Prirodna bogatstva Srpske Vlada daje u bescijenje
U Republici Srpskoj je u 2022. godini naplaćeno oko 50 miliona maraka na ime koncesionih naknada. Dok se čekaju podaci o naplati koncesija u prošloj godini, mnogi upozoravaju da država premalo zarađuje u odnosu na ogromna prirodna bogatstva koja se daju na eksploatisanje privatnim licima.
Koncesije – neuređen prostor između loših zakona, spornih regulativa i političkog uticaja.
Prema zvaničnim podacima, prihodi koje Republika Srpska ostvaruje po osnovu naplata za izdate koncesije se godinama kreću od rasponu od 35 do 55 miliona maraka godišnje.
2018. godine, uplata koncesione naknade iznosila je oko 54 miliona maraka, 2019. godine dolazi do drastičnog pada pa je uplaćeno 35 miliona, u 2020. godini je prihodovano oko 37 miliona maraka. 2021. godine prihod raste na 50 miliona maraka, dok u 2022. godini dolazi do stagnacije, pa je u budžet Republike Srpske uplaćeno oko 50 miliona maraka po osnovu koncesionih naknada.
Oblast koncesija godinama otvara pitanje kako se zaključuju ugovori, ko ostvaruje milionske prihode, zašto nema transparentnosti i koliko zapravo država ima koristi od davanja saglasnosti za eksploataciju svojih prirodnih bogatstava?
Rijeke, jezera, vjetar, Sunce, ugalj, mineralna ležišta neka su od prirodnih bogatstava Republike Srpske koja se uz određenu naknadu ustupaju na upotrebu trećim licima. Međutim, oblast konsecija je jedna od najmanje transparentnih. Tako mnogi upozoravaju da se prirodna bogatstva eksploatišu, koncesionari ostvaruju prihode, a adekvatna kontrola godinama ne postoji. 00.38)
Prihod od koncesija dijele država i opštine ili gradovi i cilj bi trebalo da bude pomoć Republici Srpskoj i lokalnim zajednicama u kojima kojima se nalazi rudnik, elektrana ili se uzima voda, kamen, šljunak.. U praksi se međutim dešava nešto drugo.
„Ali ono što što mi imamo trenutno su niske koncesione naknade. To je toliko mizerno da su pojedine koncesione naknade se svele na par stotina maraka na mjesečnom nivou kao prihod nekih opština“, kaže Vladimir Topić iz banjalučkog Centra za životnu sredinu.
Nakon drastičnog skoka cijene svih energenata sada imamo situaciju da koncesionari još više zarađuju prodajući ugalj ili struju, a da država dobija iste prihode.
Dok Hercegovinu već nekoliko godina trese solarna groznica, predstavnici opozicije upozoravaju da koncesije za brojne solarne elektrane dobijaju osobe bliske vladajućim političarima.
„Treba podsjetiti da je supruga gradonačelnika Trebinja takozvani investitor i da proizvodi struju i da je dobila koncesiju i bavi se proizvodnjom struje pod čudnim okolnostima. Znamo da postoje firme bliske ministru Staši Košarcu i on preko povezanih firmi ima ovdje solarne elektrane“, kaže narodni poslanik Liste za pravdu i red Nebojša Vukanović.
Iz Ministarstva energetike i rudarstva Republike Srpske nismo dobili odgovore na uredno postavljena pitanja: zašto je ovaj prostor toliko neuređen i zbog čega se brojnim koncesionarima toleriše kašnjenje u uplati naknada? Premijer Radovan Višković smatra da je ovaj prostor uređen i da nema privilegovanih.
„Ne može se koncesija dodjeljivati za jednog važe jedni uslovi a za drugog drugi uslovi. Svi koji su dobili koncesiju pod jednakim uslovima plaćaju koncesione naknade“, rekao je premijer Radovan Višković.
Zbog brojnih sumnjivih aktivnosti u polju koncesija Republika Srpska je do sada više puta pretrpjela drastične finansijske udare po osnovu izgubljenih arbitražnih postupaka.
Tako je zbog jednostranog raskida koncesionog ugovora sa slovenačkom firmom Vijadukt, o izgradnji hidroelektrane na Vrbasu, Republika Srpska presudom obavezana da plati skoro 100 miliona maraka odštete i troškova postupka.
(BN)
