Specijalne veze RS i snaga „Aleksandra Ujedinitelja“

Na mitingu podrške Aleksandru Vučiću pre dve godine, ulicama Beograda zajedno su koračali i vlast i opozicija iz Republike Srpske. Prvi da se dodvore matici kako bi ostali na vlasti, drugi da tu vlast preuzmu. U tome nisu uspeli. U drugoj rundi sada vide priliku u studentskim protestima u Srbiji, kroz koje i vlast i opozicija u tom entitetu – daju podršku zvaničnom Beogradu. S jednim izuzetkom.

Političke prilike u Republici Srpskoj i odnos vlasti i opozicije treba shvatiti sa stanovišta vlasti na čelu sa Dodikovim SNSD, koja je na tom tronu već 20 godina, ali i opozicije koja se u te dve decenije sve više usitnjava, uz samo stidljive pokušaje ukrupnjavanja.

Okupljanje (ne)legitimno

Zbog toga obe političke struje već godinama drže stranu predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, kao i Srpskoj naprednoj stranci, i to je jedino pitanje oko kojeg su jedinstveni – a sve pod izgovorom zaštite srpskog nacionalnog bića. Studentski protesti u Srbiji opet su pokazali da su i vlast i opozicija na istom kursu.

„Ne mislim da je ozbiljan političar danas u RS i odgovoran čovek, onaj koji iznosi političke stavove o nečemu što se dešava u drugoj zemlji, makar to bila i Srbija koja je naša matica u koju gledamo. I zato to ne radimo“, kaže predsednik SDS Milan Miličević, ističući da ima lični stav o protestima studenata, ali da želi da ga zadrži za sebe.

Tako vodeći čovek najveće opozicione partije u RS ne želi da se meša u unutrašnja pitanja druge države. Međutim, samo dve godine ranije, Miličević je ovako odgovarao na pitanje da li će prisustvovati mitingu Srpske napredne stranke tada u Beogradu:

„Moj generalni stav, ne samo za miting u Beogradu, već generalno na bilo kakvo narodno okupljanje – smatram legitimnim i potrebnim da se izrazi volja grupa, političkih partija, NVO, po bilo kom bitnom političkom ili životnom pitanju. Smatram to legitimnim. Znam sigurno da će značajan broj pristalica i simpatizera SDS biti na mitingu u Beogradu“, rekao je tada Miličević.

Gotovo svi politički akteri, koji žele na ovom da ugrabe koji politički poen iz Srbije, nisu dali jasnu podršku studentskim protestima, niti su tako nešto kao širu mogućnost podrške u Republici Srpskoj istakli u prvi plan.
Podaništvo

Izuzetak je Nebojša Vukanović, predsednik opozicione Liste za pravdu i red, koji takođe odstupa od stavova koje je imao pre dve godine. Tada izričito protiv da se bilo ko iz RS meša u unutrašnje odnose Srbije, danas je jedini političar koji pruža otvorenu podršku studentima.

„Mi poštujemo gospodina Vučića kao predsednika. Možemo biti partneri, ali nikako podanici. Podržavamo proteste studenata koji traže da se polože računi za onaj haos. Krili su dokumente, ali nećemo ulaziti u detalje… Ali prava i zdrava Srbija ostaje na mladima“, rekao je Vukanović, zamerajući Vučiću što se mešao u izborni proces u RS.

Od početka protesta u Srbiji, održano je nekoliko skupova podrške u Bosni i Hercegovini i uglavnom se radilo o studentima, nekolicini građana, aktivistima ili predstavnicima nekih nevladinih organizacija. Zašto nema masovnijih okupljanja, odgovore možda treba tražiti na ulicama.

„Ma kakvi protesti, to je sve uticaj nekih drugih interesa“, „E sine moj, protiv koga da protestuješ. Zašto“, „Treba dati podršku studentima u Srbiji. Treba sve da se menja“, „Neće niko da izlazi na proteste ni zbog naših problema, a ima ih koliko hoćeš. A da izlazim za nekog u Srbiji. Šta me briga, sami su ga birali, neka ga sami ruše“ – rekli su nam neki od građana Banjaluke.

