Nije ga niko demantovao, jer je u pravu. Srpska, ne samo da poštuje odluke Ustavnog suda BiH, nego ne poštuje vlastiti Zakon o neprimjenjivanju odluka tog suda. To najbolje zna imam Muharem Štulanović iz Bihaća koga je banjalučki Okružni sud oslobodio iako je Republiku Srpsku nazvao „genocidnim okotom“. A, oslobodio ga je jer je bio optužen po članu KZRS koji je Ustavni sud BiH ukinuo.
Nažalost, ima još ironije o kojoj Knežević nije govorio. Republika Srpska je i protiv Kristijana Šmita pa sve stranke izlaze na izbore po njegovom zakonu. Srpska je protiv Suda i Tužilaštva BiH, pa joj te pravosudne institucije sude predsjedniku. Taj isti predsjednik kaže da je Rezolucija o Srebrenici kraj za BiH, dok Vico Zeljković najavljuje formiranje druge fudbalske lige BiH. Na kraju krajeva, isti oni koji su navodno protiv BiH glasali su za najveći budžet u njenoj istoriji, direktno radeći na ekonomsku štetu Srpske.
Podređujući nacionalne interese ličnom i partijskom šićaru, toliko su se zapetljali u koracima i duplim loptama da će na kraju sami sebe isključiti iz igre.
A, znate li šta je još veća ironija? To što Republika Srpska navodno brani svoje institucije, a ne poštuje ni njihove odluke. Ako je Narodna skupština zaista svetinja, onda treba da se povučete iz odlučivanja u institucijama BiH i da se više tamo nikad ne vratite. Jer tako glasi njen zaključak, jedan od nekoliko desetina koje ste pogazili.
Šta se, onda, u Republici Srpskoj poštuje? Isključivo dogovor u vladajućoj koaliciji! Ona je i Vlada, i parlament, i Ustavni sud. Otud Dragana Čavka može da bude Bošnjakinja i da upravlja Radio-televizijom Republike Srpske. Otud Blaško Kaurin može da vodi Šume, a Darko Banjac Mlječanicu. Otud Miloš Bukejlović, Selma Čabrić ili Staša Košarac mogu da budu ministri, a Petar Đokić na slobodi.
I sada nam iskreno recite – vjerujete li da nas ovakva politika i ova ekipa mogu dovesti do mirnog razdruživanja od Federacije?
Autor: Slobodan Popadić
