedva čekam da jedem ćevape, ima nešto u meni što mi kaže – evo i odavde sam. Nema tu – evo idem kući u Madrid ili ovdje na Balkana, nego ove dve kuće žive uz mene. Juče mi se desilo na aerodromu čim sam sišla i čula naše ljude bilo mi je kao „aaa, došla sam.“ Imam tu dualnost.
BUKA: To što govoriš podsjetilo me na izjavu popularne glumice sa Balkana Jelisavete Seke Sablić koja je rekla da dom nije tamo gdje su sarme, nego tamo gdje vam je dobro. Ti, čini mi se, na malo drugačiji način kažeš isto – dom je tamo gdje nam je lijepo, gdje uživamo.
Pa jeste, meni je u Madridu lijepo ipak je tu moja kuća, svih mojih 25 godina sam bila tu. Madrid i Španija je moje mesto, ali ima nešto kad dođem ovde da mi je to kao budistički temple. Ovde je neka druga priča, a u Madridu ima nešto što utiče na svakodnevni život jer ja tu radim, a ovde dolazim na letovanje inače. Ovaj put je lepa i srećna stvar što dolazim na Omladinski Film Festival Sarajevo i to je ipak nekako drugačiji momenat.
BUKA: Iako si mlada glumica, iza sebe imaš impresivan uspjeh. To jeste posljedica tvgo talenta, ali zanima me kako na tebe utiče to da radiš sa Netflixom, koliko to utiče na građenje tebe kao glumice i ličnosti?
Ima tu puno toga što može da ti pomogne, ali isto tako ima puno toga što može da te potpuno slomi. Jako je bitno tvoje, naše, okruženje. Ja imam jako dobre prijatelje koji će uvek da te slušaju, koji te savetuju, ko može izvana da te gleda i da možeš da ga pitaš za savjet- „Je l’ ovo dobro, je l’ previše ludujem“. Nakon Netflixa, probudiš se ujutru, odjednom hrpa pratilaca na Instagramu i slično, sve te stvari kad si mlad prave od tebe čoveka tako da je jako bitno da ideš na terapiju, ako si glumac prva stvar je da moraš da ideš na psihoterapiju. Ono što znam jeste kakva glumica želim da budem i odbijaću projekte koji mi ne odgovaraju u tome.
BUKA: Koliko si puta odbila projekte i šta je ono zbog čega odlučiš da odbiješ neki projekat?
Ove godine je prva godina u kojoj sam odbila projekat jer nije bio u žanru koji sam volela i zbog mojih razloga nisam to htela i tačka. Ali ja sam se bukvalno tri nedelje mučila kao što bih ovo uradila, ovo je velika prilika, misliš da ako si napravila Elite i odjednom si poznata, nije to tako, ja sutra mogu da budem bez posla pet godina i da nemam šta da jedem. To je tako sa glumcima, to je jedina loša strana profesije. Bitno je to da odbijanje projekata je isto bitno za karijeru koju hoćeš da napraviš, ali mi je sigurno bilo strašno i osjećala sam se nezahvalno jer je sigurno dobra prilika ali je bitno nekad i odbiti.
BUKA: Je li luksuz u Španiji odbiti projekat?
Bilo gde je danas luksuz odbiti nešto. Normalnije je danas ne raditi nego raditi, tako da kad radiš mora biti divno i dobro, ali ako ima nešto što nećeš da uradiš zbog principa, morala ili ti se prosto ne sviđa onda nemoj.
BUKA: Često čujemo mlade glumce da je teško dobiti prilike, posebno prvu ulogu, prvu značajniju ulogu. Da li je u Španiji drugačije jer je ta država poznata po velikoj produkciji serija?
U Španiji je bila kriza pre par godina gde su glumci bili skoro uvek isti, vrtila su se tri imena, i nije bilo toliko projekata. Evo pre nekoliko godina došao je Netflix u Madrid i platforme su poludile i ima puno projekata. Sada nekako u Španiji, nije da je lakše ali ima više prilika. Ne mogu porediti s Balkanom jer ovde nisam radila pa i mene zanima da znam kako je ovde da mogu da uporedim, ali mislim da je svugde teško. Ja uvek kažem ako prilika ne dođe tebi, neće svaka da te zove telefonom, skupi se sa prijateljima, direktorima, napravite film sa malo para, ali da ima posla i da se radi non stop.
BUKA: Je li za uspjeh serije, filma neophodan dobar budžet. Na Balkanu reditelji i producenti često imaju problem sa prikupljanjem novca za projekte?
Pa sigurno da treba, novac je za sve pitan, neđu da budem pozitivna pa da kažem bez novca možeš napraviti sve isto kao i s novcem. Nije istina. Teško je praviti projekat, ima tu dosta stvari koje se moraju platiti i kupiti. Ali kao glumica, kažem da ako ne bi bilo prilikap sa ili bez para bih radila, čitala, pitala, išla sa prijateljima za prilikama. Bitan je rad kakav god, prilika ako dođe divota, a ako ne onda nastavljaš dalje raditi.
BUKA: Dosta filmova, serija sa Balkana koje možemo gledati an popularnim platformama. Da li si upratila nekoga s Balkana s kim bi voljela raditi?
Nisam, jedva čekam svima da uzmem papir i olovku i da mi kažete šta da gledam i koga da upoznam jer je bitno kao glumci gledamo druge glumce. Pre nekoliko meseci sam gledala film „Safe place“, svideo mi se.
San mi je da mi se dese dve stvari, jedna je da spojim glumu sa čelom (my past life), da ga sviram u nekoj ulozi i druga je da glumim na španskom, engleskom i na našem. To bi mi bilo ono.. tako da, ako ovde ima neki naš režiser da hoće da napravi kasting, šta god, volela bih puno.
BUKA: Došla si na Omladinski Film Festival Sarajevo, koliko je bitno imati festival posvećen mladim umjetnicima?
Jako je bitno i to što je baš za mlade, da imamo svi priliku, festival je prilika gde možemo deliti i videti šta se radi. Da dođem i upoznajem ljude, mnogo je bitno.
