Upodsjećanju na čudne slučajeve iz carinske prakse, Andrija Raičević iz Uprave carina za Blic se prisjetio jedne od najneobičnijih zaplijena.
Garderoba natopljena kokainom
– Počinilac je bio makedonski državljanin koji je doputovao iz Ekvadora odnosno iz Južne Amerike preko Amsterdama. Prilikom rendgenske kontrole utvrđeno je da sadržaj kofera ima neobičnu boju. Kada su kolege otvorile kofer, utvrđeno je da je spakovana garderoba mokra. Na pitanje carinika putnik je rekao da se radi o garderobi koju donosi kćerkama na poklon, međutim nelogično je da na poklon nosite garderobu koja je vlažna. Kada smo uradili test na narkotike utvrđeno je garderoba zapravo natopljena kokainom u tečnom stanju – ispričao je Raičević.
Od tompusa, do zmije u alkoholu
Međutim, to je samo jedna u nizu nesvakidašnjih zaplijena.
Tompusi koje putnici krijumčare gotovo da su neizbježni dio zapljena, pa je tako, 35-godišnji putnik pokušao da prokrijumčari punu torbu cigara uz izgovor da ih je kupio za sebe jer je astmatičar, a njihovo korišćenje ga smiruje.
Osim kubanskih cigara, putnici ponekad ne prijavljuju ni krzna, kožu ili rogove egzotičnih, zaštićenih životinja.
Upravo to se dogodilo prije nekoliko godina, kada je iz inostranstva doputovao putnik u čijem su prtljagu carinici otkrili krzno crnog medvjeda sa sve lobanjom. Kada su ga pitali zašto robu nije prijavio, putnik je rekao da nije znao da to treba da uradi, pošto mu je to poklon od “druga iz Kanade”.
Na beogradskom aerodromu zabilježeno je i nekoliko pokušaja krijumčarenja egzotičnog azijskog napitka u kome se nalazi škorpija i zaštićena vrsta vodene zmije. Tako su dvojica 40-godišnjaka iz Rume, vraćajući se sa turističkog putovanja po Kambodži, kupili na lokalnoj pijaci nekoliko flaša ovog pića misleći da se radi o običnom suveniru.
Andrija Raičević iz Uprave carina za Blic objašnjava na koje sve načine carinska služba sprovodi kontrolu prtljaga i putnika, kao i na koji način carinici pronalaze robu koju putnici propuste da prijave u kontrolnom prolazu.
– Nakon preuzimanja prtljaga sa pokretne trake, putnici se odlučuju za jedan od dva dostupna prolaza: crveni ili zeleni. Ako imaju nešto da prijave za carinu, onda dolaze u crveni kontrolni prolaz, ako nemaju ništa da prijave, onda idu u zeleni. To što su se odlučili za zeleni kontrolni prolaz, međutim ne znači da neće biti kontrolisani. U zelenom kontrolnom prolazu imamo skener za prtljag, pa ako se tu utvrdi da se u njemu nalazi nešto sumnjivo, pristupamo detaljnom pregledu: otvaramo prtljag i pregledamo njegov sadržaj – kaže sagovornik iz Carine.
Srpski državljani imaju povlastice
Raičević objašnjava da putnici moraju da prijave svu robu koja je kupljena u inostranstvu, jer ona nema status domaće robe i podlaže naplati uvoznih dažbina. Ipak, kako kaže, srpski državljani uživaju i neke povlastice.
– Naši državljani imaju povlasticu od 100 evra, što znači da robu za lične potrebe do te vrijednosti mogu da unesu u zemlju bez obaveze plaćanja uvoznih dažbina. Roba čija vrednost prelazi 100 evra, a manja je od 3.000 evra može da se ocarini na samom graničnom prelazu u tzv. skraćenom postupku. Preduslov za to je da je, naravno, prijavljena – rekao je on.
Putnici su se na aerodromu smjenjivali, a u crveni kontrolni prolaz bi povremeno ulazile grupice uglavnom putnika sa inostranim pasošima, pa smo sagovornika pitali ko najčešće tu svraća.
– To su uglavnom putnici koji ne ostaju u Srbiji, a privremeno unose neku robu za lične potrebe koja podlaže plaćanju uvoznih dažbina. Oni su takođe u obavezi da uđu u crveni kontrolni prolaz i robu prijave. Tada od nas dobijaju potvrdu kojom prijavljenu robu prilikom izlaska iz zemlje razdužuju – kaže Raičević.
Nervoza kod putnika
Letenje avionom, gužve i aerodromski protokol kod mnogih putnika stvaraju nervozu, a carinik je objasnio kako zna da li je neko s razlogom nervozan ili je to samo zbog ”putne groznice”.
– Kada putnik stigne do carinske kontrole koja se sprovodi na ulasku u Srbiju, let je već prošao i razloga za nervozu ne bi trebalo da bude. Naravno da neko može da bude nervozan zbog samog putovanja, ali se to utvrđuje na licu mjesta prilikom intervjua sa putnikom. Ne mora da znači da svako ko je nervozan nešto krije. Tome i služi intervju, da se utvrdi da li je neki putnik zaista rizičan ili ne – kaže Raičević.
Srpskainfo