Medijski mrak

Krajem prošle godine neformalna grupa građana održala je protest podrške u Banjaluci, prvenstveno odajući počast žrtvama tragedije u Novom Sadu. Novi, u organizaciji studenta, održaće se u petak 31. januara. Zbog moguće policijske reakcije, ne žele da pre protesta izlaze u javnost sa izjavama. Jedan od učesnika prethodnih skupova podrške iz Banjaluke je advokat Aleksandar Jokić. On veruje da su protesti u Srbiji jasan pokazatelj da se društvo budi kada strah nestaje.

Svestan je da Banjaluka u protestima nije imala značajniju ulogu, a da je razlog ovako kasne podrške koja dolazi sada, veliki strah koji vlada kod građana, te medijski mrak i medijska i politička hajka protiv studenata i protesta.

„Mi ovde zaista živimo paralelnu stvarnost, gde jedini zraci informacija o protestima mogu da se probiju do građana u Banjaluci preko internet-medija i društvenih mreža. Skoro jednoglasna podrška vlastima u Srbiji od vlasti i opozicije iz Republike Srpske (svetli izuzetak Lista za pravdu i red Nebojše Vukanovića) su građane ostavili u još većem strahu, jer u slučaju pritisaka vlasti ne bi imao ko da stane iza njih“, kaže Jokić, ističući da je zbog toga svaki skup velika hrabrost i veliki podvig.

Osim vlasti i opozicije koji su ujedinjeni u podršci Vučiću, stanje te političke svesti prate i najjači mediji koji su pod kontrolom te dve struje. Opozicioni mediji koji inače napadaju „autokratsku vlast“, kako je nazivaju u Republici Srpskoj, uglavnom se ne bave ničim što se na uklapa u političku azbuku zvaničnog Beograda. Isto je i s medijima u rukama vlasti u RS.

Geopolitički trenutak

Iako je napravio katastrofalan potez na predsedničkim izborima u Srbiji 2012. godine kada je uz podršku Borisu Tadiću, Vučića i Tomislava Nikolića nazvao političkim podbačajima, nakon više od deset godina Milorad Dodik traži oproštaj kroz verbalne hvalospeve.

„Predsednik Vučić može da se nazove Aleksandrom Ujediniteljem, jer je na specifičan način ujedinio Srbe“, rekao je Dodik u septembru prošle godine na otvaranju objekta Doma zdravlja u Stanarima kod Doboja, čiju je izgradnju finansirala Srbija. Podrška ne jenjava ni tokom studentskih protesta.

„Srbiji je potrebna stabilnost, ono što će Vučiću dati snagu za međunarodne skupove, a ne da na njih ide ranjen činjenicom da ima proteste na ulicama“, rekao je Dodik za medije u Srbiji, osudivši one koji pokušavaju da destabilizuju Srbiju blokadom fakulteta i ulica u veoma osetljivom geopolitičkom trenutku. Poručuje da ne postoji niko ko bi mogao Vučića da zameni i da „mora svoju snagu sada da upotrebljava, da u Briselu i na međunarodnim skupovima objašnjava šta se to dešava u Srbiji“.

Apatija

Šta se zapravo dešava u Srbiji ne znaju ni građani Republike Srpske, osim onoga što mogu da dobiju putem društvenih mreža. Većina medija, posebno televizije s velikom pokrivenošću, informacije o protestima daju na kašičicu, tek toliko da bi se stavile u kontekst izjave zvaničnika.

U tom kontekstu svaki bunt u BiH, posebno u RS, izrazito je teško artikulisati, jer kritična masa za bilo šta već godinama ne postoji, a izborni rezultat pokazuje potpunu zakržljalost političke pismenosti građana.

„Što se bunta kod nas tiče, ovde je teško artikulisati iskreni bunt i građansku neposlušnost. Pre svega zato što su gotovo sve i jedan protest koji se desio kod nas političari uspeli da zloupotrebe i iskoriste za svoju promociju. Setimo se samo protesta zbog ubistva Davida Dragičevića. Narod je sve više svestan toga i teško pristaje da učestvuje u bilo kom obliku izražavanja nezadovoljstva“, kaže komunikolog iz Banjaluke Mladen Bubonjić. Sve to će se, tvrdi, teško promeniti.

„U principu, narod je u značajnoj meri apatičan i po principu kuvane žabe doveden do ravnodušnosti. U takvoj situaciji zaista je teško animirati građane, što je idealna situacija za vladajuću kastu“, zaključuje Bubonjić.

Danas