Pitali smo građane i nadležne: Kako se živi u jednoj od najnerazvijenijih opština u Srpskoj (FOTO)

Epitet izrazito nerazvijene lokalne zajednice, koji nosi opština Kalinovik, nije joj dat tek tako.

Oko 1.500 stalnih stanovnika ove opštine, koja se nalazi na granici Republike Srpske i Federacije BiH, i omeđene Hercegovinom i sarajevskom regijom, ne živi onako kako bi trebalo da se živi u 21. vijeku, jer u ovom momentu građani u svom mjestu nemaju banku, stomatologa, pekaru, mesnicu, autobusku liniju za Sarajevo…

Kažu, mogli bi da nabrajaju još, ali je i ovo sasvim dovoljno.

„Najveći nam je problem što nemamo banku, nemamo autobus, ljudi samo odlaze, ali s razlogom. Mislim da u Kalinoviku prenoći oko 500 ljudi. Više ima praznih nego punih stanova“, kazala je za „Nezavisne novine“ jedna stanovnica Kalinovika.

Druga nam se požalila da zbog nepostojanja banke ne može da podigne penziju.

„Prebacila sam se u poštu da primam penziju, jer nemam auto da odem po penziju u Istočno Sarajevo ili Foču, a autobus više nemamo, prevoz nam je stvarno potreban. Život u Kalinoviku je izolovani život“, navodi naša sagovornica.

Penzioneri, kojih u Kalinoviku ima više stotina, i jesu i nisu zadovoljni.

„Čini mi se da se počelo i raditi nešto za par godina. Pravi se park, napravljena je ‘Kalinovačka kuća’, djeca dobijaju stipendije, postoje podsticaji za poljoprivredu“, kaže jedan od penzionera, dok se drugi nadovezuje riječima:

„Ta planinska kuća je jako lijepa, ali ne možemo jesti tu kuću, živjeti od nje, bolje da su nam vratili autobus, da su nam otvorili banku da možemo podići novac. Mislim da se novac koji imaju ne troši na stvari koje bi pomogle građanima.“

Jedan od problema, kako ističu, jeste i putna infrastruktura.

„Loši su putevi, uvijek kažem bolje da Dodik dođe autom, a ne helikopterom do Kalinovika, pa da nam urade put“, kaže jedan od građana.

Rijetki mladi, koje smo zatekli na ulicama, nisu bili pretjerano zainteresovani za priču. Na pitanje šta bi promijenili da mogu u Kalinoviku, neki kažu sve, a neki da se više radi na povratku omladine koja ode na studije i obično se ne vraća.

„Nedostatak posla i migracije u veća mjesta su i glavni razlog pražnjenja i izumiranja malih opština“, smatra jedan od naših sagovornika.

Sa političke strane, aktuelna vlast u Kalinoviku je po mišljenju opozicije loša.

„Rukovodstvo opštine nije adekvatno iskoristilo ni HE Ulog, u koju je investitor uložio više od 120 miliona maraka, ali je mali dio novca ostao  lokalnom stanovništvu ili ljudima koje nije zapala ni ta čast da, recimo, iskopavaju i odvoze zemlju svojim mašinama. Još jedan dokaz nebrige vlasti je uništavanje resursa kao što je šuma, gdje i pored enormne sječe i prerade drveta imate nevjerovatnu situaciju da u lokalnom gazdinstvu plata kasni šest mjeseci“, tvrdi za „Nezavisne“ Anđelko Sladoje, odbornik SDS-a u SO Kalinovik.

Glavni problem opštine, dodaje, leži u odlasku ljudi, kojima se ne pružaju nikakvi specijalni uslovi za život, koji je na ovim prostorima jako surov.

„Pozitivna stvar je dolazak doktora medicine iz Foče, pa se ljudi bar za te stvari ne moraju cimati i izlagati dodatnim troškovima“, navodi on.

Sve rečeno, nije se nimalo dopalo Radomiru Sladoju, načelniku Kalinovika, koji u razgovoru za „Nezavisne novine“ poručuje da je sve populistička priča.

„To što se u opštini ne otvara ništa, to je stvar privatnika koji tu ne vide sebe. Evo, ja imam i benzinsku pumpu, imam hotel, imam pilanu. I šta je tu razlog, pa razlog je da onaj ko vjeruje u Kalinovik, onda nešto i otvara, a ja vjerujem u ovu opštinu i mislim da je potencijal opštine ogroman i otvoren. Opština pomaže podsticajima i subvencijama, ne vidim razlog za takve priče“, ističe načelnik Kalinovika.

Na konstataciju da opština nema banku, mesnicu, pekaru… Sladoje navodi da to nije nešto jedinstveno samo za Kalinovik, već i za druge male opštine.

„Nije Kalinovik jedini koji nema banku. Vlada je obećala da će to riješiti. Trebalo bi uskoro da bude i pokretna banka, dobićemo sad bankomat. Ne znam šta nama nedostaje. Imamo sve po jedno, a vi ste nabrojali toliko toga. Imamo hljeb ujutru, dovozi se svaki dan iz Trnova, koje je 30 km od Kalinovika. Bilo bi dobro, naravno, da ima pekara. Mesara kao mesara nema, ali ljudi prodaju svoje suhomesnate proizvode. Imamo sve kupiti. A ovo što se priča, to pričaju iz opozicije. A znači kao ako oni dođu na vlast, onda će oni otvoriti mesaru, je li to?“, rekao je Sladoje.

„Evo sva opozicija se bavi sječom i izvozom drveta, pa ako pričaju, što onda oni ne otvore mesaru“, dodao je Sladoje.

Ističe da nije tačna informacija da se mladi ne vraćaju u Kalinovik.

„Radimo na povratku mladih, moj zadatak je da mlade zadržim koliko mogu. Koliko mogu da otvorim radnih mjesta, toliko sam zadržao mladih. ‘Ajde da sad pitamo sve mlade koji rade u Kalinoviku, koje sam zadržao ovdje, kako im je. Vidjećete šta će odgovoriti“, poručio je Sladoje.

Naglasio je da je Kalinovik dobio i dječji park, „Kalinovačku kuću“..

„Uvezali smo poljoprivredu sa turizmom. Ovdje se želi samo pokazati kritika, imamo srednju i osnovnu školu. Ko hoće da radi, u Kalinoviku je lijepo živjeti, nismo mi krivi što danas svi trče da žive u gradu“, zaključio je Sladoje.

Nezavisne