Učesnici protesta protiv iskopavanja litijuma u Beogradu krenuli u šetnju

Učesnici protesta protiv iskopavanja litijuma u Beogradu krenuli su u šetnju ka mostu Gazela i međunarodnom auto-putu.

Na blokadu mosta je nakon okupljanja u centru grada pozvao ekološki aktivista Zlatko Kokanović iz udruženja „Ne damo Jadar“.

„Nema nazad mi branimo Srbiju“, rekao je Kokanović i pozvao okupljene da šetnja i blokada budu mirne.

Na hiljade građana okupilo se 10. avgusta na poziv Saveza ekoloških organizacija Srbije nakon što vlast nije ispunila njihov zahtev da u roku od 40 dana usvoji zakon kojim se zabranjuje iskopavanje litijuma i otvaranje rudnika u dolini reke Jadar na zapadu zemlje.

„Izgleda da smo žrtvovani kao buduća rudarska kolonija i deponija. To nećemo dozvoliti. Zato smo danas ovde da dignemo svoj glas, ne pristajemo i branimo opstanak u svojoj zemlji“, rekla je okupljenima na protestu glumica i ekološka aktivistkinja Svetlana Bojković.

Profesorka Hemijskog fakulteta Dragana Đorđević izjavila je da štete od rudnika ne mogu da se saniraju.

„Zaostale jalovine truju vekovima, pa i milenijuma. Mi već imamo takva mesta u Srbiji. Ali to rudarenje nije bilo tako intenzivno kao ovo danas što se planira“, poručila je Đorđević.

Okupljeni na protestu nose transparente „Stop Rio Tinto“, „Ne rudniku, eksploataciji, iseljenju“, „Rio Tinto marš iz Srbije“ i skandiraju „Nećete kopati“.

Ovo je poslednji u nizu od 50 okupljanja građana započetih krajem juna u Srbiji, povodom najava otvaranja rudnika litijuma u dolini reke Jadar na zapadu zemlje.

Inicijatori protesta u Beogradu Zlatko Kokanović i Nebojša Petković saopštili su da su uoči okupljanja 10. avgusta pozvani na informativni razgovor u Bezbednosno-informativnoj agenciji.

Oni su na Facebook stranici udruženja „Ne damo Jadar“ objavili da su nakon kraćeg razgovora pušteni i da su upozoreni da su najavljene blokade posle protesta protivzakonite, te budu spremni da se nose sa posledicama.

O protestima su se oglasili brojni državni zvaničnici, koji su se saglasili sa predsednikom Srbije Aleksandarom Vučićem u oceni da je osnovni cilj protesta „rušenje vlasti“ na ulici.

Vučić je više puta pozitivno govorio o projektu „Jadar“ i navodio da bi rudnik litijuma kompanije „Rio Tinto“ u Jadru trebalo da počne da radi 2026. godine, „ukoliko se obezbede garancije da neće biti ugrožavanja životne sredine i zdravlja ljudi“.

Sa druge strane, ekološki aktivisti i deo stručne javnosti ukazali su nesagledive posledice po životnu sredinu.

Ustavni sud je 11. jula poništio odluku Vlade Srbije koja je 2022. stopirala projekat „Jadar“ australijske kompanije „Rio Tinto“.

Kontramiting u Beogradu

U neposrednoj blizini mesta gde se održava ekološki protest, okupili su se i pripadnici malo poznate organizacije „Dostojni Srbije“ na kontramitingu.

Nekoliko desetina predstavnika te organizacije maše srpskim i ruskim zastavama.

Oni su nekoliko dana ranije postavili šatore, kako kažu, da bi sprečili „prevaru kao što se desilo Petog oktobra“, aludirajući na revoluciju 2000. godine kada je svrgnut autokratski režim Slobodana Miloševića.

„Mi ne protestujemo, mi smo ovde da informišemo narod zato što se sprema prevara“, rekla je reporterki RSE Ljiljana Markićević iz ovog udruženja.

