Božović: Nekad se po mišljenje išlo u komitet, a sada u strane ambasade „civilizovanih naroda“
Litije u Crnoj Gori, biće zapisane zlatnim slovima, u slavnoj i mučeničkoj istoriji pravoslavlja, kaže Božović
Litije u Crnoj Gori, biće zapisane zlatnim slovima, u slavnoj i mučeničkoj istoriji pravoslavlja, kaže veliki srpski glumac Petar Božović u razgovoru za portal IN4S. Takođe, dodaje da njemu, za razliku od mnogih u Crnoj Gori, ne smeta trobojka. Božović, otkriva da je imao mini turneju po Crnoj Gori, u Mojkovcu i Danilovgradu, ali da ostaje žal što poziv da se predstavi publici nije stigao i iz njegovog Kolašina, u kome je, kako kaže, „počeo prve pozorišne korake“.
Prije nešto manje od mjesec dana bili ste gost u Mojkovcu, a potom u Danilovgradu gdje ste se svojim monodramama predstavili tamošnjoj publici. Kakav je osjećaj bio kada ste dobili poziv iz tih opština?
„Odavno se tako fino nisam osećao. Kao kod svoje kuće. Dočekah da me pozovu da se poklonim srpskim Termopilima, junacima Bojne NJive i Lepenca, i velikom serdaru Janku Vukotiću. U Danilovgradu otvorih zapušteni i zaboravljeni Dom kulture na radost narodu i sa velikom nadom u bolje dane. Iskoristih priliku da se oprostim sa tek umrlim Zoranom Kalezićem, mojim prijateljem i našim velikim pevačem. Jedinu bol osetih prolazeći pored Kolašina, mestu gde sam proveo detinjstvo, gde sam prvi put gledao pozorište, gde sam počeo prve pozorišne korake…Ni na kafu me ne pozvaše“.
Kako gledate na činjenicu da je decenijama unazad u Crnoj Gori vršena klasična asimilacija Srba od strane bivšeg režima. Na neki način „protjerani“ su srpski pisci iz udžbenika, ćirilica je marginalizovana….
„Kako gledam? Sa bolom u duši koja se povećava iz godine u godinu, razgoračenih očiju, sa strahom i pitanjem: dokle će ovo zna li iko?!! Njegoš je velika smetnja. A nije ni ovamo na velikoj ceni sem kada pitaju Andrića, Nikolaja Velimirovića ili Isidoru Sekulić“.
Koliko je, po Vašem mišljenju, politika ušla u kulturni život i njene institucije u Crnoj Gori?
„Ništa se tu promenilo nije , osim mesta. Nekad se po mišljenje išlo u komitet, a sada u strane ambasade „civilizovanih naroda“.
Često citirate NJegoša, da li je on srpski ili crnogorski pjesnik?
„On je Božiji , i ničiji više“.
Više puta ste pominjali fenomen litija u Crnoj Gori. Šta ste Vi vidjeli u tom narodu koji je branio svetinje SPC?
„Video sam praznik ljudskog dostojanstva, poštenja, časti i obraza! Litije u Crnoj Gori, biće zapisane zlatnim slovima, u slavnoj i mučeničkoj istoriji pravoslavlja“.
Zašto i kome smeta trobojka u Crnoj Gori oko koje se zadnje dvije godine diže neviđena hajka?
„Meni ne smeta! Stavio bih samo na nju grb Petrovića“.
Šta smo i ko smo mi bez Kosmeta?
„Radije bih rekao bez Kosova, tj. bez mita, bez duhovnosti, istorije identiteta, bez NJegoša , koga Andrić naziva pesnikom „Kosovskog zaveta“.
Kad Vas opet možemo očekivati u Crnoj Gori?
„Ako bude vikanja na zemlji, biće i eha na nebu “ (sv. Nikolaj Velimirović)
(IN4S)
