Reforma javne uprave zahtjeva veću političku podršku
Reforma javne uprave jedan je od 14 ključnih prioriteta koje BiH treba da ispuni na evropskom putu. Međutim, gotovo sva istraživanja pokazuju da je BiH u ranoj fazi ovog procesa, iako je postignut ograničen napredak.
To je ocijenila i Evropska komisija u posljednjem Izvještaju. Ovo je tema regionalne konferencije koju su organizovali Transparency International u Bosni i Hercegovini, u saradnji sa Kancelarijom koordinatora za reformu javne uprave, uz podršku Švedske.
Da je malo toga učinjeno u protekle dvije decenije, kada se pristupilo ovom procesu, najbolje ilustruje podatak da je Savjet ministara BiH prošle godine produžio period važenja Strateškog okvira za reformu javne uprave 2018-2022. godine do 2027. godine.
“Ta ocjena Evropske komisije govori sama za sebe. Nakon 20 godina javne reforme, BiH se nalazi na početku. Ako gledamo uzroke i razloge zašto je to tako možemo posmatrati dva razloga teoriji i praksi. Dakle, odsustvo političke volje i nedostatak kapaciteta”, stava je Srđan Blagovčanin, predsjedavajući Upravnog odbora Transparency Internationala u Bosni i Hercegovini.
Blagovčanin ocjenjuje da je, osim nedostatka političke volje, reforma javne uprave potkapacitirana, odnosno, nema ključne ni ljudske ni tehničke resurse, da se uhvati u koštac s vrlo složenim procesom javne uprave.
Osim toga, navodi da je kvalitet javnih usluga, ono što građane kao korisnike javne uprave, svakako, najviše interesuje i zbog kojih se reforma provodi, na apsurdno niskom nivou.
“Proces digitalizacije je na samom početku, proces kreiranja javnih politika na rudimentarnom nivou, nije dovoljno participatoran, nije dovoljno kvalitativno postavljen, minimalni standard i ovo je ono što imamo kao rezultat”, zaključuje Blagovčanin.
Podsjeća i na veoma visok nivo korupcije, što se, takođe, negativno odražava na stanje u javnoj upravi. Prema istraživanju, Transparency Internationala BiH, više od 90% ljudi koji se zapošljavaju u javnoj upravi zapošljavaju se na način klijentelističkih kriterijuma, odnosno kriterijuma meritornosti.
Ova regionalna konferencija je, stoga, podsticaj jednoj vrsti restarta reforme, jer imajući u vidu koliko je trajao proces usaglašavanja nove strategije, reforma je dobar dio vremena bila potpuno klinički mrtva, navode iz TI BiH.
Koliko je apsurdno stanje u javnoj upravi pokazuje i činjenica da je previše zaposlenih u javnoj upravi. S druge strane, postoji nedostatak ljudi koji mogu odgovoriti izazovima evropskih integracija. Proces pregovora je veoma složen proces. BiH će veoma brzo možda i započeti pregovore, ali postavlja se pitanje domaćih kapaciteta da učestvuju u jednom tako važnom procesu.
“Mi smo završili određene pripremne dokumente, zajedničku platformu za djelovanje i očekujemo da se Koordinacioni odbor, kao političko tijelo, sastane i da da tačne smjernice u kom pravcu reforma javne uprave treba dalje da ide”, kaže Dragan Ćuzulan, koordinator za reformu javne uprave.
“Imamo akcione odluke, strateški plan, provedbene dokumente, ali to još nije dovoljno da bi se napravili vidljiviji rezultati. Takođe nedostaju finansijska sredstva i, nažalost, imamo još blokiran fond za reformu javne uprave, dok domaće vlade nemaju dovoljno finansijskih sredstava za reformske projekte. Rekao bih da se tu očekuje jedna vidljivija podrška Evropske unije, ali, s druge strane, i ispunjavanje potrebnih uslova kad su u pitanju domaće vlasti”, zaključuje Ćuzulan.
U procduri je, kaže, formiranje Nadzornih timova, a radi se o implementacionom tijelu za reformu javne uprave koje treba da obavlja veoma važne poslove, odnosno, revidiranje akcionog plana i njegovo usmjeravanje ka digitalizaciji, kao jednog od prioritetnih zahtjeva za vidljiviju reformu javne uprave u narednom periodu.
Ćuzulan je istakao potrebu da se vlasti na svim nivoima više posvete reformi javne uprave i da donosioci odluka iste donose u kraćim rokovima, jer se previše vremena gubi oko usaglašavanja ponekad trivijalnih pitanja koja nisu suštinska za samu reformu.
Da je regionalna konferencija prilika da se ocijeni i učinjeno i neučinjeno, stava je i ambasador Švedske u BiH, Helena Lagerlöf.
“Kada je ovaj proces počeo, prije nekih 10-ak godina, napravljeni su značajni pomaci. Međutim, u zadnje vrijeme taj napredak je posustao, tako da smo danas ovdje da vidimo šta se dešava i šta možemo učiniti”, kaže Lagerlöf.
“EU je do sada BiH pomogla sa preko 200 projekata na ovom putu. Dosta je već urađeno, ali ostaje puno da se uradi kako bi BiH imala javnu upravu koja je profesionalna, koja se zasniva na zaslugama i učinku i u kojoj se vrši praćenje radnog učinka”, zaključuje Adebayo Babajide, zamjenik šefa Delegacije EU u BiH.
ISTOK
