Problem nije u „malo većem teletu“ koje se okretalo na ražnju, već u poruci.
Kada se javna funkcija slavi u dvorištu škole, uz 150 zvanica i uz blagu nervozu prema onima koji to žele zabilježiti, onda više ne govorimo o privatnoj proslavi, nego o demonstraciji mentaliteta.
Onog istog koji godinama briše granicu između državnog i ličnog, između funkcije i privilegije.
Inspekcije naravno ni na vidiku.
Sve je to u skladu sa zakonom i propisima, rekli bi i da su došli. Možda bi i koju čašicu popili, neki komad mesine dobili za topli obrok i to bi bilo to.
A građani? Oni gledaju, navikli su već.
Znaju da nisu na spisku zvanica, ali jesu na spisku obaveza, kroz poreze, kroz glasove, kroz ćutanje.
Zato i nije čudo što zazubice rastu “vjernim glasačima”.
Ne zbog teleta koje se okretalo na ražnju u dvorištu Ugostiteljsko- trgovinsko- turističke škole u čast njenog dugogodišnjeg i sada već bivšeg direktora, nego zbog nade da će i njima jednom pasti koji komad sistema sa stola. Ali avaj, kod nas se ne dijeli meso, nego obećanja.
A kad dođe vrijeme izbora, ne okreće se više ražanj, okreće se priča, i to ona prava patriotska.
I uvijek se nađe dovoljno onih koji povjeruju da će baš taj put biti drugačije.
Autor: Nikola Morača
