Aleksandar Jokić, advokat iz Banjaluke, rekao je da sada teče rok za podnošenje prethodnih prigovora na optužnicu, te da će po odluci o eventualnim prigovorima biti zakazano ročište za izjašnjenje o krivici.
„Nakon toga trebalo bi da se oformi sudsko vijeće i da počne glavni pretres, odnosno da kolokvijalno počne suđenje. Sve to trebalo bi da bude uskoro, ako ne bude nekih novih procesnih pitanja koja se moraju riješiti. Ono što je bitno naglasiti jeste da je krivica individualna i da nikakav proces ovog tipa nije proces protiv Republike Srpske i njenih građana. To je politička parola i o njenom značenju i motivima komentare mogu dati politički analitičari“, rekao je Jokić za BUKU.
Ministar pravde RS Miloš Bukejlović rekao je da je predsjednik RS postupao u skladu sa Ustavom RS, a Jokić pretpostavlja da se ovo odnosi na odredbu člana 80. stav 1. tačka 4) koja glasi „Predsednik Republike ukazom proglašava zakon u roku od sedam dana od dana njegovog usvajanja u Narodnoj skupštini. U tom roku predsednik Republike može zahtevati od Narodne skupštine da ponovo odlučuje o zakonu. Predsednik Republike je dužan da proglasi zakon koji je ponovo usvojen u Narodnoj skupštini“.
„Kao što vidimo, postojale su mogućnosti koje nisu iskorištene, pa tvrditi da je u ovoj fazi, nakon prvog usvajanja zakona, predsjednik bio obavezan da potpiše ukaz, kao što jasno vidimo, nisu tačne. Da je bilo ponovljeno glasanje, onda bi takve tvrdnje imale uporišta. Ali ovo sve nagađam jer nisam vidio optužnicu i ne znam šta mu se tačno stavlja na teret“, ističe Jokić.
Velizar Antić, politički analizičar, kaže da umjesto da rješavaju egzistencijalne probleme građana i da usvajaju zakone koji će napraviti jedno uređeno društvo i sistem, naši političari konstantno prave krize.
„Razlog zašto je to tako je jako jednostavan. Njima ne odgovara uređen sistem sa jasnim pravilima igre jer ne bi mogli da se lično bogate, a i njihove političke partije bi u uređenom sistemu gubile snagu. Zato nas konstantno drže u krizama i čim izađemo iz jedne otvori se neka druga i tako u krug. Za poslednju krizu, možemo slobodno da kažemo, ima više krivaca i svi su dali veliki doprinos da se nalazimo u ovom trenutnom cirkusu“, rekao je za BUKU Antić.
Dodaje da vlast iz Republike Srpske koja nema ništa drugo da ponudi građanima osim priče o ugroženosti Republike Srpske i izdajnicima oličenim u opoziciji.
„Bošnjačka politička elita koja ne želi da prihvati ovakav Ustav države i ne želi da prihvati činjenicu da živimo u jednom duboko podeljenom društvu i da je jedini vid demokratije koji može da opstane u tom društvu konsocijativna demokratija, dok se oni konstantno zalažu za većinski tip demokratije. Kristijan Šmit, koji ima veliki problem samog izbora na poziciju visokog predstavnika i veliko je pitanje da li je uopšte legitimno izabran na tu poziciju. Ali ne ni samo ta činjenica, već uopšte činjenica da on po Ustavu naše zemlje nema pravo da donosi zakone jer na taj način on postaje neko ko je iznad građana ove zemlje i neko ko ima kraljevska ovlašćenja. Ustavni sud, kao jedna od temeljnih institucija države, je velikim delom odgovoran za ovu situaciju donošenjem jedne katastrofalne odluke kojom je narušio osnovni princip države, a to je legitimno predstavljanje naroda u svim institucijama“, smatra Antić.
Antić kaže da ukoliko detaljnije pogledamo kako je izbila ova kriza možemo zaključiti da su apsolutno svi akteri doprinijeli njenom stvaranju i rasplamsavanju.
„Pre svega, treba reći da je zaista krajnje vreme da se donese Zakon o Ustavnom sudu BiH jer je to jedna od najznačajnijih institucija za normalno funkcionisanje države. Trenutni sastav i funkcionisanje Ustavnog suda su bili samo privremeno rešenje nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma, ali vidimo da je to privremeno rešenje ostalo na snazi punih dvadeset i osam godina. Sa trojicom stranih sudija u tom sudu mi zaista kao država nismo suvereni u punom kapacitetu jer nam na najznačajnije odluke utiču stranci. To je, između ostalog, navela i Venecijanska komisija koja je rekla da je krajnje vreme da strane sudije napuste ovaj sud. Mi u Evropsku Uniju ne možemo ući dok strane sudije sede u ovom sudu. Dakle, to pitanje je od izuzetne važnosti i potrebno ga je rešavati što pre“, pojašnjava i dodaje:
„Međutim, i pored načelne ispravne pozicije vlasti u Republici Srpskoj da se ovo pitanje što hitnije reguliše i reši, način koji su izabrali, a to je blokada rada ovog suda nije najbolje rešenje. Dakle, vlast u Republici Srpskoj je izabrala način da opstruiše rad ove institucije na taj način što je vršila pritisak da sudije Srbi u ovom sudu ne mogu da rade svoj posao. Na ovu odluku sam Ustavni sud je doneo jednu katastrofalnu odluku, a to je da su želju da ovaj sud nastavi sa radom doneli odluku da on svoj rad može da nastavi bez prisustva i odlučivanja sudija iz srpskog naroda. I ne samo to, nego je prema toj odluci Ustavni sud mogao da donosi odluke i bez prisustva sudija iz hrvatskog naroda. Ili bošnjačkog. Dakle, donesena je odluka da su trojica stranih sudija uz prisustvo dvojice sudija iz reda bilo kog naroda mogli da donesu odluke koje bi bile važeće i koje bi svi morali da poštuju bez prisustva sudija iz reda druga dva naroda“.
Antić smatra da je ova odluka katastrofalna jer ruši čitav koncept i ustrojstvo zemlje.
„Ruši osnovni princip na kome je ova zemlja zasnovana a to je princip konstitutivnosti naroda. Na tu katastrofalnu odluku Ustavnog suda BiH, došla je nova loša odluka vlasti iz Republike Srpske da usvoje zakon kojim su stavili van snage odluke Ustavnog suda BiH čime se direktno ruši Dejtonski mirovni sporazum i trenutna konstitucija zemlje. Na tu lošu odluku vlasti iz Republike Srpske pokrenut je sudski postupak pred Sudom BiH i optužnicom prema Miloradu Dodiku i Milošu Lukiću. I sada se nalazimo u jednom ćorsokaku i problemu gde je, u suštini, blokirano normalno funkcionisanje zemlje. Nekoliko jako loših odluka koje su se nadovezivale jedna na drugu od strane nekoliko aktera, dovelo nas je u jako složenu i problematičnu situaciju gde bilo kakva odluka Suda BiH sasvim sigurno otvara nove probleme i dodatno komplikuje stanje“, zaključuje naš sagovornik.
Piše: Maja Isović Dobrijević/ BUKA
