To u intervjuu za Srpskainfo kaže Igor Davidović, bivši glavni pregovarač BiH sa EU, komentarišući razloge za negativne poruke koje o EU upućuju pojedini predstavnici vlasti u BiH, a posebno u Republici Srpskoj.
Davidović ih ipak “tješi” riječima da gubitak moći neće biti trenutan, jer će pregovori s Briselom potrajati najmanje pet do 10 godina, a možda i duže “ako budemo radili kao do sada”.
-Tako da naše vlasti ne moraju da budu toliko zabrinute da će izgubiti to što imaju, ali treba otpočeti neki proces. Meni je 65 godina, ljudima u toj vlasti je 50 ili 60, pa valjda ćemo jednog dana reći: U redu, dosta je, hajde da se malo i upristojimo – kaže Davidović.
Ne spori brojne socijalne, ekonomske, pa i moralne manjkavosti EU, ali naglašava da one nisu takve da treba da nas odvraćaju od pridruživanja, za koje vjeruje da će uslijediti više zbog geopolitičkih prilika, a manje zbog zasluga BiH.
-Bićemo konstruktivniji ako se postavimo da sami imamo svoju stranu vrijednosti, ali i korake koje ćemo činiti da to metodološki pretvorimo u svoju stvarnost. Ukoliko sami nismo u mogućnosti da uredimo svoju kuću, onda pitanje glasi: U redu, ali kome da se priključimo? Šta je alternativa? Nećemo sa EU, nećemo sa Zapadom, sami to ne možemo. Šta nam je izlaz? Da li je to partnerstvo sa Rusijom, Bjelorusijom sa “dugom tradicijom demokratske kulture” i sa partnerima sa kojima nemamo toliko dobru ekonomsku razmjenu? Ali, eto, nekome je dobro da se svrsta politički uz taj tabor da bi se još više distancirao od EU. Kada to sve skupa saberemo, šta bismo mi time dobili? Šta običan građanin dobija takvim pridruživanjima koja ne znam ni kako mogu da se izvedu institucionalno, funkcionalno – pita Davidović.
Ima li šanse da EU u martu odobri početak pregovora sa BiH?
Ta šansa nije otvorena danas, nego u novembru kada je Evropska komisija (EK) emitovala izvještaj u kome je navela šta sve treba da uradi BiH da bi se otvorili pregovori. Imamo set od 14 prioriteta i listu od devet koraka. U novembru je Evropski savjet delegirao mandat EK da najkasnije u martu podnese izvještaj o spremnosti BiH za početak pregovora. Koliko smo od tada do danas uradili? Bojim se da nas ne bi u nekim realnim aršinima kvalifikovali za kandidata sa kojim treba da počnu pregovori. Međutim, cijela priča se dešava u geopolitičkom okviru koji je poznat i najširoj publici. Blagodareći takvom okviru i svemu što se na geopolitičkoj sceni dešavalo dobili smo i status kandidata. Iako, ruku na srce, uslove za to nikada nismo uspunjavali.
To bi mogao biti razlog zbog koga bi se eventualno moglo dogoditi da dobijemo i početak pregovora. Da bi se to ispunilo, mi smo imali na prečac usvojen Zakon o sprečavanju pranja novca. To je dobar znak, ali po meni, i po aršinima EK, to nije dovoljno. Ako pitate za optimizam, ja sam uvijek optimista. Ako ništa druga onda zbog tog geopolitičkog razloga.
Tehnički, kako će to izgledati? Da li bismo odmah počeli pregovore ili se samo saopštava datum kada počinju pregovori BiH i EU?
Imate taj problem da obično EK označi početak pregovora, ali ne odredi datum pregovora. Kao neko ko se duži period bavi evropskim pridruživanjem, pobornik sam toga da nam odmah daju i datum početka pregovora. On može biti i do kraja ove godine, početkom iduće, može biti kasnije… Ali bi bilo veoma važno da imamo datum jer tada treba da počnu i tehničke pripreme u zemlji koja treba da počne pregovore, da se formiraju pregovaraki timovi.
Oduvijek sam zagovarao da, sve što se sada akumuliralo u 14 tačaka, plus devet koraka, treba da se sukcesivno rješava kroz pregovore. Bolje je da krenu pregovori pa ćemo onda pregovarati i “Sejdić i Finci” i Ustavni sud BiH, i set zakona koji se tiču uspostave vladavine prava. Mnogo toga bismo uradili jer onda nećete moći da napravite ni jedan korak ukoliko se ne usaglasimo sa evropskim zakonodavstvom.
Možemo li komplikovanu birokratsku priču da spustimo na nivo građana? Šta biste im rekli ako vas pitaju da navedete tri, pet ili deset benefita od započinjanja pregovora, odnosno od članstva u EU?
Benefiti su, prije svega, ekonomski. Svaka zemlja koja je primljena u članstvo EU pokazala je ekonomski rast. Ako ne u prvih godinu, dvije, tri, ali nakon toga dolazi do velikog priliva evropskih investicija i evropskih fondova za zemlji članici, za njenu obnovu i rekonstrukciju. Bojim se da će to zvučati kao fraza, ali ako uđemo u fokus EU onda ćemo vjerovatno ući u nekakav format koji će značiti više vladavine prava, više principijelne jednakosti građana pred institucijama, više odgovornosti tih institucija. Ako imate ekonomski rast, onda to znači porast zapošljavanja, a to znači porast životnog standarda. To su sve stvari koje se ne dešavaju u prvim godinama, ali posmatrano perspektivno, čini mi se da bi to za nas bilo mnogo bolje u odnosu na ovo u čemu sada živimo i na način kako živimo.
