Prošle subote, 25 oktobra, desio se sada već poznati incident u podgoričkom Zabjelu, kada su nekolika državljana Turske i Azerbejdžana nožem povredila domaćeg momka koji je izašao da zaštiti devojke. Ovo je izazvalo masovno pokretanje lokalnog stanovništva, proteste, svađe sa policijom, rasprave u parlamentu, i paljenje nekoliko lokala turskih državljana u Podgorici i Herceg Novom. Multietnički raj se pretvorio u potencijalni pakao sukoba domicilnog stanovništva sa doseljenim ili privremeno nastanjenim turskim stanovnicima.
Oni koji ne prate dešavanja na terenu, našli su se u čudu. Otkud sad Turci, dakle pravi Turci, a ne naši muslimani u Crnoj Gori? U samoj Crnog Gori krenuo je ozbiljan talas panike i nagađanja sa brojkama koje tvrde da ih možda ima i celih 100.000 i da bi u zemlji sa malom populacijom uskoro vrlo lako mogli da postanu ozbiljna konstitutivna nacija.
Ministar policije Šaranović izjavio je da je popisano 13.500 turskih državljana i da je to daleko od populističke i ksenofobične priče koja se širi po mrežama itd. Vlada je, međutim, privremeno suspendovala bezvizni režim sa Turskom, uhapsila 45 osoba i najavila borbu protiv ilegalno prisutnih uz istovremeno protivljenje domaćim pojavama šovinizma i „rasne netrpeljivosti“ itd.
Sa turske strane je došla reakcija iz Vlade, ministar spoljnih poslova Fidan je zvao svog kolegu u Vladi Crne Gore i zatražio garantovanje sigurnosti za turske državljane. Onda se preko mosta u Podgorici napravila projekcija u bojama turske zastave kao simbolička gesta. U četvrtak dok ovo pišemo, situacija je i dalje napeta, ali su ljudi uglavnom zbunjeni i nije baš jasno šta se to dešava
Of šor raj
Priča o Turcima u Crnoj Gori ima razne nivoe tokom poslednjih devet godina, tačnije od kada se desio pokušaj puča u Turskoj. Pokušajmo da registrujemo bar neke od njih. Nakon propalog puča i početka rata Erdogana i AKP protiv Gulena i članova njegovog pokreta Hizmet, koji su optuženi kao glavna snaga za izvođenje puča, ovi „izdajnici“ su počeli da odlaze iz zemlje u raznim pravcima.
Pošto se radi o modernistima, veliki deo je krenuo ka Evropi i Americi. Centar gulenizma na Balkanu je Albanija, Ramin svojevrsni diznilend, koji je i jedan od dva centra iranske opozicije, prostor preko koga zapadnjaci rade razne kontroverzne poslove, povezane i sa tradicijom tzv. Žute kuće, kao i sa supstancom sa kojom najviše povezuju Albance i dva čuvena crnogorska sela.
No pošto je Crna Gora u blizini, ima divnu obalu, lepu mediteransku klimu, a Đukanović je i nju pretvorio u svojevrsni of šor raj za sve problematične poslove i problematične likove poput čuvenog Šinavatre, oni su počeli da otkrivaju malog balkanskog ekološkog tigra.
Prvi put sam se suočio sa ovim novim fenomenom pre tri godine kada sam, posle nekog vremena, ponovo proveo izvestan period na crnogorskom primorju. Ovi ljudi su se već bili ukorenili, raširili biznis, oragnizovali su se i bili vidljivi više nego Rusi koji su standardno predstavljali najveću inostranu zajednicu. Brzo su preuzeli puno poslova u starom gradu u Budvi i u Kotoru, i osim restorana preuzeli su čak i poslove sa suvenirima. Na primer, ako ste putovali autobusom, po pravilu je bar jedan putnik bio iz ove nove zajednice.
No, osim primorja, počeli su ozbiljno da se šire i u Podgorici. Dakle ovi ljudi su došli sa ozbiljnim kapitalom, vredni, preduzimljivi, sa porodicama i počeli su sebi da organizuju život, veoma zadovoljni novom sredinom, klimom, i mogućnostima.
Ministar policije Šaranović izjavio je da je popisano 13.500 turskih državljana i da je to daleko od populističke i ksenofobične priče koja se širi po mrežama
Nakon njih, počeli su da dolaze, bilo kao njihovi radnici, ili kao zaposleni na građevini, neki drugačiji Turci. To je već i drugačiji antropološki i socijalni sloj koji je stizao iz kurdskih delova Turske i sa Kavkaza. Dakle ondašnji „dinarci“ su došli u prostor domaćih dinaraca. Oni su vremenom počeli da se osećaju sigurnije, organizovanije, jer ih je bio sve veći broj, dok je domaće stanovništvo nastavilo da odlazi.
Tako su „Turci“, od prijatnih, vrednih i isticanju nesklonih ljudi, polako postali bučni, vidljivi i sve više nametljivi, kao što se dešava sa muslimanskom migracijom u onim delovima evropskih zemalja gde ovladaju nekim mestom i postanu većina ili bar jaka i vidljiva zajednica. Crna Gora se, u izvesnom smislu, pretvorila u studiju slučaja brze transformacije, gde se na malom uzorku brzo menja sastav stanovništva. Domaća populacija u povlačenju počela je da govori o tome i da se oseća ugroženo, da bi sa ovim incidentom u Zabjelu stvari eksplodirale izvlačeći stare crnogorsko-hercegovačke arhetipove.
