Znam ja Putina, baciće bombu

Svet se možda nalazi na korak od nuklearnog rata. No taj korak je previše strahotan da bi bilo ko iskoračio. Hipoteza o naglom i brzom smaknuću ljudskog roda dorađuje se neprekidno. Više puta se pokazalo nedokazivom, neovarivom i protivrečnom, pre svega u razumevanju poente sudara koji bi, navodno, pretvorio ovu planetu u blatnu pustinju bez života i njegovih tragova.

Pre desetak dana uz možda koji dan više, američki predsednik koji odlazi, odobrio je da Ukrajina koristi američke rakete dugog doma kako bi pogodila teritorije važne ciljeve duboko na ruskoj.

Kakva poslastica od teme za slaboumne eksperte sa Pinka o nadolazećoj kataklizmi! Oni umeju da otkriju suštinu, nevidljivu za golo oko. Svoje ideje o ruskim razornim udarima na Zapad koji neposredno slede, ta kolonija tumači kao svoju pobedu. Što veća razaranja i ubijanja – pobeda je ubedljivija. Tako jedna grupa ljudi oskudne pameti i još oskudnijeg morala, svoje nastrano rodoljublje ostvaruje slaveći rusku zločinačku razornost u Ukrajini.

To bi nekako moglo da ostane pod senkom otpora u Novom Sadu. U toku je ozbiljna pobuna, nemerljivo važnija za nas od Bajdenovih projekata, zato što ništa osim masovnog otpora ne može da nam pomogne. A u samom vrhu vlasti amaterski se procenjuje odnos snaga dve najveće sile i šta bi se dogodilo u okršaju bez zadrške i kontrole.

Glasovi iz Moskve su preteći ali uzdržani. Nuklearni rat je složena, višeslojna kataklizma, a to sile koje umeju da priprete nastoje da izbegnu po svaku cenu. U suštini, nema dobre mogućnosti za stratešku prednost, svaki udar ostavlja dovoljno vremena za protivudar, posle čega se ne bi znalo šta ostaje. Pre nego što se zađe u sferu bez povratka, postoji više nivoa oklevanja: političko, psihološko, strateško, propagandno, uz demonstraciju sile bez angažovanja nuklearnih snaga. Na svakom nivou oklevanja postoji trenutak odustajanja, i najmoćnije sile su u toj sferi udelile sebi dovoljno vremena za ponosnu defanzivu.

Najbolja solucija je striktno izbegavanje katastrofe i obostrano olakšanje zbog toga. To se već događalo i iz takve traume sile su izašle neoštećene i bez ruiniranja vojnog i nacionalnog pouzdanja. Ostalo im je dovoljno snage za pretnje i to je sve što je objektivno moguće.

Usred napetosti i porasta tenzije među silama i njihovim saveznicima, rekoh već, nije bilo suklate koja je odustala od najave nadolazećeg sudnjeg dana. Uz objašnjenje šta to i za koga znači i kako će se odvijati a kako okončati zastrašujući okršaj.

Javio se vladalac Srbije i pridruženih poseda i održao besedu koja je nastala da bi objasnio siguran opstanak njegovog naroda u najgoroj verziji rata. Ali Srbija nema dovoljno skloništa, tačnije je da ih uopšte nema. Tek svaki dvadeseti će imati nekakav svod nad sobom, a ostali mogu da se obrate njemu, ili da idu u podrume, saviju šiju i čekaju promašaj. Nešto će se već naći, uvek je bila dobra rupa za narod, nikoga on neće ostaviti na poljani.

Iz nervozne i slabo uračunljive panike, stiže nam okvirni plan za spa. Paničar tvrdi da dobro poznaje ljude, naročito one koji donose odluke o katastrofama.

On poznaje Putina, sreli su se mnogo puta u okolnostima idile i drame, a sada je vreme traume i neizbežnog sudara Orijaša koji neće mariti za mališane oko sebe. A mi smo takvi nikakvi, nigde nas nema. Morali bismo da se sakrijemo negde, ali nema se gde. Ako gazdina mudrost ne pomogne, nema nam spasa. Tako nam je spasilac objasnio, to što dolazi – ide pravo na nas.

Možda se naša poslednja šansa sastoji u tome da Putin udari prvi. Ako potegne prvi, nije sigurno da će druga strana imati vremena za uzvratni udarac a mi smo onda na strani pobednika. Tako misli naš vodeći strateg, čija je ključna prednost u okolnostima da dobro poznaje Putina i njegov refleks pri ispaljivanju nuklearnih projektila.

Znam ga, udariće sigurno. Niko ne poznaje Putina bolje od mene. Baciće bombu, kad vam kažem, znam čoveka!

On je to saznao na osnovu nepostojeće analogije, ne trudeći se da razume sposobnost za primanje udaraca kod sile koja ima nameru da ih zada. Nije mu prvi put da procenjuje. Negde pri kraju 2022. predviđeno je da će delovi Rusije biti poprište nove Staljingradske bitke, koja će se proširiti do Balkana, Egeje i duž sliva Dunava i nazad do Švarcvalda.

Ne bih rizikovao pa da razaram ove prognoze i geostrateške lupinge. Ne zna se šta se događa kad budala potrefi. U ovom slučaju ipak je riječ o nemaštovitoj i priglupoj fantazmagoriji, nastaloj u paničnom umu divljeg amatera.

Za druge ne znam, ali mitoman će imati gde da se sakrije, ko god da pripuca.

Ljubodrag Stojadinović/Peščanik.net