Više od 27.000 žena u Srpskoj bez ginekološke zaštite

Više od 27.000 žena u 16 lokalnih zajednica u Republici Srpskoj nema ginekološku zaštitu, jer domovi zdravlja u tim opštinama nemaju stalno zaposlenog ginekologa.

Prema podacima kojima raspolaže Institut za javno zdravstvo Republike Srpske, a koje su ustupili „Nezavisnim novinama“, domovi zdravlja u kojima nema stalno zaposlenog ginekologa su Kneževo, Šipovo, Istočni Drvar, Krupa na Uni, Petrovac, Oštra Luka, Kostajnica, Han Pijesak, Trnovo, Čajniče, Novo Goražde, Kalinovik, Ljubinje, Berkovići, Srebrenica i ambulanta „Stari Grad“ Hreša u Istočnom Starom Gradu.

„U domovima zdravlja Ribnik, Rogatica i Bileća povremeno se pružaju zdravstvene usluge iz oblasti ginekologije, iako nemaju stalno zaposlenih ginekologa“, navode iz Instituta za javno zdravstvo Srpske za „Nezavisne novine“.

Prema podacima Zavoda za statistiku Republike Srpske i njihovoj procjeni iz sredine prošle godine, u ovim lokalnim zajednicama su živjele 27.104 žene.

Iz Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske za „Nezavisne novine“ ističu da iako je u pojedinim domovima zdravlja, poput onog u Istočnom Sarajevu, bio izražen nedostatak ginekologa, ovaj  problem trenutno je prevaziđen i žene sa tog područja imaju obezbijeđenu ginekološku zdravstvenu zaštitu na primarnom nivou kao i u drugim opštinama.

„Međutim, jeste primjetno da se pojedini domovi zdravlja suočavaju sa nedostatkom kadrova, uključujući i porodične doktore, ne samo ginekologe, te je jako važno da se i lokalne zajednice uključe u rješavanje kadrovskih pitanja, jer prema Zakonu o zdravstvenoj zaštiti i lokalne zajednice imaju obavezu da učestvuju u finansiranju zdravstvene zaštite. Takođe, lokalne zajednice su i osnivači domova zdravlja.  Međutim, skoro nijedan dom zdravlja ne učestvuje u finansiranju, iako utiču na politiku zapošljavanja u ovim zdravstvenim ustanovama“, ističu iz Fonda za „Nezavisne novine“.

Kako dodaju, od izuzetnog im je značaja da osiguraju dostupnost zdravstvenih usluga u svim dijelovima Republike Srpske, kako bi svi osiguranici imali jednak tretman.

„Zato je neophodno da se lokalne zajednice aktivno uključe u podršku i ulaganje u razvoj kadrova koji nedostaju na njihovoj teritoriji. To je direktna korist za stanovnike opštine, a ujedno i jedan od najvažnijih zadataka lokalne zajednice: da zaštiti interese i zdravlje ljudi na lokalnom nivou“, navode oni za „Nezavisne novine“ dodajući da oni svake godine raspisuju poziv za doktora porodične medicine, pedijatra i ginekologa na primarnom nivou zdravstvene zaštite, te da je za 2025. godinu ovaj posao  završen.

Kako smo naveli, jedna od tih opština je i Kneževo, a kako nam govori jedna od mještanki,

ginekolog im dolazi jednom mjesečno, kao i kardiolog, pedijatar i ortoped, dok stalno zaposlenog ginekologa koji je tu svakodnevno nemaju.

„Kada nam je hitno, tada uzimamo uputnicu i idemo u Banjaluku“, kaže ona za „Nezavisne novine“.

Prema riječima žene iz Šipova sa kojom smo razgovarali, situacija je slična kao i u Kneževu.

„Nama dolazi ponekad ginekolog, možda jednom mjesečno. Mi imamo samo doktore opšte medicine, nemamo specijaliste. Ako nam nešto treba idemo u Jajce ili Banjaluku“, kaže ona.

Na pitanje da li im to predstavlja problem, ona ističe da su već navikli te da za drugačije i bolje ni ne znaju.

Nezavisne