Turske investicije
Bilo je zanimljivo gledati pobunjene ljude sa Zabjela kako se raspravljaju sa policijom gde jedni druge međusobno optužuju da su prodali državu. Kaže policajac: „Pa ljudi nijesam ja poizdavao one stanove za po 500 evra…“ Crna Gora između ostalog od 2018. godine ima i zakon o prodaji državljanstva za one koji ulože više od pola miliona evra što je po statistikama iskoristilo više od 2.000 ljudi. Evropska unija je sa negodovanjem reagovala na taj zakon i više puta tražila od Podgorice da ga ukine.
Ključno pitanje je koliko Turaka zaista ima. Mnogi su počeli da govore o pravoj invaziji i da procenjuju da ih je od 30 do čak 100 hiljada. Zanimljivo je da je stranaca sa legalnom dozvolom boravka u CG 100.000, od čega nije mali broj Turaka. Turci po zvaničnoj statistici ili poseduju ili imaju udeo u svakoj petoj firmi koja radi u CG. I tursko prisustvo se vrti na oko 20 procenata privredne aktivnosti.
Turska je najveći strani investitor sa oko petinom stranih investicija. Dvadeset posto letova sa crnogorskih aerodroma je ka Turskoj. Od 2019 uložili su u kupovinu nekretnina oko 220 miliona evra. Vidljive su škole za decu, firme sa natpisima na turskom itd.
No, Turska je još u prošloj deceniji počela da se javlja kao ozbiljna investitor i čak se govorilo o kupovini i reaktivaciji aerodroma u Beranama, kada je velika turska kompanija 2012. kupila Željezaru Nikšić. Nove vlasti su nastavile saradnju sa turskom državom posle 2020. i, recimo, turski Dijanet je dobio mogućnost da direktno postavlja muftiju za Crnu Goru. To je uvaženi Rifat Fejzić koji je ovih dana Srbiju optužio da podstiče ovakve sukobe i da hoće da naruši multietničko jedinstvo i „kazni Tursku preko Crne Gore“ kako je napisao u objavi na Iksu. Podgorica je čak dogovorila i otvaranje zajedničke ambasade sa Turskom.
No, uspon ovih odnosa poremetilo je nekoliko stvari. Erdogan nije baš bio zadovoljan što su gulenisti našli sigurnu luku u CG, sve dok su mu predstavljali ozbiljan problem kod kuće. Veći je problem afera Čamgoz o kojoj moramo da kažemo par reči.
Prava brojka
Godine 2022. policija Crne Gore uhapsila je Binalija Čamgoza, turskog državljanina, kontroverznog biznismena, koji je sa falsifikovanim pasošem došao u CG i otvorio preduzeće u Budvi. Dakle, radi se o investitoru. Po drugoj priči, policija ga je slučajno uhvatila kad je iz Albanije prešao u CG. Što bi rekli, posrećilo im se. Ovaj gospodin, koga je po zvaničnoj priči potraživala policija Turske, odmah je zatražen od Ankare. Crna Gora je to najpre odbila da bi u avgustu mesecu prošle godine odluka bila preinačena i ovaj kurdski Turčin otišao je u zemlju svog porekla.
Erdogan nije baš bio zadovoljan što su gulenisti našli sigurnu luku u CG, sve dok su mu predstavljali ozbiljan problem kod kuće
Nezvanična verzija tvrdi da se radi o važnom asetu nekih struktura u Turskoj, turskom Kosmajcu, do koga je eliti tamo bilo veoma stalo i da je on zapravo razmenjen za jednog crnogorskog građanina koji je proveo osam meseci u turskim zatvorima jer su ga otpužili da je pomagao službi uticajne bliskoistočne države, time što im je otvarao firme po Crnoj Gori (dakle opet investitori).
U svemu ovom ima raznih zanimljivih aspekata poput recimo podeljenog odnosa domaćeg muslimanskog stanovništva prema ovim Turcima. Neki su zadovoljni što raste broj muslimana u zemlji, a kod drugih je preovladao klasno-socijalni odnos pa ih doživljavaju kao ozbiljnu poslovnu konkurenciju u nizu oblasti poput građevine, trgovine itd.
Na sve ovo treba dodati da zvaničnom popisu ne veruje baš niko što je slučaj za gotovo sve balkanske zemlje. Setimo se da je od njegovog završetka do objavljivanja rezultata prošlo godinu dana što se tumači političkim štelovanjem podataka. Otud su ovi podaci o broju firmi u vlasništvu daleko važniji i ilustrativniji od broja popisanih.
Dakle ako 15.000 ljudi ima firmu nije teško izračunati makar okvirni broj članova njihovih porodica što za malu Crnu Goru predstavlja ozbiljan procenat stanovništva. Uz to, tu je i nekih 60 do 70 hiljada Rusa i Ukrajinaca, tako da se Crna Gora ubrzano menja u sastavu populacije, sistemu obrazovanja i raznim drugim aspektima. Za centralnu i zapadnu Evropu pre svega se postavlja pitanje bezbednosti i budućnosti islama u Evropi.
Redžep Tajip je u jednom od svojih trenutaka inspiracije i prepiranja sa evropskim zvaničnicima rekao: „Idite, rađajte decu tamo i Evropa će biti vaša“.
Standard. rs
Miša Đurković je direktor Centra za geopolitiku na Školi za međunarodne odnose budimpeštanskog Matija Korvin Kolegijuma. Ekskluzivno za Novi Standard.
