Bajaga: 40 godina rada obilježićemo kocertom na Ušću

Za veliki koncert na Ušću uveliko traju pripreme, a bend će biti u formi pošto će do tada odsvirati najmanje 15 koncerta, napomenuo je pevač i gitarista.

„Prvo smo hteli na hipodromu, ali je produkcijski mnogo zahtevno i niste sigurni kakav će biti rezultat. Ušće je prostor gde su ljudi navikli da dolaze, zna se sve oko zvuka i obezbeđenja. To je u Beogradu najbolji prostor na otvorenom“, naveo je Bajagić.

On je rekao da da imaju tridesetak pesama koje publika očekuje da čuje na koncertu.

„Imamo tridesetak pesama koje ljudi očekuju da ćemo da odsviramo. Moramo da ubacimo pet-šest koje ne sviramo tako često, a ljudi ih vole“, rekao je Bajagić.

Prema njegovim rečima, primer je pesma „Strah od vozova“, sa albuma „Jahači magle“ (1986), koja nikad nije bila veliki hit, ali uvek zvuči dobro uživo, iako je ne sviraju često.

„Nekoliko hiljada ljudi nam je napisalo da hoće da čuje tu pesmu, i naravno da ćemo da je sviramo. I još neke pesme, ne mogu sad da otkrivam“, rekao je Bajagić.

On je izjavio je da je posao učio od Bore Đorđevića, da mu se sviđa kako je Zoran Kostić Cane obradio njegovu pesmu „Još te volim“ i da u muzici ne postoji penzija.

Povodom jubileja i prvog koncerta održanog 21. aprila 1984. godine u Domu sindikata, Bajagić se sa bendom najpre vratio proletos na taj datum u isti prostor, danas MTS dvoranu, kao i u Zagreb u Tvornicu kulture, umesto zatvorenog kluba „Kulušić“.

Bajagić je napomenuo da su svirali samo pesme sa njegovog prvog samostalnog albuma „Pozitivna geografija“ (1984), kao i neke koje je radio za tadašnju matičnu grupu Riblja čorba, „da bi malo popunili repertoar“.

„‘Pozitivna geografija’ ima 11 pesama i oko 30 minuta. Nismo hteli da svirama nijednu pesmu koja ja nastala posle ‘Geografije’. Pravili smo kao vremeplov koncerta, sa istim repertoarom“, napomenuo je Bajagić.

Govoreći o počecima karijere u Ribljoj čorbi u koju je došao sa 18 godina 1978, Bajagić je rekao da je sa njom snimio svoje tri autorske pesme, a napisao je i dosta muzike na stihove pevača Bore Đorđevića, poput „Nemoj, srećo, nemoj danas“ i „Dva dinara druže“.

„Čorba je meni bila jako lepo iskustvo, jer sam došao kao klinac iz srednje škole i za šest godina sam naučio sve o poslu rok grupe. Kad sam napravio Instruktore, imao sam iskustvo iz Čorbe kako stvari funkcionišu“, naveo je Bajagić.

U pisanju stihova i pesama, Bajagiću je Đorđević bio „veliki učitelj i velika podrška“.

„Bora je prepoznao da sam jedini u bendu voleo to da radim, da se igram sa rečima. Često smo pričali o pesmama. Jednom smo išli iz Skoplja vozom i dogovorili se da sve što pričamo rimujemo, do Beograda. Žao mi je što to nismo zapisali“, prisetio se muzičar.

Nakon prethodne manje retrospektivne knjige „Vodič kroz snove“ (2012), sa sedamdesetak tekstova, Bajagić je rekao da namerava, povodom jubileja, da izda „ozbiljnu zbirku“ sa stihovima oko 160 svojih pesama.

„Ispalo je da ima blizu 180 pesma za koje sam radio tekstove. Naći će se možda 160. Ja sam pravio izbor. Desetak najslabijih neće ići, ali među ovima koje idu su sve pesme koje ljudi znaju“, rekao je Bajagić.

Prema njegovim rečima, knjiga će sadržavati i fotografije, a našao je i stare sveske sa rukom pisanim stihovima, kao za pesmu „Zažmuri“ sa dve strofe koje se nisu našle u završnoj verziji na albumu „Sa druge strane jastuka“ (1985).

