Anketna komisija o odgovornosti Republičke građevinske inspekcije: Na teren izašla samo 2. novembra

Anketna komisije za utvrđivanje okolnosti pada nadstrešnice danas je govorila o odgovornosti Republičke građevinske inspekcije. „Građevinska inspekcija je prvi i jedini put izašla na teren, na prostor stanične zgrade, 2. novembra 2024. godine i tada je zatvorila gradilište“, podsetila je pravnica Sofija Mandić. Profesor Građevinskog fakulteta, Vladan Kuzmanović, objasnio je da obaveze građevinske inspekcije „nisu kozmetičke – već suštinske, od neprocenjivog značaja za kvalitet i bezbednost objekta“.

Danijel Dašić: „Nepodnošljiva lakoća nepostupanja“

„Kao čovek koji je bio na gradilištu, i kao izvođač i kao nadzor… Sve ovo što se dešava ostavlja bez reči. Jedino što mi pada na pamet je – nepodnošljiva lakoća nepostupanja. Na taj način možemo da opišemo ovo što se desilo“, kazao je građevinski inženjer Danijel Dašić.

“Građevinska inspekcija je sve ono što treba da služi da kad u vozilo sednu neodgovorni investitor i nestručni, pohlepni finansijeri – da to vozilo poštuje zakone i propise, da na taj način sačuva živote svih ljudi koji se nalaze u blizini“, kazao je Dašić.

On je dodao da su radovi zvanično otvoreni 4. septembra 2021. godine, a da građevinska inspekcija nije izašla.

„Prvo svečano otvaranje na kom su Orban i Vučić bili – prosto je neverovatno da nisu primetili da su otvorili nešto što se gradi. Godinu i po dana smo imali veliki broj radova, svaki čovek koji je tu živeo je znao da se obavljaju radovi, da moraju da ih zaobilaze da dođu do perona“, dodao je.

Podsetio je i na drugo svečano otvaranje bilo 5. jula. „Svečano su otvorili nešto što građevinska inspekcija nije kontrolisala“, naglasio je.

„16. oktobra su radovi prijavljeni, a oni se prijavljuju kroz centralni informacioni sistem. To je sistem gde kada se unese – to obaveštenje mora da se pojavi u milisekundi na adresi građevinske inspekcije kao dokaz da je neko iz Ministarstva izvršio svoju zakonsku obavezu i obavestio inspekciju“, objasnio je.

Istakao je da je „bila čudna putanja tog obaveštenja jer je stiglo u Građevinsku inspekciju 1. novembra u 15.34 sati, odnosno 4 sata nakon pada nadsrešnice“.

„Neko je najverovatnije u Ministarstvu primetio da taj fajl nije kompletiran u skladu sa uputstvom da bi uopšte mogao da bude poslat, pa je poslat da bi se ispunila ta zakonska obaveza, to je moja pretpostavka“, dodao je.

Profesor Vladan Kuzmanović: „Nije bilo nikakvog postupanja Republičke inspekcije“

„Pred postupkom u Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu se pojavljuju neka dokumenta i bilo je spekulacija da je inspekcija postupala – tu se radi o zapisnicima Pokrajinske inspekcije koji se isključivo odnosi na funkcionisanje te stanice u saobraćajnom smislu – oni su kontrolisali da li je promenjen zimski ili letnji red vožnje, radovi na kontaktnoj mreži… Nikakvog postupanja Republičke građevinske inspekcije nije bilo“, istakao je profesor Kuzmanović sa Građevinskog fakulteta.

On je istakao i da je ova inspekcijska služba „desetkovana – što jasno pokazuje kakav je odnos Ministarstva prema Republičkoj građevinskoj inspekciji“, kao i da je „deveta rupa na svirali ili trinaesto prase“.

„To je jedna potpuno nefunkcionalna služba, kako se sada pokazalo sa tragičnim posledicama na primeru Železničke stanice u Novom Sadu. Postoje neke teze da ta inspekcija nije bila obaveštena, da sistem komunikacije ne postoji – u okviru Agencije za upravu, postoji Centralna evidencija objedninjenih procedura (CEOP) i u okviru jedne baze podataka, svi dokumenti koji se stave tu su javno dostupni. Inspekcija može da vidi i lokacijske uslove, prijavu radova, građevinsku dozvolu, projektnu dokumentaciju… Pored toga, postoji i direktna komunikacija sa Ministarstvom, u okviru internog centralnog informativnog sistema, gde, šta god Ministarstvo uradi, dužno je da prosledi Republičkoj građevinskoj inspekciji i obrnuto“, objasnio je.

Dodao je da je „nemoguće da Republička inspekcija nije znala da su izdati lokacijski uslovi, da postoji građevinska dozvola, kao i da je u nekom trenutku izdata prijava radova“.

