Vidna obeležja skupih brendova ne postoje čak ni u napucanom Monte Karlu i Monaku. Sredovečne žene Nicom šetaju u dobro skrojenim komadima, kvalitetnim kaputima, kašmirskim džemperima, jednostavnim pantalonama. Na nogama 70 odsto njih, bilo da su u pitanju devojke, sredovečne ili starije gospođe, imaju – patike. Ostale su na štiklama, ali udobnim, jer udobnost je u svakom smislu prioritet. Ni u toku dana ni uveče nigde nisam videla stileto cipele sa štiklom od 12 cm, ali jesam grupu devojaka u kojoj jedna nosi gumene japanke, druga patofna plitke čizmice, a treća kožne čizme. Niko nije gledao u onu u japankama iako je bilo 9 stepeni, kao ni onog starijeg gospodina koji je sedeo u kafiću i ispijao kafu s društvom, a na rukama je imao prstenje s najvećim i najšarenijim kamenjem na svetu, kratke rukave i rukav tetovaže.
Koloritno monotone kombinacije razbijaju na primer narandžastom kapom ili šarenim čarapama. Nakit je sveden na minimum. Ono što dobrostojeće Francuskinje izdvaja su skupe torbe, koje neće promaći samo ljudima koji se razumeju u modu. One nemaju vidljivu GG kopču iako su Gucci, ali to im i nije neka fora jer vole lokalne luksuzne brendove za koje mnogi od nas ovde nisu ni čuli ili jesu, ali na njih ne bi dali pare „jer se ne vidi šta je“.
Nose šalove i marame od prirodnih materijala, mada su prodavnice pune moher sintetičkih varijanti u jarkim bojama i veselim dezenima. Ali zašto biste kupili to za 15 evra, kad u maloj lokalnoj radnji imate isto od mešavine kašmira i vune za 20?
Francuskinje vole suknje svih dužina i uz njih nose tanke crne čarape, nikad grilonke. Vole i šik bluze sa vezom koje nisu rezervisane za svečane prilike nego su im za svaki dan. I iako se već par godina nose preuveličani sakoi, čak i oni izgledaju kao da tek što su izašli iz nekog dobrog krojačkog studija.
Na njima ne mora sve da bude skupo, ali izgleda tako.
Slično se odnose i prema lepoti. Kosa im je zdrava i sjajna, bez prevelikih eksperimenata. Plavuša gotovo i da nema, ali je nijansiranje kose dovedeno do perfekcije. Ono što me je najviše iznenadilo je nešto što sam nazvala „lepota iz apoteke“. Ne šminkaju se sve dok ne ostare. Na licima nemaju tragove „popravki“, usne su im prirodne i iako sam sigurna da masovno koriste botoks ili neke druge antiejdž tretmane, čini se da je jedini princip – negovana koža s tragovima prirodnog rumenila ili blage preplanulosti. Za to jesu zaslužne njihove apoteke koje su čarobno mesto na kojem svaka žena može da potroši sate, kao dete u prodavnici igračaka.
Kozmetika iz apoteke je povoljna, a odlična. Moj favorit, za koji sam kasnije saznala da je dostupan i u Srbiji, je hidrantna krema Embryolisse lait creme concentre. Košta oko 18 evra i posle samo 6 dana mi je kožu lica učinio lepšom. Druga stvar, iako nisam ljubitelj micelarnih voda, je Bioderma Sensibio H2O koja je odlična za osetljivu kožu i skida i šminku s očiju. Ako planirate putovanje u Francusku ili možete od nekoga da naručite kozmetiku, proučite malo na netu bestselere i recenzije. Zaista je jako teško probrati ako nisi upućen, posebno ako vam rutina obuhvata i serume i ostala čuda.
Francuskinje piju dosta, verovatno jedu malo, jer gojaznih na Azurnoj obali gotovo i da nema, pušenje nije iskorenjeno kao u mnogim drugim zemljama, ulica se pretrčava i na crveno, ali se bez dvoumljenja staje svakom pešaku na svakom prelazu. Nisu uobraženi, neobavezno ćaskanje između bake koja je sa svojim kučencetom izašla na piće i konobara je uobičajeno, ako nisi spreman da čekaš u redu, nemoj ni da staješ u njega jer oni nigde ne žure, a svi će stići gde treba. Lepota je zaista stanje duha i to je ujedno najvažnija lekcija koju sam donela kući.
Zanimljivosti
