Poslednji zov gospodara

Dežurni moralisti i svakojake cepidlake iz kruga dvojke, naravno, po ćoškovima interneta laprdaju o tome kako ne možemo tek tako da sve promenimo, bogo moj, i da se ne nadamo da će preko noći da stigne neka nova demokratija.

Ako pitate autora ovog napisa, on se uopće ne nada da će ovde biti ikada bolje u nekom suštinskom smislu. Četrdeset godina se već radi na opakoj reviziji istorije, sprovodi se kontinuirani kulturocid nad svime što ne spada pod svesrpsku liniju, kleronacionalistička indoktrinacija u školstvu je toliko jaka, da će nam biti potrebno duplo ovoliko da to sve dekonstruišemo i razmontiramo, ukoliko se ikada ukaže prilika.

No, hajde da se vratimo u realnost, dakle, studente i studentkinje gaze, tuku, prate, ponižavaju, ucenjuju, dehumanizuju, progone i pokušavaju da ubiju po ulicama naše divne SNSrbije. Protiv njih se udružilo i kuso & repato, pa bljuje fekalije po svim propagandnim glasilima.

Od predsednika Srbije Aleksandra Vučića, preko predsednice skupštine Ane Brnabić i osuđenog ratnog zločinca Vojislava Šešelja, pa sve do najnižih oblika ljudske evolucije Dragana J. Vučićevića i ostalih nuspojava čovečanstva kao što državni analitičar Nebojša Krstić & narodni poslanik Vladimir Đukanović. Među njima su estradni pajaci kao što su Vlado Georgiev i Jelena Karleuša.

Svi sledbenici kulta Aleksandra Vučića sklanjaju se od istine kao od svetlosti poput onih grdoba iz najmračnijih jazbina, svi oni skaču kao hipnotisani, kada čuju zov gospodara.

A ovih dana, taj krik sa Andrićevog venca je sve jači i uplašeniji, stoga će i njegovi članovi sekte biti sve drčniji, bezobzirniji i hladnokrvniji. Međutim, samo je nekoliko okolnosti potrebno da se celo ovo carstvo mraka sruši, te da oni sutradan kažu da su sve to morali da čine zbog tih i tih razloga.

A evo šta skromni autor ovog škrabopisa misli: pošto je predsedniku Aleksandru Vučiću – nekada ultrašovinista i zagovornik Šešeljevih vlažnih snova, a sada prljavi izvođač radova i agent neoliberalnog sistema presvučen u tobože nekakvog patriotu – od izuzetne važnosti da krupni kapital neometano protiče, njemu nimalo ne odgovara nikakva obustava rada iliti generalni štrajk.

Studentska pobuna, ruku na srce, za njega je samo loš brend i neka vrsta pritiska, koju on u nekom trenutku možda i stavi pod kontrolu, ali njegov najintiminiji strah jeste otkazivanje poslušnosti onih koji, zapravo, okreću točkove u njegovom distopijskom kazamatu. Jer je upravo to temelj njegove stabilokratijske vladavine terora – neometano obrtanje ogromnog novca zarad interesa inostranih kapitalista, bilo da oni dolaze iz Moskve, Pekinga ili pak sa našeg dragog & milog Zapada.

I hajde još jednom, ako nekome nije jasno, ovim ljudima nisu krvave kandže samo zbog pada nadstrešnice, oni se kupaju u krvi još od Vukovara, preko Srebrenice, pa sve do Batajnice. Umivali su se krvlju ubijenih novinara, premijera, opozicionara.

Njima je krv na njihovoj koži sastavni deo imidža, oni se toga ne boje, jer su već odavno izgubili odraz u ogledalu.

I da se razumemo još nešto, pa da privodimo kraju ovo pisanje, prekoputa nas su gangsteri, ratni zločinci, huškači i profiteri, plaćene, masovne i serijske ubice, propagandisti, siledžije, lokalne kabadahije, silovatelji, sveštenici u službi đavola, srebroljubni intelektualci i ideolozi ovog zla, šljam zagrabuljan ispred dragstora, lokalnih bircuza i stadionskih tribina, svakojake vucibatine i secikese sa ćoškova i još mnoga čovekolika stvorenja koja daju poslednji napor u odbrani gospodara.

Ako se još uvek neko pita zašto smo na ulicama.

Autor je slobodni novinar

Nikola Krstić/Danas