Obaveze Republičke građevinske inspekcije

„Što se tiče obaveza Republičke građevinske inspekcije (…) to nisu kozmetičke obaveze, nego suštinske koje su od neprocenjivog značaja za kvalitet i bezbednost objekta. Ona je dužna da kontroliše da li izdvođači i podizvođači imaju reference i da li po zakonu ispunjavaju uslove da se bave poslovima koji su im povereni. Takođe, dužna je da se brine da li je objekat bezbedan i da li su susedni objekti bezbedni, kontrolišu da li su primenjeni materijali i poštovana pravila struke, da li je propisno gradilište obeleženo…“, naveo je Kuzmanović.

Dodao je da su imali jednu prijavu radova iz 2022. godine – „za radove na zemljištu na toj parceli“.

„Građevinska inspekcija je još tada imala informaciju da postoji prijava radova i tada su mogli da izađu i utvrde sve činjenice i okolnosti“, dodao je.

Sofija Mandić: „Tužilaštvo ne vodi nijedan postupak protiv građevinskih inspektora“

„Građevinska inspekcija je prvi i jedini put izašla na teren, na prostor stanične zgrade, 2. novembra 2024. godine i tada je zatvorila gradilište“, podsetila je Mandić.

Dodala je i da „ni u jednom trenutku za tri godine od kada su počeli radovi – građevinska inspekcija nijednom nije izašla na teren“.

„Mi ne želimo da prozivamo građevinsku inspekciju za nerad tek tako, nego zbog činjenice da je u bilo kom trenutku izašla na teren – ona bi primetila brojne nezakonitosti koje bi dovele do zatvaranja gradilišta i sa visokom sigurnošću možemo da tvrdimo da ne bi došlo do ovih posledica“, kazala je.

Istakla je da se „potencijalno radi o svesnom neprijavljivanju radova od strane Infrastruktura Železnice nadležnom organu, o čemu govori činjenica da su prijavili gradilište inspekciji rada 2021. godine“.

„Vrlo je indikativno po našem mišljenju da Infrastrukture biraju da prijave Inspekciji rada da postoji gradilište, a ne inspekciji koja bi se bavila kontrolom radova. Šta je razlog zbog kog građevinska inspekcija nije izašla na teren, mi ne možemo zasigurno da znamo“, kazala je.

Navela je da se Anketna komisija poziva i na odgovor građevinske inspekcije Tužilaštvu u Novom Sadu, u kom potvrđuju da nisu vršili nadzor.

„Skrećemo pažnju da tužilaštvo, prema našim saznanjima, ne vodi nijedan postupak protiv građevinskih inspektora, nijednog od njih“, istakla je.

Dodala je da je „svaki građevinski inspektor bez naloga nadređenog bio dužan da izađe na lice mesta ukoliko smatra da je neko gradilište nelegalno ili predstavlja opasnost po zdravlje ili bezbednost građana“.

Jovan Rajić: „Tužilaštvo – organ koji je nadležan i ključan u tome da se utrvdi odgovornost“

„Glavni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenad Stefanović se odmetnuo od tužilačke organizacije i sprovodi lov na veštice koje identifikuje izvršna vlast, konkretno predsednik države Aleksandar Vučić“, kazao je Rajić.

„Anketna komisija poziva Visoki savet tužilaštva (VST), koji ima ingerencije nad njegovim radom, da upotrebi pravne mehanizme da ovog odmetnutog tužioca privede poznaniju prava i vrati u okvir njegovih ingerencija dok ne bude prekasno“, rekao je advokat Jovan Rajić, navodeći da se ovakvim zloupotebama u pravosuđu Srbija „približila na korak do Belorusije“.

Takođe je pozvao Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK), „koje u određenim situacijama ima ingerencije nad Stefanovićem, da razmotri mogućnost da i ono reaguje“.

On je podsetio da je VST stavio van snage Stefanovićevo obavezujuće uputstvo tužiocu Borisu Majlatu, koji je na njega uložio prigovor, da se privede predsednik stranke Srbija centar Zdravko Ponoš zbog objave na društvenim mrežama da je korišćen zvučni top na protestu 15. marta u Beogradu.

Konstatujući da je u toku „rat između Stefanovića i republičkog javnog tužioca Zagorke Dolovac“, Rajić je naveo da „ne zna da li se Majlat obratio VST uloživši prigovor na obavezno uputstvo zbog savesti ili „lojalnosti“ Dolovac, ali se na sreću to desilo jer je, kako kaže, Ponoš mogao da se nađe u pritvoru.

Rajić je ukazao i da se neposredno posle protesta u Beogradu javnosti obratio Vučić, poručujući da će odgovarati svi koji šire „laži da je upotrebljen zvučni top“, čime je „prisnuo taster“ na koji je, kako smatra, Stefanović reagovao.

N1