Kada se njima pridruže i radnici iz BiH koji odlaze u druge zemlje Evropske unije, a koji svoj posao na Zapadu ne pronalaze putem Agencije za rad i zapošljavanje BiH, postavlja se pitanje: Da li ostajemo bez zanatlija?
Jovan Bratić, direktor Zanatsko-preduzetničke komore Republike Srpske, u razgovoru ističe da smo davno ostali bez zanatlija i da se broj majstora rapidno smanjuje. Razlozi za njihov odlazak u inostranstvo su brojni.
– Razlozi su veća primanja, viši standard, a protiv toga se vrlo teško boriti. Ja ne znam koji bi mehanizmi bili upotrebljivi da mi to smanjimo. Ono što je bitno jeste da su zanatlije i ovdje dobro plaćene. Više ne možete naći zanatliju da vam radi na dnevnicu, toga više nema u BiH. Svi rade po kvadratu, a tako je zarada fantastična. Ako vam kažem da mogu zaraditi 200, pa i 300 KM dnevno, nećete vjerovati – kaže Bratić.
Bez obzira na to, on dodaje da ćemo brzo doći u poziciju da nemamo majstora, ne samo tesara i molera, već praktično svih majstora.
– Jednostavno, bježe od zanatstva, ali mislim da će se to polako vratiti. Mi moramo raditi na većim platama za majstore, moramo ih bolje nagrađivati – kaže on.
On dodaje da u školama nema interesovanja za upis u zanatska zanimanja.
Željko Babić, predsjednik Obrtničke komore Federacije Bosne i Hercegovine, u razgovoru za ističe da su ranije ljudi iz BiH masovno odlazili, ali da smatra da je sada taj trend zaustavljen zbog ekonomske situacije u Evropi.
– Mi smo ostali bez velikog broja zanatlija, ali isto tako je činjenica da sada zanatlija ima posla i previše i da jednostavno ne može sve opsluživati ovdje – kaže Babić dodajući da ne smatra da ćemo ostati bez zanatlija, jer dolazi nova, mlada snaga, a čak se, prema njegovim riječima, bilježi i povratak ljudi iz Evropske unije koji se tamo nisu snašli ili nisu zadovoljni stanjem kakvo je tamo.
Babić navodi da i u Federaciji BiH zanatlije dobro zarađuju, a iako nije htio govoriti o konkretnim iznosima ko koliko može zaraditi, dodaje da ljudi mogu zaraditi i do 100 evra dnevno.
– Neko ko traži da mu keramičar ili vodoinstalater uradi neku uslugu, ne postavlja više pitanje cijene te usluge, nego se čovjek pita kad može raditi, a ne koliko košta – navodi Babić.
Takođe, kada je riječ o školstvu, i u Federaciji BiH je školstvo veliki problem.
– Školstvo nije usklađeno ni u jednom kantonu. Ni u jednom kantonu nisu usklađene realne potrebe školovanja djece sa realnim potrebama privrede. Nemaju ministarstva obrazovanja konekciju sa privredom, poslodavcima, obrtnicima, da izvide koji je problem i da vide da se školuju ljudi koji su potrebni. Imate u nekim kantonima 30 razreda medicinske škole, gdje vam je u 30 razreda po 30 učenika, što je 900 učenika. Ja mislim da ni u jednom kantonu na kraju jedne kalendarske godine ne ode 900 medicinskih sestara u penziju. Školstvo proizvodi to, konkretno govorim za medicinsku struku, da mi tu djecu šaljemo u Njemačku, odnosno Evropsku uniju – kaže Babić dodajući da školstvo treba da ima više sluha u kontekstu realnih potreba privrede.
Babić dodaje da ta neusklađenost dovodi do toga da se u nekim mjestima u BiH ne može naći vodoinstalater, dok se u većini gradova ne može pronaći registrovan dimnjačar, prenose Nezavisne novine.
