Preživeli smo i ovo leto. Malo je tu bilo uživanja za običan svet koji je uglavnom gledao cene i pratio svoju finansijsku propast. Moralno smo odavno na dnu, prostakluk je manir koji se promoviše kao poželjan u društvu. Sporili smo se i oko Tvrtka, čiji je više i od koga je veći, a najviše su nas spremali za borbu. Neprijatelj nadire, a bajininim plećima treba podupirač. No, tanka je odbrana ako je čine kupljeni, ucenjeni i zavedeni.
Polazeći valjda od izreke da onaj na brdu više vidi i zna, javljaju na javnom servisu da su pamet Srpske isterali na planinu da joj drže predavanja. K’o biva, neka nevladina organizacija koju podržava predsednik RS na Jahorini je okupila mlade (nisu obavestili koga i kako) da im uteruju patriotizam i, čini se, uglavnom pričaju bajke. Za vikend su im se pridružili veliki umovi, dve najviđenije glave s ove strane Drine – baja i Radovan mu.
Radovan je pragmatično govorio o usklađivanju stipendija sa inflacijom, a baja je uglavnom pričao o životu ovde. Dakako, iz svoje perspektive.
“Ovde je najbolje. Nema te zemlje na svetu u kojoj bih ja mogao ovako dobro da živim. Vozi me auto, tu mi je i helikopter ili avion, ako zatreba. Para imam koliko hoću, firmu koju poželim, utrkuju se da se druže sa mnom. Patrijarh me zove, sa Vučićem večeram, Erdogan me više voli od Bakira, sa Orbanom dogovaram poslove. To je svet, a ne onaj truli zapad gde ništa ne možeš. Jeste li videli šta je Austrija uradila mom drugu Štraheu? Optužili ga za korupciju i pala Vlada. I Kurc mi je morao pobeći. To kod nas ne bi moglo. Ovde vam je narod tako bles….mudar da on sve prozre. Zna on da mu bez mene nema budućnosti ni države”, objašnjavao je baja mladim liderima lepote života na ovim prostorima.
I nije pogrešio jerbo je bilo i takvih likova koji su u nedelji iza nas izašli na proteste kako bi uzbunili sebi slične na drugom kraju puta. Normalnim ljudima je sve to ostavilo gorak ukus u ustima i dozu zabrinutosti. Da li će se na ovome završiti ili je ovo počelo kao komedija sa tragičnim epilogom? Nije kao da to već nismo prošli.
I dok je većina za sendvič i tapšanje po ramenu dizala tenziju tamo gde granice nema (kao da nam nisu preko glave), drugi su to činili za velike pare. Direktor Luka će se, na primer, uskoro voziti u Tesli. Za tu priliku će iz Srbije doći i instruktor da vozače (I samog Luku možda?) uputi u tajne ovog električnog automobila. Da ne pričamo o tome što je 82 miliona direktno dao privatnoj firmi za postrojenje koje ista do sada nije proizvodila.
Da brani predsednika, odnosno republiku (što je, kažu, isto) pred kamere su postavili Ognjena. Njemu su rekli da je savetnički hleb lagan. “Ima ih tamo 20. Kad si video da je neko nešto rekao osim Milana, ali on se blamira po posebnoj tarifi”, rekao mu je čovek koji zna čoveka koji mu je to sredio sa bajom.
No, svako mora da plati svoju cenu, a Ognjenu je, mada nije baš građen, baja namenio ulogu kečera. “Valjaćeš se u blatu sam, neprijatelj je nevidljiv ali prisutan. Publika neće ni primetiti ako joj oči zamažeš blatom. Nemoj da štetdiš”, rečeno mu je pre nastupa.
I tako su nas gađali blatom, da ne kažem blatili, ne samo prethodne nego i nedeljama unazad.
Dele, sluđuju i zavađaju dok se, kao, bore za institucje od kojih su ostali samo nazivi. Ljušture. Suština je odavno prešla u privatne ruke isto kao što se javni novac pretače u nečije džepove.
Odavno je sve ogoljeno. Više nema potrebe da se skriva, da se „Vlasi ne dosete“. Tužilaštvo i sudstvo odavno poručuju: “Samo vi gledajte svoj posao, opušteno”.
A što se ovih „Vlasa“ tiče, odavno ne marimo za to. Kao da se ne radi o našim parama, zemlji i budućnosti.
