Glogovac je ostvario brojne uloge za pamćenje, a dobitnik je i niza prestižnih esnafskih priznanja.
– Trudim se da na sceni ostvarim posebnu vrstu istine. Istina u umjetnosti nije značajan faktor. Tu postoji samo umjetnička istina, kako kaže Simeon Njago u „Zlatnom runu“. U umjetnosti ne postoje pravda i nepravda već samo kalitehniki elitia, umjetnička istina. Ne volim da je lik koji tumačim meni stran i trudim se da ga propustim kroz sebe i pronađem ga među živim ljudima, karakterima koje sam sretao… I onda se sve to u meni na neki način spoji i, eventualno, nadgradi. Trudim se da lik koji igram posjeduje životnost, ima nešto od autentične stvarnosti koja nas okružuje. Kada u tome uspijem, ljudi vjerovatno to osjete i – vjeruju mi – izjavio je svojevremeno Nebojša Glogovac u intervjuu za LUDUS, a zatim je istakao i:
– Mogao bih da radim bilo šta. Čini mi se da bih sutra mogao da odem u stolare, profesionalne vozače ili nešto drugo. Kada bi me životne okolnosti natjerale, mislim da ne bih umro bez glume. Ali dokle god mogu ja ću se baviti glumom. Kada se osvrnem, vidim da nikada nisam ništa forsirao, niko me nije tjerao da radim bilo šta, pa ni mojoj porodici moj angažman nije značio nešto posebno. Sve je to samo došlo, vuklo me, bez mog izrazitog truda ili samoodricanja. Pa ipak, poštujem taj prst uperen u mene koji me je dovde doveo. Prija mi. Zauzvrat dobijam mnogo toga – naveo je veliki glumac.
Na filmu je debitovao epizodom u filmu „Vukovar, jedna priča“ Bore Draškovića, a sledile su uloge u sledećim filmovima: „Ubistvo s predumišljajem“, „Do koske“, „Spasitelj“, „Bure baruta“, „Ranjena zemlja“, „Normalni ljudi“, „Munje!“, „Bumerang“, „T. T. Sindrom“, „Kad porastem, biću Kengur“, „Država mrtvih“, „Sutra ujutro“, „Optimisti“, „Klopka“, „Hadersfild“, „Technotise: Edit i ja“, „Kenjac“, „Žena sa slomljenim nosem“, „Sedamdeset i dva dana“, „Beli, beli svet“, „Kad svane dan“, „Artiljero“, „Krugovi“, „S/kidanje“, „Dječaci iz ulice Marksa i Engelsa“, „Jednaki“, „Branio sam Mladu Bosnu“, „Enklava“, „Za kralja i otadžbinu“, „Otadžbina“, „Oslobođenje Skoplja“, „Ustav Republike Hrvatske“, „Saga o tri nevina muškarca“, „The Books of Knjige: Slučajevi pravde“, „Južni vetar“, „Apsurdni eksperiment“, „Zaspanka za vojnike“.
Za glavnu ulogu u filmu „Ustav Republike Hrvatske“ Rajka Grlića dobio je 2017. godine Gran pri 52. Festivala glumačkih ostvarenja – Filmskih susreta u Nišu, za koju je dobio nagrade i na festivalima u Puli, kao i u Italiji i Engleskoj. Gran pri Naisa osvojio i na 45. Filmskim susretima 2010. godine za ulogu u filmu „Žena sa slomljenim nosem“ Srđana Koljevića.
Glogovac je bio ne samo vodeći glumac svoje generacije, nego i jedan od najvećih u istoriji srpskog glumišta, igrajući s podjednakim uspjehom veliki klasični repertoar i savremene, generacijske uloge u predstavama i filmovima koji su snažno obilježili svoje vreme, ostajući u trajnom nasljeđu budućih pokolenja. Bio je umjetnik širokog izražajnog raspona, žestok i senzibilan, tumač suptilnih dramskih nijansi i karakterni komičar osobitog načina.
Njegov odlazak u zenitu glumačke zrelosti ogroman je gubitak ne samo za srpsko pozorište, film i televiziju, nego i za kulturni i javni život čitavog našeg podneblja.
Srpskainfo