U bazi podataka Agencije za privredne registre se navodi da je udruženje „Dostojni Srbije“ osnovano 2017. godine. Među ciljevima koji su navedeni u Statutu udruženja su pristupanje Evroazijskoj uniji, jačanje ekonomske i vojne saradnje sa Rusijom i Kinom, te poništavanje Briselskog sporazuma koji su 2013. potpisali predstavnici Srbije i Kosova.

Pristalice ovog nevelikog udruženja ometale su u maju 2023. antirežimske demonstracije „Srbija protiv nasilja“, upali su u zgradu Radio-televizije Srbije, te ometali rad novinara nekoliko redakcija.

U javno dostupnim podacima se može videti da je zakonski zastupnik „Dostojnih Srbije“ Bogdan Popara.

Prema napisima u medijima iz 2016. godine, Popara je bio dekan neakreditovanog privatnog Fakulteta za strateški i operativni menadžment.

Informacije o toj ustanovi vrlo su oskudne, a fakultet nema ni zvanični sajt. Popara je takođe bio član Nadzornog odbora u Saobraćajnom preduzeću „Lasta“ iz Beograda i Akcionarskom društvu „Tigar“ iz Pirota na jugoistoku Srbije.

Projekat stopiran pa oživljen

Litijum se koristi za proizvodnju baterija za mobilne telefone, kompjutere, električne automobile. Međutim, ekološke organizacije upozoravaju na nesagledive posledice po životnu sredinu.

Kompanija „Rio Tinto“ nameravala je da otvori rudnik litijuma u dolini reke Jadar u zapadnoj Srbiji. Tamo je ova kompanija 2004. otkrila rudu „jadarit“ – kombinaciju litijuma i bora, a rezerve ovog metala na svetskom tržištu u Srbiji su procenjene na preko 158 miliona tona.

Međutim, Vlada Srbije, na čijem čelu je tad bila Ana Brnabić, je pre više od dve godine stopirala taj projekat nakon masovnih protesta i poništila dozvole australijskom rudarskom gigantu „Rio Tintu“.

Ipak, 2024. zvaničnici Srbije ponovo su u javni prostor vratili ovaj projekat. Najpre je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio u junu za „Fajnenšel tajms“ da su nove garancije kompanije i Evropske unije odgovorile na zabrinutost oko ekoloških standarda, te da bi rudnik mogao da bude otvoren 2028. godine.

Aktuelna predsednica parlamenta Srbije Ana Brnabić je potom izjavila da bi bilo „nenormalno“ kada bi se Srbija odrekla iskopavanja litijuma i da država ima oštre i visoke standarde zaštite životne sredine.Rudnik litijuma u Srbiji, priča vraćena na početak

„Rio Tinto“ je ranije u odgovoru za RSE naveo da su „domaći i međunarodni stručnjaci potvrdili da se projekat ‘Jadar’ može realizovati bezbedno i u skladu sa najvišim standardima zaštite životne sredine“.

Ministar zdravlja Srbije Zoran Lončar je 6. avgusta predstavio tim zdravstvenih stručnjaka koji će se, prema njegovim rečima, baviti uticajem iskopavanja litijuma na zdravlje građana.

Lončar predstavio tim zdravstvenih stručnjaka koji će se baviti iskopavanjem litijuma

Međutim, deo stručnjaka iz zemlje i inostranstva ukazuje da u procesu eksploatacije litijuma neizbežno dolazi do ekoloških posledica, pre svega do zagađenja rečnog sliva i zemljišta.

Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) u martu 2022. predstavila zbornik radova o projektu Jadar u kojem je, između ostalog, ukazano na štetnost, negativne efekte i moguće posledice ukoliko bi došlo do njegove realizacije.

Ekološki aktivisti takođe podsećaju da se kompanija „Rio Tinto“ tokom svoje duge istorije suočila sa više optužbi da uništava životnu sredinu ili krši ljudska prava.

Slobodna Evropa