Potrošeno mnogo novca, a od reforme nema ništa
Na putu ka EU, brojni su zadaci pred Bosnom i Hercegovinom, a rokovi sve kraći. Jedan od prioriteta za ulazak u evropsko društvo je i reforma javne uprave koja u BiH traje već godinama. Pri tome, još se ne zna tačan broj državnih službenika, a kvalitet javnih usluga daleko je od zadovoljavajućeg. Kad se u sve to upetlja politika, ne čudi što su pomaci minimalni.
Reforma javne uprave u BiH je proces koji traje oko dvije decenije. Mnogo novca je do sada potrošeno, ali očekivanih rezultata još nema. Birokratski aparat je glomazan, o ukupnom broju zaposlenih i dalje se samo nagađa.
Međutim, usvajanjem Zakona o državnoj službi u institucijama BiH, stvoreni su uslovi za uspostavljanje registra zaposlenih. Te izmjene zakona upućene su ka Parlamentu BiH na potvrđivanje.
“Sve zemlje regiona su napravile analizu i sistematizaciju radnih mjesta po svim institucijama i provode jedan postupak optimizacije javne uprave, odnosno optimalnog broja zaposlenih u određenim institucijama za obim poslova koji obavlaju. BiH u tom smislu kasni i nema više nikakvog obrazloženja zašto se ne bi objavio javno registar državnih službenika”, kaže Dragan Ćuzulan, koordinator za reformu javne uprave u BiH.
“Transparensi Internešnel već godinama upozorava na pitanje preopterećenosti administracije, na potrebu provođenja jedne dubinske revizije javnog sektora da vidimo da li nam je zaista potreban toliki broj institucija, toliki broj službi, toliki broj ljudi, kako bi se racionalnije raspolagalo resursima i racionalizovala kompletna javna uprava”, kaže Ivana Korajlić.
Najvažniji izazovi javne uprave su pitanje profesionalnosti, transparentnosti i depolitizacije.
“Ono što se očekuje je da imamo depolitizovanu javnu upravu, otvorene i transparentne postupke javnih nabavki i da iammo zakonska rješenja koja se često izbjegavaju jer vlast voli da ima jednostavno monopol nad javnim dobrima”, kaže Ćuzulan.
Bez političke volje teško je do reformisane javne uprave koja bi trebalo da bude efikasna, te da olakša život i građanima i privrednicima. Kvalitetnija usluga znači skraćivanje procedura, smanjivanje dokumentacije, digitalizaciju, kako ne bi lutali od šaltera do šaltera u potrazi za silnim papirima.
Postoje primjeri pojedinačnih institucija na različitim nivoima koje su ponešto uradile na digitalizaciji usluga. Međutim, dok institucije ne budu mogle međusobno da razmjenjuju podatke onda nećemo osjetiti sve blagodeti ovog procesa, kaže Aleksandar Mastilović, međunarodni konsultant za digitalnu transformaciju. Da bi, na primjer, registrovali firmu, potrebno je da kontaktiramo više institucija i prikupimo brdo papira.
“Onog momenta kad budemo mogli da to uradimo na način da ja mogu da budem u bilo kojoj državi i da, ako se dogovorim kao potencijalni investitor, da platim putem bankovne transakcije sve takse onda ćemo to da osjetimo”, kaže Mastilović.
Iako izgleda kao san, nije nerealno. Potrebna je volja, znanje, finansije, usavršavanje.
“Postoji neka vrsta otpora inovacijama, prelasku na digitalno. Međutim, treba uložiti u njihova znanja i obuku da im objasnite kad im neko pošalje sliku s nepoznatog profila, neki link, imejl koji je sumnjiv da nauče da to ne smiju da kliknu da ne bi ušli ti napadački alati”, kaže Mastilović.
Mnogo je još prostora za unapređenje sistema javne uprave, što je jedan od ključnih koraka na putu ka EU, ali taj posao bi trebalo da uradimo najprije zbog sebe samih.
(BN) Foto:BN
