Na baltičkom ostrvu Rujan, u gradiću Arkona, nalazili su se njihovi paganski hramovi posvećeni bogu Sunca.
Arkonu su uništili templarski vitezovi 15. juna 1168. godine.
Kostić piše i o djelu arapskog geografa i istoričara, pod punim imenom Abu al-Hasana Ali ibn al-Husaina ibn Ali al-Mas’udija (oko 896, Bagdad, umro u septembru 956, u Kairu, Egipat), koje predstavlja jedan od značajnih izvora za istoriju mnogih naroda. Nas posebno zanima ono što je Al-Masudi pisao o Slovenima i Rusima, budući da je njegovo svjedočanstvo jedno od najranijih.
Njegov prvi iskaz zanimljiv je za nas zbog toga što pisac dovodi u vezu Slovene s njihovom prapostojbinom Indijom i govori o sličnosti njihovih običaja, što sugeriše moguće zajedničko porijeklo.
„Jedna od mnogih paganskih nacija koje žive u hazarskoj zemlji jesu Sekilibah (Sloveni), a drugi su – Rus (Rusi). Oni žive na jednoj od dveju strana grada (Itila, prestonice Hazara, prim. prev.); oni svoje mrtve spaljuju zajedno sa stokom, oruđem, oružjem i nakitom. Kada muškarac umre, njegova žena se spaljuje živa zajedno s njim; kada žena umre, njen muž se ne spaljuje. Ako neoženjen momak umre, on se vjenčava poslije svoje smrti. Žene su srećne da budu spaljene jer one same po sebi ne mogu da uđu u raj. Ovaj postupak je dominantan takođe među Indusima, kao što smo rekli. S tim što Hindusi ne spaljuju žene zajedno s muževima ukoliko to nije njihova sopstvena želja”, citat je iz prvog toma životnog djela arapskog putopisca (Al-Masudi, Livade zlata, str. 408, I tom).
Malo dalje, Al-Masudi kaže i ovo, u vezi za Srbima: “Pleme koje spomenusmo pod imenom Sarbin, spaljuje se na ognju; kada im umre vladar (knez) ili starješina (župan), oni spaljuju i njegovog jahaćeg konja. Oni imaju običaj sličan običajima Indusa; to smo djelimično pominjali pri opisu planine Kabha i Hazarske zemlje, kada smo govorili da se u Hazarskoj zemlji nalaze Sloveni i Rusi, i da se oni spaljuju na lomačama.”
Srpskainfo
