Rusija ostaje bez goriva?
Ukrajina sve više uništava rafinerije nafte unutar Rusije, smanjujući moskovske zalihe i izazivajući skok lokalnih cena.
Talas ukrajinskih napada dronovima na rafinerije nafte duboko unutar Rusije ostavio je Kremlj u trci da brani sopstvenu teritoriju dok istovremeno vodi rat sa svojim susedom, piše Politico.
Ali napadi su takođe postigli nezamislivo – ostavili su najveću petrodržavu sveta sa malo benzina.
Cene dizela za ruske potrošače su skočile, porasle su gotovo 10 odsto samo u protekloj nedelji, prema podacima vlade. Troškovi benzina su takođe dostigli šestomesečni maksimum, porasli su više od 20 procenata od početka godine kako se ponuda smanjuje i sve više postrojenja je primorano da obustavi proizvodnju.
Prošle srede, dva skladišta goriva u vlasništvu ruskog energetskog giganta Rosnjefta, oko 500 kilometara od granice sa Ukrajinom, teško su oštećena dronovima dok je gorivo pretvoreno u dim. Više od desetak rafinerija u devet ruskih regiona je na sličan način pogođeno ove godine, a zvaničnici u Kijevu kažu da je naftna i gasna industrija legitimna ratna meta.
Kako je rekao, “to je veoma dobar način da se pritisak skine sa fronta”.
Kao rezultat toga, Moskva je smanjila svoj izvoz goriva na skoro istorijski minimum, otpremivši samo malo preko 712.000 tona dizela i gasnog ulja prošle nedelje, u poređenju sa više od 844.000 tokom iste nedelje 2023. godine.
To je i politički i vojni problem za Moskvu. Osim što je suštinski važno za ratne napore Rusije, jeftino gorivo je ključni deo ponude predsednika Vladimira Putina javnosti, protivotrov za zaostale plate i slabu rublju.
Izgleda da će ovaj trend ostati prisutan u doglednoj budućnosti.
Govoreći ove nedelje za lokalne medije, Igor Juškov, analitičar iz Ruskog fonda za energetsku bezbednost, rekao je da cene verovatno neće pasti uskoro — i da će zemlja čak možda morati da uvozi benzin iz rezervi koje se čuvaju u susednoj Belorusiji.
Prošle godine, Moskva je bila primorana da uvede zabranu izvoza benzina i dizela kao rezultat nestašica na domaćem tržištu, gde su regulative istorijski držale niske cene kako bi umirile korisnike i veštački podigle svoj poljoprivredni sektor.
Međutim, s obzirom na to da gorivo postiže više cene na međunarodnom tržištu, posrednici su profitirali prodajom jeftinog benzina u inostranstvu koji je bio namenjen za upotrebu unutar Rusije, stvarajući veliko crno tržište.
Moskva je popustila sa zabranom u novembru, ali je bila primorana da je ponovo uvede u martu zbog ukrajinskih udara. Dok je većina zapadnih zemalja prestala da uvozi rafinirano rusko gorivo poput benzina i dizela, Ujedinjeni Arapski Emirati, zajedno sa nekoliko južnoameričkih i severnoafričkih nacija, nastavili su da ga kupuju ili da koriste niske cene ili da ga reeksportuju.
Rusija primorana da bira
Sada će Moskva morati da bira između maksimiziranja novčanog toka koji puni njen ratni fond ili osiguranja da njeni vojnici i civili mogu da napune svoje rezervoare.
„Kijev je pronašao Moskovljevu tehnološku ranjivost i ukrajinski udari dronovima na ruske rafinerije ubrzavaju uticaj zapadnih sankcija“, rekla je Marija Šagina, stručnjak za rusku ekonomiju u Međunarodnom institutu za strateške studije.
Međutim, napori Ukrajine da prekine tok goriva i sredstava koje Kremlj koristi da izazove smrt i uništenje izazvali su upozorenja iz Sjedinjenih Država, sa visokim zvaničnicima poput sekretara odbrane Lojda Ostina koji javno upozoravaju protiv udara iz straha da ne poremete globalno energetsko tržište.
Moskva je, međutim, aktivno ciljala ukrajinsku infrastrukturu, razbijajući električnu mrežu zemlje i gurajući milione ljudi u tamu.
„Kijev se zakleo da će učiniti sve što može da podriva sposobnost Rusije da vodi rat, uprkos upozorenjima. Udari „imaju efekat jer uništavaju naftnu infrastrukturu i drugu kritičnu nacionalnu infrastrukturu“, rekao je Ingram, bivši britanski vojni obaveštajac. Ova strategija, predviđa on, „biće proučavana u akademijama za obuku oficira u decenijama koje dolaze“.
B92