Priznavši da mu je lakše da radi stihove za druge, Bajagić je rekao da je za sebe napisao mnogo pesama i da mu nije lako naći temu koju nije obradio, a ovako je, kad radi za pozorište, film i dečje pesme, „dobar za pisanje po zadatku, kad nešto naruče“.

Bajagić je napomenuo da je napisao brojne pesme za svog prijatelja pevača Zdravka Čolića, neke sam, a neke sa Marinom Tucaković (1953-2021).

Bilo je posebno interesantno iskustvo za Bajagića kad je na poziv crnogorskog Ministarstva turizma polovinom devedesetih napisao pesmu „Montenegro“.

„Poslali su na sedam, osam strana šta bi trebalo da se pomene – more, planine, lekovito bilje, mislim svašta. Nisam verovao kako mi je uspelo da sve spakujem, a da ne zvuči kao reklama, nego pesma. I sad je nekad sviramo“, rekao je muzičar.

Podsetivši da je radio i muziku za filmove, poput „Profesionalca“ (2003) Dušana Kovačevića, Bajagić je dodao da je za film „Ni na nebu ni na zemlji“ (1994) Miše Radivojevića, bila „dobra muzika i dosta hitova“.

Prema njegovim rečima, od Radivojevića je dobio scenario u kojem glavni junak odlazi iz Srbije, a već je imao gotove „Moje drugovi“, pošto je u to vreme, kada su popularnost preuzele folkoteke i sam nastupao uglavnom za dijasporu, „bukvalno bilo kao u pesmi – od Aljaske do Australije“.

Bajagić je naglasio da su „Moji drugovi“ „dobra pesma zato što je istinita“.

„U to vreme mnoge moje kolege muzičari su živeli napolju. Odem u Toronto, tamo je (Mladen Pavičić) Pava gitarista Plavog orkestra, odem u Sidnej, tamo je Vlada Divljan (1958-2015), (Dušan Kojić) Koja je bio u Londonu“, prisetio se Bajagić.

Prema njegovim rečima, sve to zajedno ga je inspirisalo da napravi pesmu „Moji drugovi“, a ispostavilo se da je baš takva bila potrebna za Radivojevićev film.

U to vreme pojavio se i album Bajage i instruktora „Muzika na struju“ (1993), koji je nastao u „gadno vreme, ratova i inflacije“, a Bajagić je istakao da ga obeležavaju pesme antiratnog karaktera „Gde si“, „Balkan“, „Golubica“ i druge.

„Nije loše reći da slavimo 40 godina, a svake godine, čak i one najgore kad je bilo bombardovanje, mi smo svirali najmanje 30, 40 koncerata. Svirali smo svake godine i drago mi je što je ovo pravi jubilej 40 godina“, naglasio je Bajagić.

Prema njegovim rečima, „muzika je stvar koja vas obuzme i okupira vas maksimalno, i ako imate sreće da se to ljudima sviđa imate puno posla“.

Prema njegovim rečima, dovoljno je pogledati primere gitariste Dragog Jelića i basiste Žike Jelića iz Yu grupe, osnovane 1970, koji u osamdesetim i dalje voze motore.

Bajagić je podsetio da je bio gost povodom 50 godina Yu grupe na koncertu na stadionu Tašmajdan, kada je izveo kao gost i pesmu „Kad mesec prospe rekom srebra sjaj“, u kojoj je gostovao Dragi Jelić, a pojavila se na albumu Bajage i instruktora „U sali lom“ (2018).

Prisetivši se kako je svojevremeno Bubiši Simiću uručivao nagradu za 60 godina karijere, Bajagić je primetio da je džez muzičar tada u svojim osamdesetim „dirigovao i izgledao bolje od celog orkestra – da se ne uvrede kolege“.

„Upitao sam ga u čemu je tajna. On kaže: ‘Muzika je čudo. Mali, samo sviraj’. U muzici ne postoji penzija. Možete da radite dok možete da radite“, naveo je Bajagić.

Radio Beograd 202 je povodom jubileja organizovao druge muzičare da snime njegove pesme, a Bajagić je istakao da je pevač Partibrejkersa Zoran Kostić Cane sa grupom muzičara odabrao „Još te volim“, sa albuma „Od bižuterije do ćilibara“ (1996).

„To jako dobro zvuči. I ostali su fenomenalni – Ljubičice, Keni nije mrtav, Zoe Kida, Neverne bebe, Van Gog… Na kraju je ideja da sve to izađe kao album“, najavio je Bajagić.

(Tanjug) Foto: Tanjug