Kako sada stvari stoje, na stolu su četiri opcije, dok najmoćnijoj zemlji Evrope prijeti velika opasnost ekstremna desnica AfD.
Ako želi da ima jaku vlast, Merc mora da bude u stanju da formira koaliciju sa kojom može da radi. Ovo zahtijeva da manje njemačke stranke trpe, a da neke trpe toliko da neće biti ni zastupljene u parlamentu.
Mercova vladavina zavisi od koalicije
Merc je bio prilično iskren po pitanju idealnog scenarija: njegova Hrišćansko-demokratska unija (CDU) desnog centra mora da prođe “toliko dobro na izborima da joj je potreban samo jedan koalicioni partner, definitivno ne dva”.
– Želim strateški da osiguram da imamo najmanje dvije opcije, ali da nam je potrebna samo jedna – rekao je on tokom predizborne debate.
Među opcijama za koalicione partnere su: Socijaldemokrate (SPD) i Zeleni.
Naravno, politika rijetko funkcioniše tako jednostavno.
Za početak, iako CDU i njena bavarska sestrinska Hrišćansko-socijalna unija (CSU), imaju najbolje rezultate u istraživanjima javnog mnjenja, možda im ne ide onako kako su zamislili.
– Veliko je pitanje zašto CDU ne dobija veću podršku. Trideset odsto nije mnogo za CDU – rekao je Robert Grim, direktor za politiku i društvena istraživanja u anketnoj kompaniji Ipsos u Njemačkoj.
Sa druge strane, Mercov uspjeh ne zavisi samo od učinka njegove stranke, pa čak ni od učinka krajnje desničarske Alternative za Njemačku (AfD), koja je trenutno druga u anketama, ali su je glavne stranke u zemlji isključile kao koalicionog partnera. Umnogome zavisi od toga koliko manjih partija će ući u Bundestag.
Zaključak: Što manje partija uđe u parlament, to bolje za Merca i formiranje koalicije.
Kako će CDU, AfD, SPD i Zeleni sigurno ući u parlament, tri stranke se bore za opstanak: Ljevica, Savez Sara Vagenkneht (BSV), Slobodna demokratska partija (FDP).
Ako ne uspiju da pređu cenzus od pet odsto, njihova mjesta u Bundestagu će biti raspoređena proporcionalno među strankama koje ga pređu, što će ojačati buduću vladajuću koaliciju.
U izbornoj noći, dakle, Mercovom timu nije potrebna samo pobjeda CDU/CSU, već i politička smrt Ljevice, BSV i FDP.
Odlučujuće izborne jedinice
Na dan izbora, Njemci mogu da daju dva glasa: Jedan za stranku i jedan za kandidata u svojoj izbornoj jedinici.
Ako neka stranka dobije najmanje pet odsto stranačkih glasova, ušla je u Bundestag. Ako padne ispod granice od pet odsto, ali osvoji tri direktna mandata, dobija pravo na dio poslaničkih mjesta. Ta rupa u zakonu je spasila Ljevicu 2021. godine, kada je pala za 0,1 procentni poen ispod granice od pet procenata, ali je prošla zahvaljujući tri mandata u izbornim jedinicama koje je osvojila.
Uprkos istorijskim uspjesima, posebno u bivšoj Istočnoj Njemačkoj, popularnost Ljevice je opala.
Zavadi pa vladaj
U razvoju koji bi mogao da pomogne Mercu, biračko tijelo Ljevice je donekle prešlo u Savez Sara Vagenkneht (BSV), koji bi i sam mogao da se bori da dostigne izborni prag.
To je prvi put da je stranka naklonjena Rusiji, koja se odvojila od Ljevice krajem 2023. godine, ušla u trku za osvajanje mjesta u Bundestagu.
Ovaj savez je postao bitan igrač 2024. godine, osvojivši šest mjesta u Evropskom parlamentu i dvocifren udio glasova na tri državna izbora.
Nedavne ankete pokazuju da BSV ima podršku od pet procenata, što znači da je opasno blizu neuspjeha.
Usred izvesnog “razočarenja” strankom, pristalice Ljevice koje su u početku podržavale BSV, možda se sada vraćaju na tradicionalniju stranku krajnje ljevice.
Na granici ljubavi i mržnje
Politički gledano, FDP Kristijana Lindnera mogao je biti Mercov omiljeni koalicioni partner, samo da je bio dovoljno jak da postigne bolji rezultat.
Na prošlim izborima, CDU/CSU i FDP su sarađivali kako bi ohrabrili birače da podijele svoje glasačke listiće. Ali ovoga puta, Lindner i Merc su ulazili u sve žešće okršaje u pokušaju da prikupe neodlučne konzervativne glasače. Istraživanje Ipsosa ukazuje na to da bi Liberali mogli da izgube značajan dio svojih glasača u korist Mercovih konzervativaca, čime bi mu vjerovatno dali koaliciju koju želi.
Merc je upozorio da bi glas za FDP na kraju bio izgubljen glas. Ako stranka dobije četiri odsto glasova, rekao je on, “to je četiri odsto glasova previše za FDP, a četiri odsto manje za CDU/CSU”.
Uprkos svemu, situacija izgleda obećavajuće za Merca, prenosi Blic.
Slično kao nadobudni BSV, Liberali nemaju pravih kandidata za direktan mandat. Posljednji put su osvojili prvi glas u izbornoj jedinici 1990. godine i ta izborna jedinica više ne postoji.
Na stolu 4 opcije za koaliciju
Ankete kažu da trenutna situacija izgleda ovako: CDU/CSU 30%, AfD 22%, SPD 17%, Zeleni 13%.
Poslije izbora su najvjerovatnije koalicije:
– Velika koalicija ili GroKo: Savez desnog i lijevog centra, odnosno CDU/CSU i SPD. Ova koalicija je četiri puta bila na vlasti u Njemačkoj od 1949. godine, a čak tri puta pod bivšom kancelarkom Angelom Merkel
– Koalicija Kivi: Savez CDU/CSU i Zelenih. Zove se Kivi jer je crna boja konzervativaca, ali je neizvijesno da li će ove dvije partije imati većinu. Iako dijele neke spoljnopolitičke stavove, kao što je potreba za pružanjem odlučnije podrške Ukrajini, oni su veoma udaljeni u pogledu unutrašnje politike, a posebno migracije
– Koalicija Kenija: CDU/CSU, SPD i Zeleni. Ovo je već tropartijski savez, što Merc pokušava da izbjegne. Zove se Kenija jer boje stranaka odgovaraju bojama kenijske zastave
– Koalicija Njemačka: CDU/CSU, SPD, FDP. Ime je dobila jer boje stranaka odgovaraju bojama njemačke zastave. Problem je u tome što se ne zna da li će FDP uopšte preći cenzus, a i ta stranka je u ratu sa Šolcovim SPD-om.
Agencije
