Trampove carine: EU priprema kontramjere

Američki predsednik Donald Tramp uvodi nove carine: Evropskoj uniji 20 odsto, Kini čak 34 procenta. Pogođena je i Srbija, na robu za uvoz u SAD naplaćivaće joj se carine od 37 odsto.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ocenjuje da su nove američke carine težak udarac globalnoj ekonomiji. „Već završavamo prvi paket kontramera kao odgovor na carine za čelik“, rekla je Fon der Lajen. Predsednica Komisije dodaje da su kontramere namenjene zaštiti interesa Evropske unije i kompanija unutar EU u slučaju da pregovori sa Sjedinjenim Državama propadnu.

Kina je pozvala SAD da odmah ukinu svoje najnovije carine i takođe najavila kontramere. „Kina se tome odlučno protivi i uvešće kontramere kako bi zaštitila svoja prava i interese“, navodi se u saopštenju kineskog Ministarstva trgovine. Taj potez SAD zanemaruje ravnotežu interesa koja je postignuta u multilateralnim trgovinskim pregovorima tokom godina, navode iz Pekinga

Trampova agresivna carinska politika

Predsednik SAD Donald Tramp najavio je uvođenje novih carina za trgovinske partnere širom sveta. Na uvoz iz Evropske unije plaćaće se carina od 20 odsto, a na uvoz iz Kine čak 34 procenta. Američki predsednik je naveo da je deset odsto „minimalna stopa“. Pogođeni su i drugi važni trgovinski partneri: Indija sa 26 odsto, Južna Koreja 25 i Japan sa 24 procenta.

Na meti su i zemlje Zapadnog Balkana: carine na uvoz iz Srbije iznosiće 37 odsto, iz Bosne i Hercegovine 35, a iz Severne Makedonije 33 procenta. Za uvoz iz Crne Gore, Albanije i sa Kosova plaćaće se deset odsto.

Tramp na taj način nastavlja svoju agresivnu tarifnu politiku. On je 2. april nazvao „Danom oslobođenja“ američke ekonomije. Čak je optužio bliske trgovinske partnere da su svojom tarifnom politikom „pljačkali i silovali“ SAD. Za Evropljane je ponovo rekao da „izigravaju“ SAD.

Posebno pogođena Kina

Od 5. aprila stupa na snagu „minimalna carina“ od deset odsto na svu robu koja se uvozi u Sjedinjene Države, ali one zemlje za koje Bela kuća smatra da su „najgori prestupnici“, u budućnosti će se suočiti s daleko višim carinama. One bi trebalo da stupe na snagu 9. aprila.

Carine će verovatno posebno teško pogoditi Kinu – to je zemlja s kojom SAD imaju najveći trgovinski deficit. Peking mora da očekuje nove carine od 34 odsto. To je u stvari dodatak na već uvedene tarife: od 4. marta na snazi su, naime, dodatne carine od 20 procenata na kineski uvoz u SAD.

Tramp je ocenio da su predložene carine „otprilike polovina onoga što one traže i što su tražili od nas“.

Izuzeci

Neke robe, kao što su bakar, farmaceutski proizvodi, poluprovodnici, drvo, zlato i „određeni minerali“, ipak neće biti pogođene recipročnim carinama. Prema zvaničnicima američke vlade, važni američki partneri, Kanada i Meksiko, takođe su izuzeti od novih carina. Tramp je, međutim, već uveo carine od 25 odsto na uvoz iz te dve susedne zemlje i one ostaju na snazi.

Kuba, Belorusija, Severna Koreja i Rusija takođe nisu pogođene Trampovim novim carinama, jer su već na meti sankcija koje „isključuju bilo kakvu značajnu trgovinu“, saopštila je Bela kuća.

Dodatne carine

Ovog četvrtka (3. mart) stupaju na snagu i nove carine od 25 odsto na uvoz automobila. Tramp je ranije uveo carine od 25 odsto na uvoz čelika i aluminijuma, koje će od petka biti proširene i na konzervirano pivo i prazne aluminijumske limenke.

Zvaničnici Bele kuće kažu da Tramp razmatra slične mere i za poluprovodnike, farmaceutske proizvode, a možda i za retke minerale.

Bez obzira na to, od 2. aprila za zemlje koje uvoze naftu i gas iz Venecuele može da važi drastična kaznena carina od 25 odsto. Ta mera posebno bi mogla da pogodi Kinu i Indiju, gde je južnoamerička zemlja prebacila deo svog izvoza pod pritiskom američkih sankcija. Tramp je zapretio sličnom kaznenom carinom i za kupce ruske nafte, ako ne bude bilo dogovora o okončanju rata u Ukrajini.

Pad na berzi u Tokiju

Prvi efekti Trampovih carina već su vidljivi: cene na berzi u Tokiju, koja je danas prva otvorena za trgovinu, naglo su pale nakon objave iz Vašingtona.

U prvih 15 minuta trgovanja, Nikkei-indeks, koji odražava vrednosti akcija 225 velikih kompanija, pao je za oko četiri odsto u odnosu na cenu prilikom zatvaranja berze prethodnog dana. Kako je trgovanje nastavljeno, Nikkei je ipak nešto ojačao i u 11 časova po lokalnom vremenu bio je na minus 2,59 odsto.

DW