Ciljani ruski raketni udari uništili su veliki dio energetske infrastrukture zemlje, što je dovelo do nestanka struje koji je trajao danima za šest miliona ljudi prošlog mjeseca.
Skoro 50 odsto energetskih objekata u zemlji već je pogođeno ruskim napadima, a preostalih 50 odsto ostaje pod stalnom prijetnjom bombardovanja. Sirene za vazdušni napad odzvanjale su širom Kijeva ove nedjelje da bi upozorile na predstojeće raketne napade. Neki gradovi u Ukrajini uspjeli su da održe takozvani normalan raspored isključenja struje u četvoročasovnim periodima tri puta dnevno. Ali na drugim mjestima, kao što je istočni grad Harkov, nestanak struje može trajati i do 12 sati dnevno.
Situacija nije bez ironije. Ranije ove godine, raznovrsno snabdijevanje Ukrajine energijom smatralo se ključnom za njenu otpornost. Ukrajinski sektor električne energije smatran je potencijalnim bedemom protiv ruskih prijetnji da stisne Evropu tokom zime ograničavanjem izvoza gasa na kontinent. U junu je ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski najavio da će Ukrajina početi da izvozi struju u Evropsku uniju preko Rumunije. U to vrijeme, američka sekretarka za energetiku Dženifer Grenholm rekla je da je „oduševljena dostignućem Ukrajine, postignutim dok je štitila svoju državu, što će utrti put ka onome što znam da mogu postati: elektrana čiste energije i izvoznik energije u Evropsku uniju“.
Međutim, kako ruske rakete nastavljaju da uništavaju energetsku infrastrukturu, Ukrajina se oslanja na podršku EU da održi u životu svoje bolnice, škole i administrativne zgrade. Energetska zajednica—organizacija koja okuplja Evropsku uniju i njene komšije kako bi stvorila integrisano, panevropsko energetsko tržište—uskočila je u pomoć Ukrajini.
Grupa – zajedno sa Evropskom komisijom i ukrajinskim Ministarstvom energetike – postavila je pravni okvir za suzbijanje uticaja Rusije novostvorenim Ukrajinskim fondom za energetsku podršku. Energetska infrastruktura koja se ne može dobiti putem donacija sada se može kupiti preko fonda.
Ali finansiranje je samo jedan od faktora ukrajinske energetske krize. Potrebno je najmanje šest mjeseci za proizvodnju velikih energetskih transformatora uništenih u ruskim napadima, koji su ključni za održavanje ukrajinskog napajanja električnom energijom.
– Najveće potrebe trenutno su vezane za popravku visokonaponskih energetskih transformatora, koji se rijetko mogu naći u Evropi. Ono malo koliko je dostupno u Evropi nije dovoljno da pokrije potrebe Ukrajine. Tako da će morati da se proizvode, što će trajati najmanje šest mjeseci do 18 mjeseci, u zavisnosti od njihove veličine i instalirane snage. Transport ovih transformatora je takođe velika i složena logistička operacija, koja oduzima dodatno vrijeme i novac – rekao je direktor Energetske zajednice Artur Lorkovski.
U međuvremenu, Pavel Pavlišin, bivši šef nuklearne elektrane Rivne, koja obezbjeđuje 12 odsto ukrajinske energije i 26 odsto nuklearne energije u zemlji, rekao je da će dalji ruski udari biti razorni za ono što je ostalo od energetske infrastrukture zemlje — uključujući nuklearna postrojenja koja predstavljaju opasnost za cijeli region.
– To je komplikovana slika. Rivne, na primjer, obezbjeđuje struju i istoku i zapadu, glavnim centrima Kijeva i Lavova. Najgori scenario za Rivne je ako postrojenje ne dobije potrebnu energiju, onda ne možemo da nastavimo sa hlađenjem fabrike. Imamo generatore na gas za pumpanje vode ako se to dogodi, ali to je samo na 10 dana. Nakon ovog perioda, elektrana je u ozbiljnoj opasnosti – rekao je Pavlišin.
Većina ljudi u energetskom sektoru Ukrajine ne vjeruje da bi Rusija pokušala da napadne ili zapleni bilo koju nuklearnu elektranu, a da joj ne obezbijedi pristup energiji za nastavak hlađenja. Insajder vlade koji je govorio pod uslovom anonimnosti je rekao: – Rusija nije toliko glupa. Oni su postavili ovu infrastrukturu i znaju kako ona funkcioniše. Kada su zauzeli Zaporožje (nuklearnu elektranu), priključili su ga na elektroenergetsku mrežu Rusije. Anektiraće postrojenja, da, i izgladnjivaće Evropu potencijalnim napajanjem, ali oni nisu glupi.
Ukrajina se suočava sa najtežom zimom do sada. Čitavi gradovi leže u ruševinama, ali mnogi ljudi koji su pobjegli iz područja koja su pretrpela velika oštećenja u ranim danima rata sada se vraćaju. Ono što pronalaze su razrušena naselja i hladni domovi. Dok Rusija nastavlja intenzivnu kampanju bombardovanja ukrajinske energetske infrastrukture — najnoviji napadi u ponedjeljak ponovo su ostavili bezbroj ljudi bez pristupa struji, grijanju i vodi — ljudi se suočavaju sa mukotrpnim izborom: ostati i ponovo izgraditi one kuće koje se mogu spasiti ili otići negdje drugde.
Dok temperature padaju ispod nule, Ukrajinci se bore da prežive. Anhelina, 24-godišnjakinja iz Kijevske oblasti, rekla je da je odlučila da se vrati u dom svojih roditelja van Kijeva jer život u njenom stanu više nije opcija.
– Definitivno je teže živeti u visokom stambenom kompleksu nego u kući mojih roditelja. Imaju kamin. Imaju gas koji i dalje radi. Na mnogim mjestima u Ukrajini gas više ne radi. Osjećam se zaista privilegovanom što imam opciju da živim na ovaj način „van mreže“. Za ljude na 20. spratu, kao što sam ja, bilo je zaista teško. Jedva ima vode. Možete napuniti kantu za pranje, ali što ste više u zgradi, to je manji pritisak vode. Ljudi stoje u redovima u prodavnicama vode i onda pokušavaju da donesu vodu u liftove kada imamo struju, ali onda rizikujete da se zaglavite u liftu četiri do osam sati kada struja nestane – rekla je ona.
Dok se Anhelina bori da nastavi svoj svakodnevni život, sumorna predviđanja gradonačelnika Kijeva Vitalija Klička predstavljaju mračnu budućnost. Gradonačelnik je nedavno upozorio građane da obezbijede da imaju dovoljno vode, odjeće i namirnica da prežive zimske uslove. Podsticao je one koji mogu da napuste grad.
– Zamolio bih svakog stanovnika Kijeva da razgovara sa rođacima, poznanicima. Ako neko negdje ima kuću, da u slučaju kritične situacije može da ode i ima grijanje i vodu, dvije ključne komponente za normalan život – rekao je Kličko.
Za ljude poput Kariju, međutim, povratak kući nije opcija. Kratak predah od mraka — stanovnici Hersona nisu imali struju nekoliko mjeseci — naglo je prekinut zbog ruskog granatiranja, piše Blic.
– U Hersonu su Rusi pokušali da nas nateraju da uzmemo ruska dokumenta da bismo otvorili naše kafiće. Nisam htjela to da uradim, pa smo zatvorili i sakrili našu opremu da je ne bi ukrali. Ovdje svaki udar znači manje struje, više mraka. Ali to je barem život bez Rusa. Zbog toga sam srećna – rekla je ona.
(Srpskainfo)