Konačno, ako gledate standard gotovog prozvoda, hajde da krenemo od nekakve prodavnice, više nećete moći da prodajete prerađevinu, hranu, pića, bilo šta što nema evropski standard.
Šta to znači?
To uopšte nije nikakva mudra filozofija nego je riječ o tome da ne smijete imati nedopuštene komponente i sastojke. Znači, ako se striktno primjenjuju evropski standardi i zakoni, imaćemo zdraviju hranu, na primjer. Da ne govorim o obrazovanju, o socijalnim službama i šta sve država treba da garantuje građanima i šta građani od tih institucija opravdano potražuju. Mnogo više trasparentnosti nego što je sada imamo.
Zvanična istraživanja javnog mnjenja govore da je natpolovičan broj ispitanika u BiH koji podržavaju članstvo u EU. Da li mislite da prosječan građanin zaista zna koje su prednosti, a koje su eventualno mane članstva u EU?
Veliki problem još od kada sam u ime BiH počeo pregovore o stabilizaciji i pridruživanju jeste nedovoljna obaviještenost “običnih” ljudi. Postoji stereotip kod naših ljudi “ako dobijemo članstvo u EU, valjda će nam tada biti sve mnogo bolje nego što je sada”. To je otklon od ove naše notorno loše i ružne stvarnosti. To su neka normalna razmišljanja, nadanja običnog čovjeka. Koliko ti ljudi zaista znaju o životu u EU, koliko su putovali, koliko imaju svojih članova porodice i rođaka koji tamo žive, pa porede standard života? Imate zaista nekog ko je majstor, vodoinstalater, tehničar, medicinska sestra pa tamo ima platu od koje može pristojnije da živi. Niko se neće obogatiti, ali ga niko i ne kinji da bi tu platu dobio jer ima daleko veće zaštite.
Taj stepen podrške članstvu je 2006. na nivou BiH bio oko 78 odsto. Ako je sada i na 50 odsto, imamo dva razloga. Prvo, dugo traje taj proces, prevelike su liste uslovljavanja od strane EU, predugo nas je EU čak i odvraćala od integrisanja jer su imali mnogo svojih problema. I na sve to imate veliku političku priču, koja traje poprilično dugo, koja nam govori o manjkavostima EU, manjakvostima zapadnog svijeta.
Reforma javne uprave takođe je jedan od 14 prioriteta za BiH. Postoji percepcija da je je sve bolje u EU, počev od šalterskog radnika, pa nadalje. Šta očekuje javnu upravu u BiH na evropskom putu?
Ne moramo ići u EU, dovoljno je da odemo u Srbiju gdje je izvedena digitalizacija javne uprave. Ako tamo tražite rodni list, to ćete učiniti sa svog računara i dobićete ga bez plaćanja takse. Sve lične dokumente koje trebate dobićete na isti način. Ličnu kartu nećete čekati duže od tri dana, ukoliko imate svu potrebnu dokumentaciju. E, tako vam je i u Evropi. A, otiđite kod nas pa da vidite kako ćete proći u CIPS u iščekivanju dokumenata, 15 dana, malo peripetija, pitanja i potpitanja, taksenih markica…
Koliko prostora za korupciju u javnoj upravi kod nas postoji, možemo da pričamo dugo i veoma bolno. Ukoliko se javna uprava reformiše po aršinima kako je to propisano kriterijumima evropskih zakona, to sve skupa više neće biti slučaj. Ako sada od javne uprave tražite postupanje po nekom vašem zahtjevu, pa tražite da dobijete kompletan spis, vidjećete da li ćete ga dobiti. To vam je vladavina prava i zakona, to je transparentnost javne uprave. Kod nas ne možete ni ući u tu upravu da ne dobijete priču, u najboljem slučaju, dođite sutra. Žargonski rečeno, dođeš na šalter pa se sagneš na prozorčić.
Izborna reforma nije uslov za početak pregovora, ali se stalno provlači. Imamo zahtjeve za suštinskim izmjenama Izbornog zakona, čak i Ustava BiH, a na drugoj strani se pominju samo tehničke izmjene. Za koju verziju ste vi?
Ja sam za efektivnu, za efikasnu verziju. Za ono što će nam poboljšati izborni sistem. Dakle, ako bi me neko ubijedio da je u stanju kroz bilo kakvu izbornu reformu da uvede ono za čim čeznemo, a to je skeniranje glasova i digitalizacija procesa, onda će me ubijediti da ja to podržim.
Je li to spasonosno za poštene i fer izbore?
Ne znam da li je to spasonosno, ali znam da je mnogo bolje u odnosu na ono što sada imamo. Hajde da vidimo kod nas u okružnju, Hrvatska je članica EU, Srbija je kandidat koji je počeo pregovore o članstvu. Koliko dugo se čeka proglašenje izbornog rezultata? Dijele li se neke vreće po gepecima, završavaju li u nekim sačekušama, da li se neko s nekim potukao oko vreća? I nakon toga dva mjeseca ne možemo da dođemo do stvarnog rezultata, a onda, blago meni, krenemo u osporavanje tih rezultata. Pa se u BiH nakon izbora mjesecima vuče trakavica da se uspostavi vlast na bilo kom nivou. Drugo, koliko mahinacija imamo u izbornom procesu jer je baziran na novcu i fondovima, a nakon toga na izornim tehnikama.
